„Senke nad Balkanom“ — šta je istina, a šta fikcija
1 min read
Kako su u seriji „Senke nad Balkanom“ predstavljeni ruski emigranti u tadašnjoj Kraljevini SHS i i imaju li umetnici pravo da menjaju istorijske činjenice.
Serija „Senke nad Balkanom“, koja je počela na Javnom servisu Srbije, ponovo je vratila u žižu interesovanja istorijsko poglavlje u vezi sa ruskim belim emigrantima, kojima je kralj Aleksandar pružio utočište posle Oktobarske revolucije.
U emisiji „Drugi pogled sa Ljubinkom Milinčić“ profesor Filološkog fakulteta i autor više knjiga o Belim Rusima Andrej Tarasjev, istoričar Goran Miloradović i Danica Pajović, profesorka dramaturgije na FDU i scenarista, govorili su o tome kakva je bila njihova uloga u Kraljevini SHS, a kasnije u Jugoslaviji i šta je u seriji fikcija, a šta su istorijske činjenice. Da li se zaista dvadesetih godina 20. veka dogodilo ubistvo u Ruskoj crkvi u Beogradu?
Prva epizoda serije „Senke nad Balkanom“ izazvala je burne reakcije jednog dela javnosti koji smatra da je ruska emigracija, koja je u Srbiji našla utočište bežeći od komunista, nepravedno prikazana u veoma negativnom svetlu. Na tu primedbu Danica Pajović kaže da se gledaocima možda učinilo da su Rusi prikazani u seriji negativci, ali da su takvi i Srbi. Ruske izbeglice u Srbiji su ostavili velikog traga u svim društvenim delatnostima, pa zašto ne bi ostavili i u kriminalu, kaže ona.
Emigrante su pomagale i tadašnja Kraljevina SHS i Francuska i druge zemlje kojima je bio interes da se Vrangelovi vojnici vrate u Rusiju i bore protiv komunizma, kaže Pajovićeva, međutim, kako je vreme odmicalo pomoć je bila sve manja, kao i nada da će se beli emigranti vratiti u Rusiju.
Tako su neki vojnici, koji nisu mogli da se zaposle, počeli da se bave i kriminalom, dodaje.
„Postoje indikacije, kada pogledate i papire iz tadašnje Glavnjače, koji je postotak ruskih kriminalaca koji su hvatani. Taj ugao smo izabrali zato što je veoma zanimljiv. Zato što niko ne priča o tome kako je Kraljevina SHS bila jedna od najvećih izvoznika opijuma na svetu“, kaže Pajovićeva.
Profesor Tarasjev se slaže da su i Srbi negativci, pa je tom serijom dvostruko uvređen, ne samo kao potomak Belih Rusa, nego i kao Srbin, jer je rođen u Beogradu. Ističe da su podaci koji su dati u filmu i koji ostavljaju utisak da su istorijski, zapravo, netačni.
„U Kraljevinu SHS nije stiglo 100.000, nego manje od 50.000 Rusa, kozaka je stiglo manje od 5.000. Jeste da su bili pod oružjem, ali to su bili noževi, kindžali, što mi kažemo, i pištolji“, objašnjava Tarasjev.
„Ruska emigracija nije vojna rulja, kako se govori u prvoj epizodi, niti su radili šta su hteli. Odmah po dolasku, kozaci, koji su bili veoma organizovani i disciplinovani, počeli su da rade u užasnim uslovima. U barakama, hladnim. Gradili su puteve, radili su i u rudnicima. Jugoslavija je u odnosu na Srbiju postala velika zemlja, pa su bili i graničari i to su radili sa dostojanstvom“, dodaje Tarasjev.
Sasvim sigurno kozaci nisu bili naoružana rulja koja je radila šta je htela, dok je kralj Aleksandar žmurio, kaže Tarasjev, koji kaže da nijedan sveštenik nikada nije ubijen u Ruskoj crkvi u Beogradu.
Tarasjev ne spori da je i među ruskim emigrantima bilo i onih koji su se bavili kriminalom, ali je to veoma mali broj. On pominje postojanje ruskog korpusa u nemačkim uniformama tokom Drugog svetskog rata. To je kao dečak, kako kaže, doživljavao sa bolom.
On, međutim, citira ono što je ruski nobelovac Aleksandar Solženjicin rekao o Rusima koji su, tokom nemačke okupacije dela SSSR-a, dočekivali Nemce kao oslobodioce:
„Boljševici su doveli ruski narod dotle da im Nemci izgledaju bolji od njih.“
Pajovićeva kaže da joj je žao što su se potomci Belih Rusa u Beogradu osetili uvređenim, ali ne razume poistovećivanje umetničkog dela i prikaza jednog dela jedne epohe na partikularnoj priči, koja nije posvećena Belim Rusima u Beogradu, nego su oni samo njen mali deo.
Istoričar Miloradović kaže da je serija napravljena tako zato što je američki film vaspitao naše gledaoce i oni su navikli na određene klišee. On poredi lik inspektora Taneta sa likom Prljavog Harija, koga je svojevremeno tumačio Klint Istvud.
On je stavljen u istorijski kontekst koji je proverljiv i materijal je u rukama autora, koji imaju puno pravo da seriju kreiraju po svom nahođenju i prema potrebama dramaturgije. Oni takođe imaju obavezu da seriju prodaju gledaocu ne samo finansijski, već i kao uverljivu priču, kaže Miloradović.
„Uverljivu priču neće prodati ako bude istorijski verna, zato što je gledalac vaspitan na osnovu klišea i stereotipa holivudskog filma. Oni, dakle, moraju da prate te klišee i da donekle stave nešto novo što će da zaintrigira i da veže za ovo podneblje da bi to zaista bile senke nad Balkanom i da bi se naš gledalac i gledaoci iz drugih delova Jugoslavije mogli naći i korespondirati sa tim likovima“, objašnjava Miloradović.
On, međutim, ističe da je problem što je radnja stavljena u istorijski kontekst sa pogrešnim podacima, pominjući brojke od 100.000 izbeglica i 10.000 Vrangelovih kozaka.
Kada je u pitanju bio sukob sa zakonom, ruski emigranti nalazili su u većem broju na strani zakona, kaže on. Kada su došli kao izbeglice nisu imali rešenu egzistenciju, siromašniji slojevi, naročito bivši vojnici, bili su u izuzetno teškom ekonomskom položaju.
Njihova ekonomska situacija donekle je rešena kada su Vrangelovi kozaci primljeni u državnu službu, kaže Miloradović.
„Oni su radili u policiji u pograničnoj službi od 1919. do 1921. godine. Njihov posao je bio da u prijemnim logorima u Mariboru, Subotici, Dubrovniku sačekuju povratnike, bivše austrougarske vojnike iz Rusije, koji su, može biti, bili zaraženi boljševizmom“, kaže Miloradović.
Kozaci nisu bili angažovani kao plaćenici, s obzirom da im je dodeljeno državljanstvo, a bili su angažovani kao specijalisti i iskusni borci protiv komunista. Kada je policija pobedila u borbi protiv komunista do 1922. godine i potreba za njihovim angažovanjem je prestala, kaže Miloradović.
Najveće odstupanje od realnosti u seriji je u sceni sa mrtvačkim sanducima punim opijuma.
„Onih pet, šest kozaka koji se pojavljuju u crnim uniformama, izgledaju kao ulična banda u Njujorku. Oni se nisu tako ponašali na ulici. Oblačili su se normalno u civilnu odeću, samo su u svečanim prilikama mogli da se pojave u uniformi. Nisu paradirali ulicom, pogotovo u grupi, i sa naoružanjem“, kaže Miloradović.
„Senke nad Balkanom“ nisu prvi film u kojem su prikazani Beli Rusi, kaže Miloradović, a osim u „Padu Italije“ i „Okupaciji u 26 slika“, filmovima Lordana Zafranovića, prikazani su u pozitivnom svetlu.
U emisiji je zaključeno da je najbolje sačekati da se vide sve epizode serije, pa je tek posle toga ocenjivati, što su prihvatili svi učesnici diskusije.
Ne bih se začudio da je ovaj serijal finansirao Đerđ Soroš (možda preko Davida Petreusa) ili neko iz te oligarhije koja mrzi sve što je Pravoslavno, Ćirilično, Srbsko, Rusko…
A evo i zašto:
1. sva priča se svodi na to da su Pravoslavni Rusi Kozaci došli u Srbiju da bi trovali Pravoslavni Srbski narod drogom opijumom, a da im pri tom niko ništa nije mogao pa ni žandari,
2. da su Pravoslavni Srbi Koji su prethodno u oba Balkanska i Prvom svjetskom ratu razbili Tursko, Austrougarsko i Njemačko carstvo bili pederi i narkomani uključujući i Živkovića(koji usput budi rečeno tada nije bio armijski general već od 1930.), a da su Srbkinje bile prostitutke, lezbijke i narkomanke,
3. da je tada postojala neka navodna Makedonija, a u to vrijeme se taj prostor zvao Stara ili Južna Srbija, a od 1929.g. Vardarska Banovina(ova Makedonija je dobila ime po maku od kojeg se pravi opijum i kasnije je ta Zemlja Maka dobila taj naziv i nema veze sa starom Grčkom Makedonijom).
Tako da je ova serija ispunjena falsifikatima, a sve u cilju PROMJENE SVIJESTI SRBSKOG NARODA, promocije anti-Pravoslavlja, anti-Srbstva, Ruso-fobije, “zapadnih vrijednosti“- droge, pederluka, lezbijstva… Navodno je sve to tako bilo onda, pa što ne bi i sada, jer je to kao “normalno“.
A možete li samo zamisliti kako se samo ostatak zaklanog Srbskog naroda mučio i stradao po Albanskoj golgoti, Solunskom frontu i decenijama posle Prvog Svjetskog Rata i kako su krenuli od nule i ponovo se digli iz pepela zahvaljujući moralu, časti, disciplini, a ovamo neki “umjetnici“ pljuju po njima i predstavljaju ih kao najgori narod na planeti.
Već se najavljuje da će ovo biti prikazivano širom svijeta da se vidi “ko smo mi zapravo“. Ovo “ne-djelo“ liči na još jedno zvano “Sveti Georgije ubija aždahu“, takođe sa velikim budžetom, gdje se falsifikuje istorija i ponižava Pravoslavni Srbski narod.
Šta reći – JAD, ČEMER, TUGA…
Dá skratimo pricu ,serija ima primerse antiruske.Pokazace se to u narednim epizodamaMozda se varam,ali….
braća Rusi imaju svoju kolonu petu, svi je imaju, uvek
…“Pridet vremя, i russkim gorodom vnovь stanet Odessa. Ili ne stanet… čto po bolьšomu sčetu ne tak už važno, potomu kak vidimый mir lživ, a vsя pravda u Boga. I prah imen, podpisыvavših rešeniя o deportacii, zatяnet v musornuю kloaku istorii, slivnuю trubu preispodneй, i ničego ne ostanetsя ot nih, daže pamяti. A imena Vlada Ilьnickogo i Gennadiя Kušnareva budut pomnitь kak stoяvših za istinu, borcov za pravdu. I sotni novыh boйcov otpravяtsя v novый boй s эtimi imenami po opustošennoй ložью i predatelьstvom zemle…“
https://tsargrad.tv/articles/russkie-svoih-sdajut_80153
Poravalitik
http://www.wikireality.ru/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA
http://lurkmore.to/
…“Poravalitik — prozviщe zavsegdataev antirossiйskogo soobщestva pora_valit. Rasprostraneno izvestnыm bloggerom Fricom Morgenom. Oboznačaet takže lюbыh lюdeй, živuщih pod lozungom «Pora valitь» (to estь uezžatь) iz Rossii na postoяnnoe mesto žitelьstva v drugie stranы, i stalo svoego roda neologizmom i internet-memom…“
RIČ (p.u.Zahar Prilepin; Haski) – Pora valitь
https://www.youtube.com/watch?v=gLbaB3hBFs8
„Dobar rat ratovah, trku svrših, veru održah.“ (Tim. 2. 4, 7.)
http://borbazaveru.info/content/view/7562/1/
…“kažu da je starac Pajsije Svetogorac govorio: „Danas kada čitaš Otkrovenje – kao da čitaš novine.“
…Stoga bih im lepo na srpskom poručio: Hvala lepo, ne želim da budem konj i ne idem na svetske trke, ma kako moderno, uglađeno, lepo ili moćno izgledale. Hristos nas je oslobodio od njih. Za nas su one besmislene i pogubne. Jedan isti i svetski i hrišćanski, i materijalni i duhovni standard glasi: što su nam svetske nauke, počasti i umovanja draži i lepši, to je cena koju za njih plaćamo veća. To se ne može previđati bez posledica o kojima, ako ste stvarno pametni, razmislite malo i sami…“
…“samo su mrtvi videli kraj rata…“
https://martirolog.com/tag/%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8/
…“Problem, dakle, nije u pojedinačnom društvenom sistemu, već u većinski prihvaćenom sistemu vrednosti, u kome svakome ko opominje na postojanje ljudskih vrednosti i vrlina, napora i egzistencijalnog duševnog bola koji treba pretrpeti da se one steknu, održe i sačuvaju od sveta tesnog za lepotu i nesebičnost, svakom, dakle, koji se na to drzne i pokaže prstom, treba saseći sve ono što iznad žabokrečine viri: ”Ne talasaj!”
A talasati se mora da bi se poništila gravitacija. I zato, svim Oslobodiocima neka je večna Slava i Hvala…“
Mudrostь iz filьmov Andreя Tarkovskogo
https://www.youtube.com/watch?v=YfM9Quv_Gnw
http://xn--80aaaahbp6awwhfaeihkk0i.xn--c1avg.xn--90a3ac/index.php/samoderzavie/komunizam-crvena-kuga/1247-major-ozne-o-zlocinima-u-beogradu
…“Gospodin Trešnjić mi ovo priča dok se vozimo ka Lisičijem potoku. Parkirali smo na uzbrdici i posmatramo snegom pokrivenu uvalu zaraslu u šiblje. Ograda Belog dvora je s leve strane, nekih stotinak metara iznad, sa desne se grade kuće novih bogataša. Većina ih je nedovršena. Između šiblja se probijamo ka sredini Lisičijeg potoka. Po skorelom snegu ocrtavaju se samo mekani krugovi pasijih šapa. Dolazimo do odseka gde je nekad bio majdan za vađenje granita. Sasvim u podnožju je česma.
– Pa evo, to je bilo negde ovde. Ne znam tačno gde, jer je sav posao egzekucije obavljao prateći vod.
• Da li je postojala neka posebna procedura?
Ne, streljani su iz šmajsera.
• Ko je zakopavao?
Ni to ne znam, verovatno neko iz okolnih kuća, koje je prateći vod izvodio u pomoć. Bilo je tu strašnih scena. Dolazio je neki vodnik da mi kaže: “Jao druže kapetane, pogrešili smo, ima ovde nevinih ljudi. Mi ih odvedemo tamo na streljanje, a oni viču: ‘Živela Komunistička partija, živeo Josip Broz Tito, živeli oslobodioci Beograda’, a mi ih streljamo. Stravično je slušati te jauke, krik ljudi koji su padali pred puščanim mecima.”
Znam samo da je komandir tog streljačkog voda bio uvek stravično potresen, ali naređenje se moralo izvršiti. U tim streljačkim vodovima bilo je i boraca iz izviđačkih četa. Sa mojim drugom Jankom Dinićem je došla izviđačka četa, koja je izvršavala likvidaciju, odnosno izvršavala presude. Sećam se jednog čoveka krupnog, vrlo viđenog intelektualca, zvao se Milan Komadina, bio je pripadnik Građanske stranke i došli su neki ljudi iz pozadinskih foruma Beograda, koji su znali te bivše političare, saslušavali ga, odveli u Maglajsku i tamo je osuđen na streljanje. Sećam se da je komandir streljačkog voda u Lisičijem potoku za tog čoveka rekao da je uzvikivao: “Živela oslobodilačka vojska”. Ja tvrdim životom da niko od njih ne bi bio osuđen na duže od dve godine robije da je sačekao da prođe taj prvi talas likvidacija. Primera radi, onaj ko je umeo da proceni situaciju, da se skloni i da sačeka neko normalno vreme, a ono je ubrzo došlo, već krajem novembra 1944. posle Ranković evog govora, ostao bi živ. Kad sam se vratio sa Sremskog fronta, decembra 1944, godine i postao šef drugog odeljenja Ozne za Beograd sa kancelarijom u Čika Ljubinoj, ja sam pronašao čoveka po imenu Milivoje Jovanović, koji je bio načelnik odeljenja specijalne policije u okupiranom Beogradu i istovremeno predsednik komisije za kategorisanje političkih krivaca u logoru na Banjici. Taj čovek je oktobra 1944. godine mogao da izgubi milijardu glava da se prijavio. E on je ostao živ. Kasnije je osuđen i razume se, pošto je imao solidno vladanje, zaposlio se i mi smo ostali dobri poznanici. Kao policajci smo jedno drugom prenosili iskustva…“
