Sezona puštanja niz vodu

Piše: Saša Dr. Đurović

I tako, otjeraše Radmilu… Isti oni, komitetlije i džemperaši koji su je doveli, malo po tom radu zaprcaše sa mjesta rektorke UCG. A lijepo kaže izvorna pjesma: „Rado, lepa Rado, gde je tvoje stado, kada samo se mi voleli i na vernu sreću kleli?“

Prestala ljubav između Rade i stada, fakat.

A bila se digla prašina velika kad je Radmila postavljena na funkciju. Kao da je u najmanju ruku na čelu Beogradskog univerzteta nekad, ili Zagrebačkog sveučilišta a ne Univerziteta Crn Gore koji je nekad, ajmo reć i ličio na nešto, a ne danas kad diplomu iz Podgorice ne priznaju čak ni u Beogradu, nikad boljih, najbratskijih odnosa dvije politike. Između dva jarana, stvarnih vlasnika dviju zlosretnih država čim imaju takve gospodare. Dva jarana iz država-banana. Dakle, zaprcaše jedino estetizovano u toj udruzi, lepu Radu. Sever je savlada, a nije onaj sa Zvezdinog stadiona. Uticaj severca je jak, pogotovo u Podgorici. Radu mediteraneo otpustili severnjaci, kakav poraz pozitivne geografije…

Ni dvije kape ne pomažu na severu u Podgorici, zebu uši. Vidjeh Radu na presu s naočarima pa još ljepša došla, produhovljena nekako. Mada znam neke koji turaju naočari sa reklamnim staklima da bi djelovali pametnije. Ne vjerujem da je Rada od tih. Osim toga, ti zaboravljaju da skinu naljepnice sa stakala, na Radinim ih ne bijaše, samo zrcala gola. Lijep okvir, sveden, a lijepom sve lijepo stoji, da se ne lažemo. Dakle, lijepo joj stajahu a i ona lijepa za vidjet, časti mi moje. Ne za vidjet samo nego i zbori lijepo. Onako staložena, fiiiiiiiiiina sva… Kad je čujem trenutno mi se prispava. E sad, fakat su Latini bili u pravu kad su rekli da se „sličan sličnom raduje“, a i ja kad kažem da je nemoguće u blatu ostat čist, ma koliiko se trudili.

Čudio sam se u početku otkud Rada u blatu, a onda mi je potpuno logičan ishod Radinog izlaska iz blata takav da čista nije mogla ostat. No dok je čista u glavu, a jes’, OK je…jer to je uspjeh u takvom okruženju mediokritetskih nakaza punih džepova. E onda su se oglasile neke potpuno beznačajne figure da komentarišu Radinu smjenu. Pa vidjeh neku iz NVO, na televiziji onoga iz druge vamelje, prikazivahu joj ruke u gro-planu, a ona nakićena kao pevaljka pod šatrom, prstenje, manine, ma sve što se moglo turit na te dežmekaste ruke turila je. Potpuno beznačajna ali eto, daje joj se medijski prostor. To je ono o čemu govorim inače, da se „stručnoj javnosti“ koju je neko skoro apostrofirao, ne dozvoljava medijski pristup iako je kompetentna, nego se pravo ekskluziviteta da se komentariše otkaz rektorki daje nekakvoj NVO aktivistkinji?!

A onda se sjetih da mi je dubrovačka prijatejica Vjera Šuman jednom rekla povodom nekog seminara koji je bio upriličen na temu EU „bila je i jedna Crnogorka, nadobudna, bez pokrića, NVO aktivistinja…“ pa ime te. Pomenuo bih, naravno, ali je beznačajno pa neću. Ali je pitanje, zašto Radmilin otkaz nije komentarisao neko sa Univerziteta? U medijima, mislim. Ili neko iz Vlade, opet u medijima. Ne važi se suvoparno Markovićevo saopštenje da Rada ne poštuje odluke Vlade. A Rada ne samo da ih nije poštovala nego ih je i kritikovala i time pokazala makar minimum građanske hrabrosti i otpora nečemu što joj nije po volji. Ali konkretno saopštenje „zbog tog i tog“ i na kakav način je dobila otkaz je izostalo. Ogradila se Rada doduše, nije Rada naivna, pa je rekla da nije to spor između nje i premijera (neka, može valjat za neko novo namještenje, ne treba ljutit premijera, zna Rada jednu od prvih lekcija partijskih, ne diraj nadređene, ako misliš ljeba bez motike kao što ga svi tamo “zarađuju“) nego, reče Rada, da Vlada… prosto ne poštuje instituciju Univerziteta. A opet, moja Radmila, kakvog crnog Univerziteta, crnogorskoga?!

Znam da titula intenzivira ego ali ti si se, Radmila, malo „utripovala“, kako reče skoro profesor Radulović za onoga Bečića. Taj univerzitet ne poštuje niko, pa što bi ga poštovala Vlada? U Crnoj Gori se zapošljavaU sa Đukanovićevog unverziteta, Rado, a ne sa državnog, zar ne? Ništa personalno između tebe i mene, Radmila, taman kao između tebe i premijera. Pogotovo sad kad si posrnula, usled saplitanja nogu, bih ti pružio ruku da ustaneš, ali fakti su fakti.

Nijesi ti, moja Rado, bila rektor na Jejlu, ili na Lomonosovu, na Sorboni… Ne, ti si bila rektor jednog univerziteta čija diploma ne može da zaposli ni u ovakvoj Srbiji, nikad ruiniranijoj! Skoro je bio primjer pravnice koju u Beogradu neće da zaposle jer se sprdaju sa tom diplomom stečenom u Podgorici. Ajde da se ne lažemo. A onda je pročitan spisak nekih koji su uputili pismo podrške lepoj Radi pa čuh i tu svakakvih imena. Kad čuh: Marija Perović – nasmijah se grohotom. Pa kad takvi brane Radu, ja bih joj davao otkaze serijski, u nastavcima. Ako se lepa Rada ne ogradi od podrške takvih figura, onda nema druge nego da „opet pakujemo majmune“.