Šesti prst

Piše: Mišo Vujović

“Najgore je kada te emotivno izdžepare, tada imaš osećaj da ti je duša izvrnuta kao džepovi u policijskoj stanici”, govorio je Čopavi Homer, začikavajući me da napišem priču o prijateljstvu Duleta i Buleta, i “bratskom”posrtanju u kaljugu mržnje i sujete.

“ Demoni vladaju novcem, a novac pokreće svet. Sve se oko tog zla vrti. U crkvi se bolesni mole da ozdrave zdravi da se opare. Sujeverni se prenemažu odajući utisak istinskih vernika”, odzvanjale su njegove reči parajući gluvoću noći, utrnulu od tišine prožete razočarenjem u sopstvenu dioptriju.

“Svakoga možeš obmanuti osim Boga”, rekao je davno otac Jovan. Čovek čiji imperativ su činjenice. Jasne i Bogu bliske ali ljudskoj pramatičnosti daleke. A Bog je istina! Bog zove i opoziva. Njegova je poslednja.

Svako prijateljstvo koje počne jednostranim obožavanjem završi se obostranom mržnjom. Promenom ponašanja ne menja se suština ličnosti. Izveštačena finoća traje do nekih vanrednih trenutaka.

Pozitivnih ili negativnih izazova, sasvim je svejedno. Tada se ta šminka razmaže, a ispod nje izranja ogoljen karakter”, uskače u moje misli moj lucidni podstanar.

Dule je mlađi i prodorniji, Bule stariji i racionalniji. Dule je u treningu. Brz, pronicljiv, nenametljiv ali eksplozivan. Bule je uštirkano zvaničan, oblikovan u duhu svoje životne maksime “svako ima upotrebnu vrednost”.

Bule je javno obožavao Duleta, dok se nije smestio u njegovu fotelju i našao novog zaštitnika. Takva servilnost po pravilu je motivisana nekim ciljem koji transformiše dobrog slugu u oholog gospodara.

Vlast i moć traže nove prijatelje. Stari obično postaju nezgodni svedoci!

Osim raspuklog prijateljstva zajednička im je kadrovska lista grupe takozvanih eksperata sa koje su lansirani u poslovnu elitu.
Učinak “eksperata” na ekonomskom i svakom drugom obogaljivanju Srbije je neprocenljiv.

Sa tih visokih pozicija očistio ih je najveći finansijski kancer poznatiji kao Dinka – Mirosinka, mada su njegove privatizaciono-likvidacijske pohare domaćih banaka, i celokupnog finansijskog sistema – “sklanjanja” kiparskih milijardi, dosegle razmere pljačkaškog cunamija.

Predsednik Srbije je kao opozicioni poslanik u skupštinsku salu donosio robijašku bluzu sa njegovim prezimenom izvedenim iz ženskog imena arapskog porekla. “Nažalost, mrtva je trka između agarjana u ono vreme i naših zulumćara posle Miloševića”, upada Čopavi Homer, ogrnut generalaskim šinjelim vaskrslog Akakija Akakijevića, junaka Gogoljeve pripovetke “Šinjel”.

Akakije je bio tihi pisar neugledan i ćudljiv, često izložen podsmehu okoline. Gotovo da nikada nije reagovao na uvrede i sitna peckanja kolega ali se razgoropadio kada su mu jednog dana ukrali šinjel.

Akakije se naprasno razboleo i umro, međutim njegov duh harao noćima presrećući građane i skidajući im kapute. Jedne noći zaustavio je kočiju u kojoj se nalazio general oblasni gubernator kome se, za života, obratio da reši misteriju nestanka svog novog šinjela.

General ga je besno izbacio iz svog ureda što je vredni činovnik doživeo kao izdaju sistema kome je bio predan celim svojim bićem.

Dule je bio čovek sistema, kotirao se veoma visoko, ali je u trenutku posrnuo padajući u nemilost svojih partijskih drugova.

Bule ga je u početku podržavao dok ga jednog dana nije pod maliganima u prisustvu nedobronamernih “prijatelja”, brutalno napao, stavljajući mu na znanje da su se uloge promenile.

Čopavom Homeru je šinjel bio toliko komotan da su mu iz desnog rukava stidljivo promaljali prsti dok levi rukav zjapio prazan.

Nažalost ovo haotično vreme je iznedrilo dramatičan broj moćne ljudske sitneži u komotnim generalskim šinjelima ali sa viškom prstiju na obe ruke. Šestoprsti, tako su nekada nazivali ljude sa sklonošću da prisvoje nešto što im ne pripada.

Čopavi Homer je i na obe ruke imao samo šest prstiju. Na desnoj pet na levoj jedan. Mileta Kiloni urbana legenda Nikšića, prvi privatni i legalni organizator igara na sreću u komunističkoj SFRJ, bio je četvoroprstaš. “Tri pa jednu”, naručivao je kockarskim žargonom, palačinke Vasa poker.

Mileta Kiloni je postavi ručno sklepani portabl rulet na peronu autobuske stanice u Nikšiću. Desnom rukom bi okretao okruglu drvenu ploču sa brojevima odvojenim tankim ekserima,levim patrljkom bi skupljao pare koje bi brzo završavale u džepovima profesionalnih pokeraša ili lokalnih mangupa i delom u crnim kelnerskim buđelarima. Jedino kožna bunda, obložena prirodnim krznom, i veliki kaubojski šešir nisu menjali vlasnika.

Razmišljam o Duletu i Buletu i njihovom ambisu koga je nemoguće premostiti.

Ali izdaja je kategorija koja se ne oprašta. Njen karakter je uvek konvertitski.

“ Ne sudi iako se osećaš izdžeparenim. Zna se čija je poslednja”, čujem hrapavi glas Homerov!

Oprosti Bože, svima sa grešnom mišlju ili delom, ne arbitriram još manje sudim. Samo svedočim svesno, slikovito i savesno.

Iskustvo opominje da život ima mnogo nijansi sa dominacijom super ega – čiji konformistički nagon dominira karakterom.
Sujeta je kruna takvog čoveka.

“ Čak ni mudra Hristova nauka, još ne ubi u čoveku vuka”, pevao je buntovni Mićun Pavićević.

Ljubav, mržnju, svrab, kašalj i bogatstvo je nemoguće sakriti, kao što se od pijanstva samoljublja i zavisti teško istrezniti!