…“Kroz ostakljenu stijenu koju su činila dvokrilna drvena vrata, ušli smo u polukružni kabinet, u prizemlju malog dvorca u blizini Zagreba. Uz lijevi zid nalazila se velika stilska komoda puna dokumenata, registratora, bilješki i rokovnika. U desnom kutu nalazila se ručno rađena hrastova, kutna vitrina za knjige, u kojoj se nalazila zbirka Titovih sabranih djela i knjiga o Titu, a točno nasuprot ulazu, veliki drveni radni stol. Iza stola nalazio se očito ručno rađeni hrastov stolić, a na njemu crni telefon. Točnije stari Siemensov telefon na navijanje korišten za internu komunikaciju unutar poduzeća, koji je preko glavne telefonske veze mogao imati i tzv. „vanjsku vezu…“
http://www.seebiz.eu/crni-telefon-veza-steve-krajacica-ante-todorica-i-prica-o-agrokombinatu-i-agrokoru/ar-159895/
http://www.vaseljenska.com/misljenja/koca-peko-protiv-draze/
…“Naravno, Sovjetski Savez je u međuvremenu nestao, a Rusi su počeli da vode rusku politiku, koja pored ostalog podrazumeva i odbranu srpskog Kosova i Metohije. Međutim, stvar je u tome što se nisu promenili srpski komunisti, ili, preciznije rečeno, komunisti srpskog porekla. Oni i dalje ne vode srpsku politiku, već su sovjetsku Moskvu samo zamenili globalističkim Briselom i Vašingtonom.
Drugim rečima, u duhu svojih predaka, oni i dalje potpisuju sporazume – briselske i druge – kojima se Kosovo i Metohija čupaju iz sastava srpske države. Pri tome, prirodno, imaju podršku svetskih globalista, ali, neprirodno, i podršku obnovljene Rusije. Tako je došlo do paradoksa da Rusija brani Kosovo i Metohiju, a da istovremeno podržava beogradske (neo)komuniste koji predaju Kosovo i Metohiju. Zato se nameće pitanje: da li Rusija podržava Srbe ili (i dalje) komuniste?
Mi bismo naravno želeli da je po sredi ovo prvo, ali na žalost isuviše mnogo činjenica upućuje na drugi zaključak…“
nastaviće se
Ne dlя menя pridet vesna – scena iz filьma Pяtь večerov Nikitы Mihalkova,1978 goda
https://www.youtube.com/watch?v=PzagDl3vc-M&t=19s
https://www.youtube.com/watch?v=qZlWzpCrj2Y
https://www.youtube.com/watch?v=fFwPSCmklVI
https://www.youtube.com/watch?v=OSCp8L_UESA
„Ješćete ali se nećete nasititi.“
…“Jer, „da bi čoveka poštovali, on najpre treba da poštuje sam sebe”, „ko ne ume da poštuje sebe, neće umeti ni da poštuje druge”. Pošto se uzajamno poštovanje zasniva na uzajamnom poverenju građana, „onaj koji očekuje poverenje od drugog, mora sam da veruje sebi”. „Onaj koji ne veruje ni svojoj odluci, ni svojim rečima, taj počinje da izaziva nepoverenje kod drugih, a pošto o drugima sudi polazeći od sebe, počinje da gubi poverenje u druge”. „Bez uzajamnog poverenja”, dalje objašnjava Iljin, „nije moguća moralna veza među ljudima, a pravni odnosi neminovno se degenerišu, pa se svaka laž i krivica, svaka obmana i spletka, svako verolomstvo i izdaja pokazuju kao apsolutno štetni i čag pogibeljni u životu ljudi”. Laž, zaključuje Iljin, „uništava jedinstvo ljudi, njihovu komunikaciju, njihovu solidarnost i njihovu organizaciju“…
„osloboditi se, ne znači razuzdati se, već naučiti se slobodnom prihvatanju prava i obaveza“
…“Neko ko uči buduće pravnike, kao pisac ovog teksta, ne može a da u svakodnevnom životu ne primeti brojne dokaze koji svodoče o dubokoj krizi pravne svesti kod naših ljudi. Tako je, primera radi, ovih dana jednom mom vremešnom fakultetski obrazovanom sugrađaninu, bivšem direktoru društvenog preduzeća i nekadašnjem vlasniku privatne firme, bio potreban po njegovim rečima „sposoban advokat”. Pri tome „sposobnost” nije trebala da se ogleda u stručnom znanju i profesionalnom moralu, već u „sposobnosti” advokata da kod prvostepenog i drugostepenog sudije kupi za svoju stranku „pravdu” i to u parnici koju rečini penzioner ima sa prvom suprugom oko bračne tekovine…“
