Сијарто тврди: Украјина не може добити овај рат

Гледајући само бројке, НАТО је данас јачи него икада – блоку су се придружиле Финска и Шведска, издвајања држава за одбрану су већа, а лидери на сва уста причају о јединству ове Алијансе. Бројке, међутим, не осликавају реалност, и испод површине крију се значајне, па и све веће разлике међу државама чланицама о кључним питањима, између осталог, и око начина за решавање конфликта Русије и Украјине. За то је можда најбољи пример и вечити НАТО и ЕУ контраш – Мађарска.

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто поновио је да његова земља остаје једина чланица НАТО-а која је одбила да пошаље оружје Кијеву, јер би то само продужило сукоб који ниједна страна не може да добије.

„Прилично смо сигурни да Украјина не може да победи у овом рату против Русије, пошто Русија сада осваја и помера фронт“, рекао је Сијарто у подкасту „Статус претње“ за „Вашингтон тајмс“.

Пошто нико не може да победи, овај рат ће сигурно бити окончан преговорима, а за „Вашингтон тајмс“ кључно питање је: када ће ти преговори почети, пре или касније? Јер, што пре почну, више живота ће бити спасено.

„Ми смо једина држава чланица НАТО-а која није испоручивала оружје Украјини јер разумемо да што се више оружја испоручује, то ће рат дуже трајати и више људи ће умрети. Мислим да треба уложити напоре да се постигне мир, а не да рат ескалира“, рекао је он.

Сијартов став је у складу и са ставовима неких конзервативаца са друге стране Атлантика. У САД неки републиканци верују да је слање више новца и помоћи Украјини без јасног пута ка окончању рата – глупо и опасно.

Шефови америчких обавештајних служби, сведочећи у понедељак на саслушању у Сенату о глобалним претњама, навели су да је Русија повратила иницијативу на бојном пољу у источној Украјини последњих недеља, али су оценили како су изгледи за пробој било које стране мало вероватни.

Орбан и Сијарто боравили су у САД прошле недеље на састанак с бившим, потенцијално и будућим председником, Доналдом Трампом, истичући да је Будимпешта „имала најбоље политичке односе“ управо са Трамповом администрацијом од 2017. до 2020. године.

Орбан је након састанка рекао и како Трамп неће дати ни пени у украјинско-руском конфликту ако освоји други мандат у новембру.

„Због тога ће се рат завршити јер је очигледно да Украјина не може да стане на своје ноге“, рекао је Орбан.

Друге поделе

После дугог одлагања које је разбеснело друге силе НАТО-а, мађарски парламент је прошлог месеца гласао за одобравање кандидатуре Шведске за придруживање НАТО-у, чиме је отклоњена последња тој земљи да постане чланица Алијансе. Шведска застава је у понедељак подигнута у седишту НАТО-а у Бриселу пошто је постала 32. чланица трансатлантског савеза.

„Шведска је заузела своје право место за столом НАТО-а под окриљем заштите по члану 5 – крајње гаранције наше слободе и безбедности. Сви за једног и један за све“, рекао је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг на церемонији.

Није јасно да је сва зла крв међу земљама нестала. Сијарто је навео да је мађарски парламент блокирао улазак Шведске у НАТО јер су се мађарски посланици осећали лично лично увређени шведским критикама о стању мађарске демократије.

Званичници Европске уније у Бриселу такође су се сукобили са Орбановом владом и задржали милијарде долара развојне помоћи у знак протеста против стања демократије, слобода штампе и грађанских слобода у Мађарској.

„Влада је увек подржавала улазак Шведске у НАТО. Разлог зашто су парламентарци одлучили да ово питање не стављају на дневни ред на дуже време је то што су се осећали увређени од стране шведских политичара који су стално, заиста стално, критиковали, оптуживали и нападали Мађарску, оспоравајући демократску природу нашег парламента и нашег политичког система, рекао је Сијарто за „Тајмс“.

Говорећи о осталим спорним тачакама између Мађарске и НАТО-а, Сијарто је навео да његова влада не подржава кандидатуру холандског премијера десног центра Марка Рутеа за следећег генералног секретара НАТО-а.  Руте је, наиме, 2021. године је рекао да је његов циљ био да „баци Мађарску на колена“ због закона који критичари сматрају анти-ЛГБТ.

„Очигледно је да не можемо да подржимо избор премијера Рутеа с обзиром на чињеницу да је био веома неправедан према Мађарској“, рекао је Сијарто.

Још једна спорна тачка се односи на то када и како би Украјина требало да буде добродошла у алијансу – и да ли би то уопште и требало да се деси.

Неки аналитичари кажу да се мишљења о тим критичним питањима разликују широм Европе.

„Помешано је. Три балтичке нације, Пољска, Румунија, мислим да су оне нације које су изашле из Варшавског пакта… оне нације које познају Русију и које су на првим линијама веома желе да Украјина уђе у НАТО“, каже заменик помоћника секретара одбране европске и НАТО политике током Обамине администрације Џим Таунсенд.

Те државе, каже Таунсенд, не желе да Украјина изгуби јер ће они бити „следећи у реду за руски напад“.

„Али што идете даље на југ, а што даље идете на југоисток, Украјина и њен рат, као и чланство Украјине у Алијанси, нису толико на врху дневног реда колико јесу у земљама ближим Русији, Те нације осећају да Украјина још увек треба да ради на корупцији, управљању и другим стварима, али има пуно посла и у оквиру ЕУ и НАТО-а. Довођење Украјине са свим њеним војним и другим способностима, али и проблемима, нешто је што се не ради преко ноћи“, оценио је он.

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: