Sećanje na žrtve Jasenovca, Dodik i Vulin položili vence

Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina u koncentracionom logoru Jasenovac obeležen je polaganjem venaca i odavanjem počasti u Spomen području Donja Gradina. U ime Republike Srpske venac je položio predsednik RS Milorad Dodik, a u ime Vlade Srbije ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

Vence su položili i predsedavajući predsedništva BiH Mladen Ivanić, predsednik skupštine RS Nedeljko Čubrilović, predstavnici stranih ambasada, kao i predstavnici institucija BiH i RS i jevrejske i romske zajednice Srbije I RS.

Komemoraciji u Donjoj Gradini prisustvuje i veliki broj građana, a nakon polaganja venaca, održan je pomen žrtvama, koji služi patrijarh Irinej, a nakon toga prisutnima bi, prema najavama, trebalo da se obrati predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i predsednik RS Milorad Dodik.

Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina-genocida u logoru Jasenovac, vlade Srbije i RS zajednički obeležavaju od 2015. na osnovu Memoranduma o saradnji u obalsti negovanja tradicija oslobodilačkih ratova i godišnjice istorijskih događaja.

Državna komemoracija u Jasenovcu bez govora

Premijer Hrvatske Andrej Plenković, u pratnji nekoliko ministara, predvodio je u Jasenovcu državnu komemoraciju u znak sećanja na žrtve tamošnjeg koncentracionog logora iz Drugog svetskog rata.

Državna komemoracija bila je druga od ukupno tri ovogodišnje komemoracije i ponovo su je bojotovali predstavnici Jevreja, Srba i antifašista zbog, kako su ranije saopštili, izostanka adekvatne reakcije vlasti na relativizaciju i revitalizacije ustaštva. Bojkotu su se pridružili i predstavnici najveće opozicione Socijaldemokratske partije.

Na današnjoj komemoraciji bilo je znatno manje ljudi nego na prvoj komemoraciji u subotu koju su organizovali Savez antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske (SABAH) i Srpsko narodno veća (SNV) i kojoj je prisustvovalo nekoliko hiljada.

Tokom državne komemoracije nije bilo govora, već je održan prigodni program. Uz premijera prisustvovalo joj je nekoliko ministara, među kojima i ministar spoljnih poslova Davor Ivo Štir, kao i više ambasadora. U Jasenovac je i danas došla ambasadorka SAD Žiliet Vals Noje.

Kao i prethodnih godina, na komemoraciji pod pokroviteljstvom Sabora nije bila predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović. Ona je u zvaničnoj poseti Kataru, a prošle godine je u to doba bila u Americi. Godinu ranije Grabar-Kitarović u Jasenovac je otišla sama, bez najave.

U vreme održavanja službene komemoracije povodom 72. godišnjice proboja zatvorenika iz ustaškog logora predstavnici antifašista su u Spomen-području Jasenovac razvili transparent na kojem je pisalo „Uklonite ustaški pozdrav“.

Kao i prošle godine, ni ove godine nema zajedničke komemoracije, jer su predstavnici Jevreja, Srba i antifašista odlučili da bojkotuju službenu komemoraciju zbog izostanka adekvatne reakcije vlasti na relativizaciju i revitalizacije ustaštva čiji je deo i spomen-ploča u Jasenovcu poginulim pripadnicima rata 90-tih godina s uklesanim ustaškim pozdravom „Za dom spremni“.

Tu ploču su postavili ratni veterani, pripadnici „Hrvatskih odbrambenih snaga“ (HOS), a Vlada se nije odlučila da je ukloni, već je formirala komisiju koja treba da se bavi simbolima nedemokratskih sistema.

Predstavnici Jevreja u Hrvatskoj sutra će održati poslednju, treću ovogodišnju komemoraciju za žrtve ustaškog logora u Jasenovcu.

Komemoracija u Jasenovcu posvećena je obeležavanju 22. aprila 1945. i proboju 600 logoraša, od kojih je preživelo oko 100.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH. U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Do sada se znaju imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.