Šetnja u Inzbruku u znak sećanja na Dianu Budisavljević

Prva šetnja sećanja na Dianu Budisavljević (rođ. Obekser) i njene pomagače, koji su iz ustaških logora Nezavisne države Hrvatske spasli nekoliko hiljada srpske dece održana je u Inzbruku. Inicijator je bila Srpska pravoslavna omladina Inzbruk (SPOJI) uz podršku i učešće Srpske pravoslavne crkvene opštine Inzbruk i srpske zajednice u Tirolu.

Šetnja je održana neposredno posle nedeljne Svete liturgije ispred srpske pravoslavne crkve posvećene rođenju Svetog Jovana Krstitelja, a kako je rekao protojerej Aleksandar Stolić, paroh Srpske pravoslavne parohije inzbruške, odabrano je da se šetnja sećanja održava u avgustu, jer je 20. avgust (1978) dan kada se upokojila Diana Budisavljević.

Oko tridesetak učesnika zaustavilo se na Zapadnom gradskom groblju gde je Diana sahranjena u porodičnom grobu porodice Obekser. Tamo je upaljena sveća i položeno cveće u znak zahvalnosti.

Jedan od osnivača organizacije SPOJI i prvi pripadnik Austrijske službe sećanja u Srbiji mr Vladimir Vlajić, podsetio je da je SPOJI, još od 2010. inicirao brojne aktivnosti kako bi se očuvalo sećanje na Dianu i njene pomagače.

– Pokrenuli smo Šetnju sećanja na Dianu Budisavljević i njene pomagače kako bismo svake godine u avgustu izrazili večnu zahvalnost njoj i njenim podržavaocima, kao i da ostavimo još jedan trag aktivne i žive kulture sećanja u našem gradu Inzbruku i našoj pokrajini Tirol. Na ovaj način želimo da pokažemo koliko nam je važno živo sećanje na Dianu i njene pomagače, koliko je volimo i cenimo, jer je ona zajedno sa svojim podržavaocima tokom Drugog svetskog rata spasla između 7.500 i 12.000 srpske dece od genocida i dvoje hrvatske dece antifašista od političkog revanšizma u logorima smrti fašističkog ustaškog režima u tadašnjoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Želimo da svake godine održimo sećanje na sve žrtve Drugog svetskog rata, jer je Diana uspela da spasi na hiljade, pre svega srpske dece iz tih logora. U tim logorima izvršen je genocid i stradalo je daleko više hiljada srpske, jevrejske, romske dece i dece antifašista različitih nacionalnosti samo zato što su bili drugog porekla ili zato što su se njihovi roditelji suprotstavili ludilu nacista, ustaša i drugih fašističkih grupacija – rekao je Vlajić.

Diana Budisavljević rođena je 1891. godine kao Frida Olga Diana Obekser u Inzbruku. Bila je ćerka tirolskog trgovca Maksa Obeksera i Ane Roze. Njen deda Mihael Obekser bio je i osnivač vazdušne banje Igls nadomak Inzbruka.

Mladost je provela u Inzbruku, najviše u kući u kojoj je rođena, u „Obekser-hausu”, u Ulici Marije Terezije, najpoznatijoj pešačkoj zoni u samom centru glavnog grada pokrajine Tirol. Završila je osnovnu i srednju školu u Inzbruku, gde se oko 1910. obučavala za medicinsku sestru na inzbruškoj univerzitetskoj klinici. Tu je upoznala lekara na hirurškoj klinici, dr Julija Budisavljevića (1882–1981), Srbina poreklom iz Hrvatske, za kojeg se udala 1917. godine. U Zagreb su se preselili 1919. godine.

Nakon početka rata 1941. godine na prostoru Kraljevine Jugoslavije, i formiranja Nezavisne države Hrvatske, ustaše su započele genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima. Jasenovac, koncentracioni logor smrti, postao je balkanski Aušvic, a ustaše nisu imale milosti ni prema deci

Kada je Diana Budisavljević saznala da deca masovno stradaju u koncentracionim logorima, nije se libila da nešto učini. Iako je porodica njenog muža takođe bila u opasnosti od ustaškog režima, organizovala je između 1941. i 1945. godine zajedno sa mnogim saradnicima, među kojima su bili inženjeri Marko Vidaković i Đuro Vukosavljević, privatnu akciju spasavanja pod nazivom „Akcija Diana Budisavljević”.

Cilj akcije bilo je slanje pomoći u logore smrti, kao i oslobađanje i zbrinjavanje zatočene dece i žena, koji su bili pretežno srpskog porekla. Uz pomoć transportnih lista i drugih beleški uspela je sa svojim saradnicima da napravi kartoteku, koja je na kraju rata sadržala podatke od oko 12.000 dece. Po završetku rata, kada je trebalo da preda decu svojim preživelim porodicama, njena akcija je doživela najveći udarac jer su joj komunisti oduzeli kartoteku sa svim podacima.

Zajedno sa svojim mužem se 1972. vraća u Inzbruk, gde je do njene smrti 1978. godine živela takođe u centru na adresi Anihštrase 24. Sahranjena je na Zapadnom gradskom groblju u porodičnoj grobnici pod svodom sa brojem 48.

Pročitajte JOŠ:

Srbi pamte herojstvo pukovnika Nikolaja Rajevskog