Severna Makedonija između „velike Albanije“ i bugarskih zahteva, uz ćutanje EU

Poseta premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija Tetovu, uz promociju velikoalbanske ideje, pokazala je da uslovljavanje Bugarske u procesu priključenja EU, koje je uvelo Severnu Makedoniju u tešku političku krizu, neće biti jedino koje će Skoplju zadavati glavobolju. Severna Makedonija je prethodnih godina napravila bolne kompromise, prihvatila uslove Grčke i EU, ali se ispostavlja da zauzvrat nije dobila ništa, osim krize i daljih ataka na suverenitet.

Iako je Severna Makedonija članica NATO i država koja je na putu ka evropskoj porodici ispunila brojne zahteve Brisela, pa čak promenila i ime, iz EU nisu reagovali na neskrivene teritorijalne aspiracije Albanaca koje su dominirale tokom Kurtijeve posete. Iz svega toga, smatraju sagovornici Kosovo onlajn, Srbija bi mogla da izvuče važne pouke i da bude vrlo oprezna kada je reč o zahtevima koji stižu sa Zapada.

Novinar i dopisnik dopisnik Politike iz Skoplja Željko Šajn kaže za Kosovo onlajn da se Severna Makedonija, s jedne strane, suočava sa pitanjem bugarske manjine, odnosno ustavnim promenama kojima ona treba da se unese u ovaj pravni akt, što je zahtev međunarodne zajednice, a s druge strane sa sve očiglednijim velikoalbanskim aspiracijama.

„Makedonija je, praktično, u sendviču između dve strane. Ukoliko ne promene Ustav do novembra iz EU su im otvoreno poručili da će biti u problemu, da će se suočiti sa nekom vrstom izolacije i da će biti doveden u pitanje njihov dalji politički i ekonomski napredak ka evropskoj zajednici. U ovom trenutku još nije ozbiljno ugrožen teritorijalni integritet i suverenitet Severne Makedonije, ali valjalo bi vratiti se malo nazad i prisetiti šta se sve dešavalo na Kosovu, a ja sam bio svedok tih događaja od 1985. do 1991. Postepeno su krenuli sa nekim naivnim stvarima, kao što je recimo zahtev za promenu Ustava tadašnje Jugoslavije, da bismo došli do toga da su poslanici tadašnje kosovske skupštine, odnosno pokrajinskog parlamenta u Kačaniku proglasili ‘Republiku Kosovo’. Tako da ovo što se događalo u Tetovu i u Čairu kod Skoplja je samo jedna uvodna situacija sa ikonografijom ‘velike Albanije’ i proglašavanjem Kurtija za premijera svih Albanaca. To nije nimalo naivno i može voditi ka tome da se jednog dana sakupe svi albanski poslanici iz recimo Crne Gore, KiM, Albaije, Grčke iz Makedonije, iz svih tih parlamenata, i donesu možda sličnu odluku, gde će reći da ‘velika Albanija’ funkcioniše“, navodi Šajn.

On ukazuje da je u ovom trenutku još rano da se tako nešto desi, ali i dodaje da ukoliko ne bude reagovala međunarodna zajednica EU, NATO i SAD, imaćemo situaciju koja može ići u ovom pravcu.

„Zapad je samo mogao da reaguje na jednu situaciju, a to je da se ne podižu tenzije već da se ukaže Kurtiju da bi trebalo da raščisti važnija pitanja, pre svega oko korupcije, i ono što je veoma bitno, oko primene sporazuma iz Brisela i dogovora iz Ohrida koje je prihvatio. U tom smislu su mogli da reaguju da se ne zaoštrava situacija na nekom drugom planu i da se ne odvlači pažnja već da se usmerava situacija ka prosperitetu i napretku ka EU. A on je posetom Severnoj Makedoniji napravio jednu tenzičnu situaciju i ukazao da on ne želi da se pridržava onoga što je dogovoreno. U tom smislu, trebalo je da reaguju iz EU i NATO, pogotovo što se na mapi ‘velike Albanije’ pojavljuju teritorije zemalja koje su članice Alijanse, Severna Makedonija, Grčka, Crna Gora“, ističe naš sagovornik.

Dodaje da nema dileme da postoji licemerstvo Evropske unije, posebno u slučaju Severne Makedonije koja je izašla u susret svim zahtevima Brisela, a danas je u situaciji da se suočava sa promocijom „velike Albanije“ na svojoj teritoriji i da na to u Briselu ćute.

Na pitanje da li je to i svojevrsna „lekcija“ Srbiji kada je reč o zahtevima koji stižu iz EU, Šajn kaže da je „Severna Makedonija za to školski primer“.

„Ne treba nam bolji primer od Makedonije za to kako se treba ponašati prema stranom faktoru i EU kada ona nudi neka rešenja. Treba biti obazriv prema svemu onome što traže“, zaključuje Šajn.

Predsednik Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji i narodni poslanik u Sobranju Ivan Stoilković kaže za Kosovo onlajn da je Skoplje na evropskom putu žrtvovalo skoro sve a da nikada ništa nije dobilo.

„Ili ćete bespogovorno da slušate sve i da radite za njihove interese ili ćete da budete izopšteni iz svega. Makedonija je žrtvovala skoro sve a nikada nije ništa dobila, to samo govori o tome da ne treba sve shvatati zdravo za gotovo. Bio je mali milion obećanja za sve ustupke koje je Makedonija napravila u proteklom periodu: promenjen je Ustav, njeno ime, napravljen je Ohridski dogovor koji je na neki način porazio Makedoniju kao državu makedonskog naroda i ako sada sve to produži sa Bugarskom, stvari će ići dotle da će se otvoriti pitanje političke federalizacije. Sve što se pojavljuje u javnosti a to je maltene federalno uređenje države, pretvoriće se u realnost. Znači, nikad kraja ustupcima“, kaže Stoilković.

Kao jedan od primera neispunjenih obećanja on navodi investicije.

„O njima se toliko govorilo, a umesto toga, od ulaska u NATO Severna Makedonija ima najgori period po pitanju investicija. Ili su oni lagali ili onaj ko se dogovarao u ime Makedonije za sve ove ustupke nije dogovorio adekvatnu nadoknadu već je bio istureni igrač za realizaciju njihovih ciljeva“, ocenjuje Stoilković.

On, međutim, smatra da to nije samo krivica NATO i EU već i domaćih političara koji su nekritički pristupali svim tim projektima.

„Nijedan makedonski političar nije uspeo za državu i građane da dogovori ništa dobro već samo ustupke koje je spreman da učini. Ali i međunarodna zajednica instalira takve političare da bi mogla da radi ono što joj se prohte“, zaključuje naš sagovornik.

Povodom posete Kurtija Severnoj Makedoniji i poziva na ujedinjenje albanskog naroda, a što je prošlo bez ikakve reakcije Evropske unije, Stoilković kaže da više nije moguće skrivanje iza floskula o demokratiji i ljudskim pravima, poštovanju teritorijalnog integriteta, jer su karte bačene na sto i cela priča je razotkrivena.

„Sve je postalo toliko javno i jasno da samo budale više ne razumeju o čemu se radi. A oni koji razumeju i brane tu priču, to očigledno rade iz nekih lukrativnih interesa, ne postoji drugi način da se ovo objasni. Ne možete više da kažete da je ‘velika Albanija’ samo pusti san Aljbina Kurtija“.

Stoliković postavlja pitanje šta bi se desilo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio Kumanovo na isti način na koji je Kurti bio u poseti Severnoj Makedoniji i da je Vučić poslao poruke o ujedinjenju srpskog naroda u jedinstvenu srpsku državu i da je za to da se Severna Makedonija ujedini sa Srbijom i da se otvori front prema Albancima.

„Letele bi bombe!“, sam odgovara Stoilković, i kaže da EU ćuti o svemu ovome jer je razotkrivena cela igra.

„Ogoljena je svealbanska politika i pristup EU i SAD koje brane tu velikoalbansku ideju i podstiču je što javno što tajno. A, EU će da oćuti sve što može da se oćuti dok ne dobije mig od SAD. Jer ako bi EU i dala svoje mišljenje, onda bi trebalo da se odrekne Aljbina Kurtija koji je njihovo čedo a to jednostavno nije moguće“, kaže Stoilković.

Izvor: Kosovo onlajn