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/o-uticaju-vucicevog-unutrasnjeg-dijaloga-na-pravnu-svest-srba/
http://www.odinblago.ru/filosofiya/ilin/o_sushnosty_pravosozn/22/
https://stanjestvari.com/2017/10/18/cvorovic-vucic-pravna-svest/
http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sinoda_srpske_pravoslavne_crkve
https://pravoslavljepzv.wordpress.com/2014/05/02/sv-vl-nikolaj/
…“Pitaš, Teodule, da li bi se kod Srba mogao obnoviti srednji Sistem? Kamo sreće da se obnovi! Srbija bi u tom slučaju bila ugled ostalim zemljama. Ona je to trebala da bude i sada shodno vekovnoj tradiciji svoga Srednjeg sistema, i shodno svojoj herojskoj i hrišćanskoj istoriji. Ali su je unazadili njeni rođeni sinovi, školovani po narodima ekstremnih ekonomskih teorija i praksa, koje su vladale u stranim narodima. A ti ekstremi vladali su tamo samo zato, što kod tih naroda nije bilo Srednjeg sistema. To nisu shvatili srpski sinovi, školovani na strani o znoju ili svojih roditelja ili svoga naroda, da bi mu pomogli a ne odmogli. Međutim, oni su pri povratku u svoju zemlju odmogli a nisu pomogli upropastili su a nisu sačuvali. Poništili su veru i moral, to jest one temelje na kojima je narod srpski spontano, bez revolucija i nasilja, izgradio bio svoj ekonomski i materijalni sistem života. Da bi postigli svoje trenutne vlastoljubive i sebične ciljeve oni su u partijskoj zaslepljenosti davali skupo za jevtino, i veliko za malo i vekovne narodne tvorevine upropašćivali takoreći za čanak sočiva. Tako su oni kao glavni krivci pred Bogom i istorijom, primili odgovornost za propast kolektivne narodne imovine i u selu i u gradu, za zauzeće i podelu utrina, za pad i propast esnafa, za iščeznuće koševske hrane i za rasulo zadružnog života kod Srba. „Glasaj za mene pa zauzmi koliko hoćeš utrine“. Ili: „Glasaj za mene, ne slušaj starešinu zadruge.“ Tako su agitovali ne mareći za propast ni utrine ni zadruge…“
http://pravoslavnasrbkinja.blogspot.rs/2011/11/blog-post_05.html
https://svetosavlje.org/srednji-sistem/5/
oslobođenja Beograda
građani, oficiri i vojnici Crvene armije, Knez Mihajlova ulica u Beogradu
https://serbianfbreporter.wordpress.com/2012/10/21/faking-history-titos-phony-war/
http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/smrt-vreba
…“Za sedam dana, koliko je trajala akcija čišćenja, ubijeno je ili uhvaćeno svih 175 nemačkih diverzanata, školovanih i pripremanih da uništavaju i zagorčavaju život Beograđanima. Ovom broju treba dodati i nekoliko desetina likvidiranih ili zarobljenih zaostalih nemačkih vojnika i njihovih saradnika.
Poginulo je i oko 60 boraca Drugog bataljona Druge brigade KNOJ-a koje je predvodio Gojko Kraljević. Broj ranjenih bio je znatno veći. Bataljon više nije postojao. Za vreme akcije ili posle nje oko 25 boraca upućeno je na lečenje u duševne bolnice iz kojih se neki nisu ni vratili…“
http://xn--80aaaahbp6awwhfaeihkk0i.xn--c1avg.xn--90a3ac/index.php/samoderzavie/komunizam-crvena-kuga/1247-major-ozne-o-zlocinima-u-beogradu
Ovo je super za ovaj polusvijet koji istoriju uci iz serija i filmova i sto im je google jedini izvor svega sto znaju a u sustini znaju da kucaju na tastauri pa sto se izbaci mora da je istina. Jer je muka i gubljenje vremena da se nesto procita ili ne daj boze istraze , ima ko ce to raditi i staviti na net .