Сергеј на Твитеру

Опште је познато да се свакаквих глупости можеш начитати на Твитеру, а ово се посебно односи на твитераша Трампа, и на (е сад), глумца Сергеј Трифуновића, код којег не налазим ништа од глумачког талента неког ко се вајка да је некакав Сергеј Трифуновић, ма шта год то значило, а не односи се само и искључиво на његово све учесталије лупетање на твитеру, којим би требало да се ко зна коме отворено препориче, јер је тип озбиљно утриповаo да на твитеру просипа све саме мудрости (и бисере баца пред свиње), па ће се тако позабавити и са кухињом Новака Ђоковића, за коју налази да је сва од зелениш и да управо због тога на терену не бриљира како се то од њега очекује.

Дакле, Сергеј се показује и као извјесни нутрициониста, итд., који се, због Нолетове кухиње опасно (као) ражестио. – Еј, Сергеј, да опет поновимо ову сцену или да дамо један рез…

Вјероватно сте и ви запратили (што, божемој, није нимало тешко, напротив), да фамозни свеупућени критичари из круга двојке, увијек већ критички говоре како је свакидруги србин у све и свашта упућен, од хране до религије, од традиције до породице, док, с друге стране, таквим се управо представљају поменути критичари, у чијим редовима затичемо и једног Сергеја, који је (пази сад), све осим глумца, и то уназад, иха-ха колико година, ангажујући се за главног и дежурног критичари свега српског, како естраде тако ништа мање и оних који су, попут Нолета, признаћемо, најбољи међу нама.

И, тако, Сергеју засметала Ђоковићева кухиња, одједном се мацан нашао у улози нутриционисте, а познато је (између осталог и то), да квази бегиш европејци и нису баш нашем тениском асу наклоњени, чак би се могло рећи да су и Виландерови шапутачи, да не напиш – дупеувлакачи. То је тај концепт нове идеологије: и најбоље у српском народу на сва звона бестидно клеветати!

Будући да је Сергеј тинејџ идол, од њега и не треба очекивати више; после гостовања у сјајној емисји Агапе, било ми је више него јасно о каквом се (несјајном) профилу ради; то је, заиста, милк-шејк, неко ко шалта од Достојевског до Америчког начина живота, од тога шта Београду недостаје до Нолетове исхране – која је, према поменутом, одвећ веганска да би била калорично доминанта.

Ок, Серђо, ти нам, брате, појасни… Гдје је Кустурица омануо, и шта би требало да буде на Нолетовом прехрамбеном репертоару.

(На крају, Сергеј је типичан глобалистички производ, и није далеко од истине (част великим изузецима у српској кинематографији!) Хичекок кад вели: „Глумци су смеће!“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: