Шест деценија Савремене галерије

Велики излагачки простор на спрату Савремене галерије управо је добио ново, модерно осветљење. Кроз пројекат Министарства културе „Градови у фокусу” одобрено је три милиона динара за увођење новог галеријског осветљења. Као што објашњава Арпад Блашко, директор Савремене галерије, у салону у приземљу већ постоји одговарајуће галеријско осветљење, али сале на спрату биле су специфичне и захтевне због украсне таванице. Читав пројекат замене осветљења кошта 6,5 милиона динара, и за сада је ново светло постављено у половини сала, и припремљена је мрежа инсталација за монтирање савремене конзоле која ће омогућити управљање осветљењем из једног центра.

– Обележавање 60 година од отварања почели смо тако под новим осветљењем – каже Блашко у разговору за „Политику”. – Одлучили смо да не правимо централно дешавање, мада ће у априлу, када је рођендан галерије, бити више програма, али ће читава година бити у знаку шест деценија галерије.

Од оснивања Савремена галерија окупила је велики број уметнина, куповала је вредна дела модерних стваралаца, годинама угошћавала је уметнике у графичком атељеу где су они заузврат остављали неке од својих радова, такође је учествовала и у организацији Тријенала савремене керамике, отуда данас ова галерија поседује вредну збирку дела савремених стваралаца. Управо је обележавање 60 година постојања прилика да се публици прикаже део ових вредности.

– Делови наше колекције обухватају некадашњу СФРЈ и имамо ауторе из читаве Југославије, а кроз колекције се види сужавање граница државе. Веома је добро правити овакве изложбе ретроспективе и са нестпрљењем очекујем поставку која ће бити дело свих наших кустоса. Биће то импозантна поставка у којој сваки од кустоса обрађује одређени сегмент и деценију у коју се најбоље разуме. Очекујемо интересантну изложбу која у овом тренутку нема јасан изглед, али има јасну концепцију. Овај тренутак у настајању изложбе је увек јако узбудљив јер се и ми сами изненадимо када дела из депоа поново изађу у простор и дишу пуним плућима. Уосталом, та дела су сведочанство развоја савремене уметности на нашем простору, и место би им било да су стално на зидовима да бисмо могли да их посматрамо, али нажалост ми немамо довољно простора и за сталну поставку – каже Арпад Блашко.

Додаје да галерија има добру аудиовизуелну опрему, потребну и за ову ретроспективу, као и за изложбе које гостују у њеном простору. У овој години планирано је и отварање својеврсне уметничке дневне собе – арт лонџ, како су је назвали, односно место сусретања између самих уметника, као и публике. Галерија је осим изложбених активности већ дуго место у којем се одвијају различити пратећи програми. Осим вођења изложбе одржавају се промоције књига, филмова или предавања и разговори о уметности, потом ту су и уметничке радионице за децу и одрасле.

Арпад Блашко објашњава да се труде да успоставе репертоар који омогућава публици да одређене дане у месецу „резервише” управо за дешавања у галерији.

– Све оно што се овде дешава резултат је рада и мојих претходника и одличног кустоског тима у којем су и ликовни уметници и историчари уметности. Захваљујући том тимском раду имамо висок квалитет изложби и свест да стално подижемо ниво у раду установе и проширујемо видно поље наших посетилаца – каже директор.

У години обележавања шест деценија галерије крећу и у решавање два проблема који би додатно отворили установу, али и сам објекат за посетиоце. Једно од решења је измештање депоа, који би могао бити премештен на мање атрактивну локацију од центра града где се Савремена галерија налази. На тај начин би се отворио део садашњег приземеног простора за сталну поставку.

– Ми се бавимо савременом уметношћу и трудимо се да смо у кораку са временом, али имамо и музејску делатност кроз старање о делима која су сакупљена у последњих 60 година – каже Блашко.

Осим тога, указује и на једну од контрадикторности – Савремена галерија смештена је у једној од најлепших здања у стилу сецесије, палати коју је као свој дом пројектовао архитекта Ференц Рајхл. Задивљујућа лепота целокупног простора, мерила удобности дома непојмљивих садашњем времену такође има своју публику која би желела да поред изложби обиђе и саму зграду.

– Када припремамо изложбу, неки делови галерије су седмицама недоступни посетиоцима, посебно туристима. Посетиоци такође не могу да виде ни торањ, као један од најлепших делова палате. Када бисмо отворили сталну поставку, имали бисмо одличну ситуацију да зграда никада не би била затворена за посетиоце – каже Арпад Блашко.

Прочитајте ЈОШ:

Промовисана књига „Прича о Андрићу – антиколонијални разговори“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: