Село које има 320 домова и чак 50 фирми
1 min readБаве се, углавном, прерадом дрвета. О добром пословању свједоче и запослени из читавог вучјанског краја.
Предузетнички дух дубоко је укоријењен у Стројковцу. Ту су крајем 19. вијека настали први гајтани на Балкану и постављени темељи текстилне индустрије. Некада су живјели од конопље данас користе шумско благо Кукавице, преноси РТС. Одавде у Европу и Кину одлазе намјештај, паркет, амбалажа од дрвета. У „Дрвопродукту“ ради 70 људи.
„Услови су добри, посао није тежак. Плата одлична. Све у свему, супер“, каже Биљана Трајковић, радница из Шаиновца.
Уз дугу предузетничку традицију као разлог за отварање фирми, ширење производње и запошљавање, привреднци у Стројковцу наводе и стабилину економску ситуацију у земљи.
„Кредити су нам мали, добијамо субвенције од државе, добијамо довољно сировина. Дупло смо раднике повећали за шест година“, каже Горан Коцић, власник предузећа „Дрвопродукт“ из Стројковца.
Само у једној улици је десетак стругара. Конкуренција јака, али истичу посла има за све. Породица Вујић гајбама снабдева пољопривреднике у лесковачком крају.
„Задовољан сам послом, задовољан сам тржиштем. Имам шест, седам упосленика и моје из куће. То је најбитније“, каже Драган Вујић, власник гајбаре из Стројковца.
У Стројковцу цвјетају и занатство и трговина. Незапослених нема. Ко није покушао тај није успио, каже 32-годишња Ивана.
„Уз мало помоћи и субвенције државе и уз доста упорности наравно да има наде да овде млади остану и раде“, каже Ивана Вуковић, власница пекаре.
Међутим, у Стројковцу нема ни градске воде ни канализације, ни асфалтираних улица. И регионални пут је пун рупа.
„Људи су стварно задовољни, хоће да помогну да у сарадњи са државом и локалном самоуправом још то што нам фали средимо“, каже Горан Петровић, предсједник Мјесне заједнице Стројковце.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ajmo litijasi …svi za strojkovce…gedzovani janjicari made in leskovac na glini..
Cikina mijenjas nikove kao mama ti gace, smrdo Spijunska. Sad ce prdo da ti zacepi rupu, dobices pisljicih 350e ljigo