Sergej Jesenjin: Suze

Suze… Gorke suze teku meni,
Ljuta tuga, neizmerni žal.
Opet mrak i snovi rastureni
Odleteli u beskrajnu dalj.

I šta dalje… opet jad i muke?
Ne, počinka došao je dan.
Dosta mi je žalostivog zvuka,
Umorno mi telo želi san.

Ko se glasi iz brezina hlada?
Zvuk te pesme ječi ko vapaj.
To su suze pune gorkog jada,
Tužni spomen na moj rodni kraj.

Ali zar u milom kraju rodnom
Da sustanem od suza umoran?
Vidim, tek u miru, hladnom, grobnom
Utonuću u svoj večni san.

• Preveo s ruskog Radivoje Konstantinović