Силоватељи осуђивани и на 30 дана затвора

Пред црногорским судовима у овом тренутку води се 14 судских поступака због кривичних дјела силовање, укључујући покушаје и недозвољене полне радње који су у вези са овим кривичним дјелом, а у периоду од 2015. до 21. јануара 2021. године због тог гнусног дјела осуђено је 27 особа. То је Дану саопштено из Судског савјета, а наводе да је досад најдужа изречена затворска казна за ово кривично дјело 15 година затвора, а најкраћа 30 дана. Осим затворских казни, којих је би ло 22, изречена је по једна новчана и појачан надзор родитеља, као и три у пућивања у васпитну установу.

На мети сексуалних напасника била су и дјеца, а због кривичног дјела обљуба над дјететом правоснажно су осуђене 24 особе, од чега 14 на затворску казну, изречено је пет појачаних надзора од органа старатељства, као и једна условна казна. Најдужа изречена казна је пет година затвора.

Управи полиције током прошле године пријављено је десет случајева случајева силовања, али криминолог Велимир Ракочевић упозорава да је то далеко од реалног стања јер је тамна бројка, односно однос између стварно извршених и официјелно регистрованих кривичних дјела против полне слободе, у просјеку један према десет.

“То значи да на један пријављени случај има око десет стварно извршених силовања која нијесу пријављена”, истиче Ракочевић.

Када је ријеч о профилу учинилаца кривичних дјела силовања, по Ракочевићевим ријечима, не може се говорити о јединственој типологији као што је то случај код других кривичних дјела.

“Учиниоци ових деликата долазе из различитих структура. У односу на пол, особе мушког пола су убједљиво највише заступљене док се жене појављују највише као субјекти пријаве. Анализом података о старосној структуриутврђено је да су заступљене све старосне групе док се највећи број учини лаца си ловања налази у категорији лица старости од 20 до 30 година”, рекао је Ракочевић.

Према његовим ријечима код таквих типова личности бруталност као начин у задовољавању сексуал не потребе узрокована је пројекцијом сопствених фрустрација и неуспјеха, које они искаљују на жртви.

“Њихово понашање стимулишу неријешени унутрашњи конфликти, дисхармонијау комуникацији и социјална изолованост. Такве особе су изразитих агресивних црта личности што у извјесним тренуцима узрокује губљење самоконтроле и ствара склоност ка пражњењу кроз сексуално насиље”, наводи Ракочевић, истичући да за силовање никад није крива жртва без обзира на понашање, одијевање и слично.

Одговорност је увијек научиниоцу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: