Шћекић за ИН4С: Црна Гора коначно постаје градилиште здравствених установа

С обзиром на чињеницу да су љекарима и медицинским радницима повећане плате, те су оне сада на високом нивоу, у односу на наш стандард, већ биљежимо долазак у јавни сектор, који је сада значајно примамљивији љекарима. Континуираним улагањем у здравствени систем, настојимо да створимо најбоље могуће услове докторима, како би остали у Црној Гори, казао је у интервјуу за ИН4С, Драгослав Шћекић, министар здравља у Влади Црне Горе.

Како бисте оцијенили здравствени систем Црне Горе и да ли има услова за његово нормално функционисање?

Здравствени систем Црне Горе у претходном периоду био је изложен великом притиску, те су сви неодстаци и проблеми испливали на површину. Када томе додамо вишедеценијски немар и небригу за један од најважнијих система по којем се мјери степен развоја и успјешности једне земље, онда за резултат добијемо мноштво проблема и изазова који сустижу један други из дана у дан. Савршен здравствени систем сан је много развијенијих земаља. И црногорско здравство свакодневно се суочава са великим бројем изазова у свом функционисању. Међутим, простора за напредак итекако има у различитим областима, а Министарство здравља , у сарадњи са свим здравственим установама у наредном периоду заузеће проактиван став и учешће како би нагомилани проблеми били ријешени.
Прије свега, одређена нормативна рјешења биће темељ за озбиљнију реформу здравственог система у цјелости. У том смислу, убрзо нас очекују измјене Закона о здравственој заштити који ће значајно уредити ову област у свим сегментима.
Наша намјера је јасна – стабилан јавни здравствени систем са бригом о пацијенту у његовом средишту и условима за рад достојним љекарске професије и медицинске доктрине.
Одлучни смо да уклонимо јаз између богатих и сиромашних, тачније могућности да само они који имају новца имају право на лијечење, док се грађани слабије имовне моћи, а таквих је највише, боре за своје основно право гдје заштита здравља итекако припада.

С обзиром да је у протеклом периоду здравствени систем врло често био предмет сумње на корупцију на различитим нивоима, да ли ћете покренути преиспитивање свих сегмената који се препознају као могући моменти коруптивног понашања?

Министарство здравља посвећено је сузбијању и искорењивању корупције из здравства као есенцијално важне области сваког друштва, па и нашег.
Тамо гдје очекујемо хуманост, помоћ и благу ријеч, не би требало да има мјеста нити за један облик дјеловања који може изазвати непријатност, а камоли коруптивне радње које ће , уколико министарство буде имало сазнања о истим, истог трена обавијестити надлежне државне институције.
Oхрабрујемо и грађане да сваки вид корупције или злоупотребе пријаве како Министарству здравља тако и другим надлежним институцијама како бисмо стали на крај овој пошасти која се последнјих деценија одомаћила у свим порама друштва.

Ковид пандемија, између осталог, показала је све недостатке здравственог система. Борба против корона вируса била је велики је изазов за Црну Гору. Национално координационо тијело које је формирано за вријеме ДПС владе, имало је много пропуста. Чак и само формирање тог тијела било је, према ријечима, многих посланика, НВО сектора, противзаконито. Свједоци смо и да многе мјере које су донијели у циљу спречавања ширења епидемије нису дале резултате. Како Ви то из Вашег угла кометаришете?

Иако је у том периоду било нелогичности у начину управљања епидемијом са различитих аспеката, иако је то вријеме сада за нама на грешкама се треба учити како их не би понављали али и исправити што је више могуће. Морамо ићи даље, посебно имајући у виду и тренутну ситуацију са коронавирусом , који поново узима маха, али и другим изазовима са којима се свакодневно суочавамо приликом настојања да унаприједимо здравствени систем.

С обзиром да корона и даље „пријети“ о чему говори и благи скок новозаражених, да ли има разлога за забринутост и да ли је здравствени систем спреман да одговори на евентуално нови талас корона вируса?

Већ двије и по године цијели свијет “живи“ пандемију. Потпуно смо промијенили животне токове и навикли се на пандемијске услове, некад блаже накад озбиљније, али нас сваки нови талас који носи повећан број заражених, нажалост и смртних исхода, подсјети колико морамо бити на опрезу и издржати овај глобални јавноздравствени изазов. Иако је дошло до замора због пандемије, здравствени систем нема право да одустане и наставља да буде прва и права помоћ за све оне којима је помоћ потребна. Здравствени систем је апсолутно спреман да одговори на све изазове. С обзиром да ових дана биљежимо већи број заражених, али нажалост и смртне исходе, повећали смо позорност кроз свакодневну комуникацију , прије свега са Институтом за јавно здравље, али и пратећи препоруке Свјетеке здравствене организације, на основу чега предузимамо потребне кораке у циљу сузбијања ширења епидемије. Иако се ради о углавном блажој клиничкој слици, посебно морамо бити обазриви јер нас је овај вирус научио да зна итекако бити непредвидив.

Да ли има довољан број вакцина и шта се десило са вакцинама којима је раније истекао рок употребе?

Укупно је грађанима доступно 496 400 доза вакцина против коронавируса. Вакцина има довољно, а у скаладу са епидемиолошким параметрима вршиће се редовно обнављање и набавка.
Вакцине истеклог рока прослеђују се фирми ХЕМОСАН-Бар која их, заједно са осталим љековима истеклог рока, шаље на уништење у Беч-Аустрија у складу са протоколима за одлагање медицинског отпада.

Наш портал је више пута писао о проблемима бројних болница широм Црне Горе. О лошим условима, немању основне медицинске опреме, мобинга над запосленима. Имате ли начин и механизме који ће временом ријешити ове и сличне проблеме?

Министарство здравља је формирало Комисије за контролу рада здравствених установа чији је оснивач држава. Наведене комисије контролишу рад са правног, економског и медицинског аспекта, како би стекли увид у комплетно функционисање установе. Након што Извјештај комисије буде готов , а на основу чињеница садржаних у њему, без одлагања ћемо кренути у рјешавање горућих проблема, али и направити план како би у будућем периоду установе функционисале без проблема и биле на услузи грађанима.
Такође, план је да се у најскорије вријеме ојачају капацитети већ постојећег Директората за контролу квалитета здравствене заштитие како би били што ефикаснији у превазилажењу проблема у сектору здравства.
Неки резултати већ постоје и дешавају се помаци,али смо ријешени да кроз ова кадровска ојачања додатно унаприједимо квалитет пружанја здравтсвене заштите.
Када говоримо о подизању квалитета рада здравствених установа не можемо а да не поменемо и кључну одговорнст менаџмента, па се у том смислу у наредном периоду а на основу показаних резулата може очекивати и смјена руководиоца који нијесу показали умијеће, способност и заинтересованост да унаприједе рад установе на чијем су челу.

Како коментаришете и чињеницу да деценијама уназад није изграђена ниједна нова болница? Нажалост, просјечна старост објеката у јавном здравственом систему је 50 година, од којих су поједини саграђени чак и прије преко 70 година. Ово се посебно односи на Подгорицу, у којој се у последњих 30 година знатно повећао број становника, а самим тим и потреба за ширењем постојећих здравствених установа. Слична ситуација је и на сјеверу Црне Горе. Шта планирате да предузмете по том питању?

Црна Гора коначно постаје градилиште здравствених установа.

-У току је рад на више инфраструктурних пројеката и тендера него у последњих 20 година заједно. Уговори о изградњи и надзору над радовима Клинике за ментално здравље су потписани и градња почиње овог мјесеца. Вриједност радова је 6 милиона еура и финансираће се из капиталног буџета, а рок за завршетак радова је 18 мјесеци.
Након усвајања Закона о буџету за 2022. годину, Министарство здравља је у сарадњи са Управом јавних радова и Министарством финансија покренуло активности на реализацији пројеката из Капиталног буџета за 2022.годину.
Поред Клинике за ментално здравље, расписан је тендер за реконструкцију Специјалне болнице „Васо Ћуковић“ у Рисну, као и тендери за пројекат санације објекта и унапређење фукционисања амбуланте „др Нико Миљанић“ у Велимљу и за пројекат доградње Дома здравља у Улцињу.

Уз велику подршку ЕУ партнера на челу са ЕУ делегацијом у Подгорици, интезивиране су активности и на реализацији пројеката изградње Клинике за инфективне болести и Клинике за дерматовенерологију, Оперативног центра за ванредне ситуације у оквиру Института за јавно здравље и адаптацији и опремању микробиолошких лабораторија у 9 здравствених установа широм Црне Горе. Уколико се активности реализују планираном динамиком потписивање уговора и почетак градње Клинике за инфективне болести и дерматовенерологију се очекује у септембру/октобру текуће године. Средства за изградњу клинике су обезбијеђена кроз фондове ЕУ, међутим раст цијена на грађевинском тржишту може изискивати и додатно суфинансирање од стране државе.
Поред наведене клинике, уз подршку ЕУ се врло брзо очекује и градња Оперативног центра за ванредне ситуације у оквиру ИЈЗ. Тендер је завршен и у току је евалуација понуда, након чега слиједе активности сходно резултатима евалуације, а то су потписивање уговора и почетак градње објекта. Осим наведених, у току је и припрема тендерске документације за адаптацију и опремање девет микробиолошких лабораторија у здравственим установама широм ЦГ чија реализација се очекује крајем 2022. и током 2023. године.
Када је у питању Капитални буџет за 2022 годину, Министарство здравља је током 2021. организовало посјету свим здравственим установама како би се установила потреба за капиталним улагањима и испостовале препоруке ДРИ. Током посјета је скренута пажња на недовољну зрелост предлозених пројеката јер је веома мали број установа имао припремљене главне пројекте како би испунили основни предуслов за расписивање тендера и почетак градње. Након ове иницијативе и охрабрења МЗ, многе ЗУ су започеле припрему пројеката и у капитални буџет за 2022 годину је ушао рекордан број „зрелих“ пројеката у области здравства.
У сврху реализације наведених пројеката Министарство здравља је иницирало израду пројектних задатака Угрентног центра у оквиру КЦЦГ и ОБ у Пљевљима и исти су прослијеђени Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма и јавни конкурс се очекује у наредним мјесецима. Истовремено је у припреми пројектни задатак за потребе конкурса за изградњу дома здравља у Ситy Кварту у Подгорици. Конкурс за идејно решење за ову ЗУ се очекује до краја године.
Да се водило рачуна о регионалном развоју и универзалности приступа здравствене заштите говори податак да су у току припреме за тендере збирне вриједности цца 10 милиона € за потребе реконструкције опште болнице Бијело Поље, опште болнице Беране, опште болнице Цетиње, опште болнице Никшић, затим и домова здравља у Улцињу, Будви, Цетињу и Плаву.
Наравно да инвестиције у изградњу и опремање не би значиле ништа без адекватног кадра, али у то име не можемо да не напоменемо да се током 2022 године плата здравственим радницима значајно повећала у два наврата, тако да је 2020 године основни коефицијент доктора износио 9.53, у јануару 2022 је повећан на 11.30 а од јула 2022 на 15.99 све у циљу стварања бољих услова и веће мотивисаности медицинског кадра.

Здравствени систем у Црној Гори који је и према Европском здравственом потрошачком индексу лоше оцијењен Европи, посљедњих година се суочава са највећим изазовом до сада – све већим бројем одласка љекара из јавног здравства. Искусни љекари се све више опредјељују за приватни сектор, док млађи са дипломом углавном посао траже у иностранству. Како зауставити све већи одлив љекара?

-С обзиром на чињеницу да су љекарима и медицинским радницима повећане плате, те су оне сада на високом нивоу, у односу на наш стандард, већ биљежимо долазак у јавни сектор, који је сада значајно примамљивији љекарима. Континуираним улагањем у здравствени систем, настојимо да створимо најбоље могуће услове докторима, како би остали у Црној Гори. Такође, промјеном политике додјеле специјализација, желимо да мотивишемо младе докторе медицине да остану у нашем систему и створимо им услове за адекватно школовање и усавршавање. Поред тога интензивно ћемо радити на рјешавању стамбених потреба здравствених радника нарочито у сјеверним оптинама како би млади љекари остали да раде у својим срединама. У том смислу Влада је дала сагласност да се Министарству здравља уступе права и коришћења земљишта у Пљевљима у циљу изградње стамбене зграде за запослене у здравству. Министарство здравља у сарадњи са Стамбеном задругом “Здравство“ доприноси да се парцеле за исту намјену обезбиједе и у Беранама , Котору, Подгорици и на Жабљаку. Сигурни смо да ће наведене мјере у најскоријем периоду дати значајне резултате.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: