Šemsudin Šeki Radončić – branitelj režima po potrebi: SPC je zapalila velikosrpski fitilj, želi da izazove rat u Crnoj Gori

Na crnogorskim ulicama danas gledamo nastavak velikosrpske agresije na Crnu Goru. Kada ovo kažem, ne vraćam se na 1918. godinu, već na 24. juli 2018. godine kada je patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, izjavio da je „u Crnoj Gori crkvi gore nego pod Osmanlijama, a Srbima gore nego u NDH“. Što će reći da su se Srbima ljudska i vjerska prava više poštovala u NDH, pod koljačem Antom Pavelićem, nego u Crnoj Gori, pod Milom Đukanovićem, koga tako ugroženi Srbi horski svakodnevno pljuju, čereče i stavljaju na njihov krst srama, kazao jeŠe za Radio Sarajevo, Šemsudin Šeki Radončić, bivši crnogorski novinar, drug Bebe Popovića i „branitelj po potrebi“ Mila Đukanovića.

„Tako da ja 24. juli 2018. godine uzimam kao dan kada su SPC i njen patrijarh Irinej i zvanično zapalili velikosrpski fitilj u Crnoj Gori, baš kao i njihovi prethodnici devedesetih u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. S jasnim ciljem da u Crnoj Gori eksplodira bure baruta i dođe do građanskog rata, koji bi rezultirao nestankom Crne Gore“ kazao je Radončić.

Na pitanje Radio Sarajeva, da je premijer Crne Gore kaže da je njegova država napadnuta, i šta on misli o tome, Radončić je kazao da je apsolutno saglasan sa Markovićem.

„Apsolutno sam saglasan s takvom konstatacijom premijera Duška Markovića. Crna Gora jeste napadnuta, i to spolja i iznutra, i to sa ciljem, da se ne lažemo, da se u Crnoj Gori izazove građanski rat, koji bi rezultirao nestankom Crnogoraca, kao nacije. Tako bi, u konačnici, Srbija i Rusija izašle na (toplo) more i kompenziralo bi se izgubljeno Kosovo. I što je takođe bitno: tako bi se pokazalo kako ulazak u NATO nije nikakva zaštita za članice tog saveza“.

Radončić već godinama po potrebi i interesu „mijenja strane“, i „kalupe“ za „svoja mišljenja“.

Mitropolit Amfilohije i SPC su trenutno njegova meta, no nije bilo davno, 2012. godine, Radončić, nije krivio mitropolita i crkvu, već Mila Đukanovića, kojeg danas smatra najvećim političarem bez konkurencije, kako sam kaže.

„Mi odlično znamo da je Crna Gora učestvovala u agresiji na BiH i da je Crna Gora učestvovala u agresiji na Hrvatsku“, kazao je Radončić 2012. godine.

On je to kazao za agenciju Anadolija (AA) nakon oslobađajuće presude crnogorskim policajacima koji su bili optuženi za nezakonito hapšenje i deportaciju bosanskohercegovačkih izbjeglica iz Crne Gore vlastima Republike Srpske 1992. godine, nakon čega su mnogi od navedenih osoba ubijeni.

„Fun facts“

Podsjetićemo na nekoliko činjenica o Radončiću, koje je javnosti prezentovao bivši potpredsjednik Vlade Srbije, Nebojša Čović.

Šemsudin Radončić je zapravo brat blizanac Fahrudina Radončića koji je dobro poznat na prostorima bivše SFRJ, a i šire;
Šemsudin Radončić je početkom devedesetih bio neškolovani građevinski preduzetnik na Cetinju i u novinarstvo ulazi preko DB, ako Vam je prva asocijacija Dragan Bokan, nije;
Šemsudin Radončić već godinama prikriva svoje pravo ime, jer se pod “imenom” Šeki lakše predstavlja kao Crnogorac;
Šemsudin Bin Radončić, kako ga prekrsti Ratko Knežević, optužuje se da u Crnoj Gori postavlja sačekuše. Taj lažni crnogorac napravio je sačekušu Slobodanu Pejoviću, “najhrabrijem Crnogorcu” tvrdi istinoljubivi Milan Popović …
Šemsudin Radončić i njegov jednojajčani brat blizanac Fahrudin Radončić su došli u Sarajevo 1991/1992 godine bez prebijene pare, tako priča narod. A onda munjevito nastade preobražaj, za kratko vreme sposobni Radončići stvoriše medijsku imperiju – sposobni i moralni ljudi – “nekom rat, a nekom brat”…

Šemsudin Radončić važi za prgavog čoveka , tako se spekuliše da je prvog marta 2015. godine novinaru Sadikoviću iz lista “Vrijeme” CG upućivao pretnje smrću u SMS porukama.

Policija je presrela razgovore: Šemsudin je Sadikovića nazivao balijom – pogrdno ime za Muslimane, obećavao je da će ga najesti slaninom i napiti rakijom u Ramazanu mesecu. Naravno, na kraju je bila poruka da nikada i ništa loše o njemu i bratu Fahrudinu ne sme više pisati i pričati… g) Šemsudin Radončić kao ugledni novinar podržan od DB (?) pretio je novinarkama “Monitora”.

Naime, Šemsudin je u tekstovima koje je “Pobjeda” objavljivala od juna 2011 do aprila 2012. godine, vređao i upotrebljavao govor mržnje prema novinarkama “Monitora” Milki Tadić Mijović i Mileni Perović Korać. Novinarke su zbog uvreda i govora mržnje tužile tadašnjeg glavnog urednika “Pobjede” Srđana Kusovca, te državno preduzeće i državu Crnu Goru.

Interesantan je asortiman reči koji je Šemsudin koristio za nazive novinarki: “ološ”, “džukele”, “kerovi”, “zulumćarska ekipa novinara”, šupljoglavima”, “profesionalnim falsifikatorima”, “lovačkim kerovima”, “medijskim siledžijama u suknjama”, “glupim kao točak”, “kilomudićkama”, “mitingaševim kerovima u suknjama”, … Pre nekoliko dana u podgoričkom Osnovnom sudu po četvrti put je počelo suđenje po tužbi novinarki… postupak koji je počeo 2012 godine prekinut je do nedavno, jer je protiv postupajućeg sudije u tom postupku Danila Jegdića pokrenut krivični postupak zbog zloupotrebe službene isprave! Videh da je Šemsudin dosta izgleda moćan, a da je i u međuvremenu napredovao, naime sada je novinar, publicista i scenarista!
Šemsudin Radončić je po potrebi malo Bošnjak, a malo Crnogorac. Naime, u njegovom autorskom tekstu, on brani Crnu Goru, Budućnost i gospodina Mila Đukanovića od mene! Gospodin Šemsudin je zaboravio na svoje izjave i tekstove date agenciji “Anadolija” (AA) pod naslovom “Ovo je novi zločin Crne Gore” objavljen u periodu 22.11.2012.godine – 09.03.2018.godine gde gospodin Šemsudin kao “ugledni novinar, publicista i istraživač” na najgori mogući način napada Crnu Goru i njeno rukovodstvo. Ne bi da se bavim i analiziram njegov “književni i istraživački rad” ali ko želi da izgubi malo vremena i da dobije glavobolju, neka pročita knjige pod naslovima “Crna kutija”, “Kobna sloboda” i treću koja je u pripemi, koja će verovatno imati neki “nadahnuti” naslov poput kolumne u kojoj se Fahrudin bavio mojim likom i delom. Ako Vam se ne čitaju knjige, a želite da Vas boli glava od neistina i manipulacijia, pogledajte njegove dokumentarne filmove pod nazivima “Karneval” i “Heroj naših dana”.
i) Puno bi toga o Šemsudinu i Fahrudinu jednojajčanim blizancima Radončić moglo da se kaže i time otkrije njihov moralni lik i delo, ka naprimer: o ubistvu Delalića, svedoku tužilaštva u slučaju Nasera Keljmendija pred Osnovnim sudom u Prištini, ometanjima istrage, arhivima SIPE, pritiscima na svedoke za lažno svedočenje, o vezama sa Naserom Orićem, Ekremom Lekićem, Vahidom Tahirovićem, Zijadu iz ambasade SAD u BiH, Azri Sarić, obećanjima za imenovanje ambasadora BiH u Sloveniji, Portu Montenegro, Azri Radončić, Šejli Jugo-Turković, o stranci za Bolju Budućnost (SBB), o aktivnostima u Crnoj Gori, na Kosovu, Sandžaku, BiH i šire…Možda će biti prilike da se bavimo detaljno i ovim temama.