Синдикат управе и правосуђа: Тражимо зарада у нивоу са здравством и просвјетом

Сада већ веома тешка економска криза узрокавана скоро па хипер инфлацијом довела је живот једног запосленог у државној администрацији на пуко преживљавање, са једном платом без додатног посла ван радног времена, састављање мјесеца једне породице је и фактички и статистички немогуће, констатује предсједник Синдиката управе и правосуђа ЦГ Ненад Ракочевић.

Њихово саопштење преносимо у цјелини:

Сада већ веома тешка економска криза узрокавана скоро па хипер инфлацијом довела је живот једног запосленог у државној администрацији на пуко преживљавање. Са једном платом без додатног посла ван радног времена, састављање мјесеца једне породице је и фактички и статистички немогуће.
За 20 хиљада запослених у државној и локалним управама, као једини релевантни и легитимни представник, Синдикат управе и правосуђа ЦГ већ годинама упорно и у континуитету тражи повећање зарада, које су у овом тренутку досегле свој неславан рекорд да су далеко најмање и у држави и у читавом региону.
Поред одговорних за овакво стање, а то су разни представници властодржаца већ годинама уназад, еквивалентну одговорност имају и сами радници запослени у јавној управи. Уљуљкани у државне јасле, заборавили су да је свакоме могућ црни Петак, заборавили су да и они могу бити, као што већ јесу доведени на ниво пуког преживљавања. Нажалост, добра већина се годинама бавила самим собом, својим личним интересима, како закучити коју варијабилу, дневницу, можда новчану помоћ за стан или адаптацију, или неки други додатак. А сада смо сви у истом котлу и у истој веома тешкој финансијској ситуацији.
Информишемо све државне службенике и намјештенике, да су се државни органи коначно пробудили и постали свјесни физичке и гласачке снаге коју ми најбројнија дјелатност јавног сектора представљамо. Коначно је 19. Октобра одржан састанак представника нашег синдиката са Министром финансија Дамјановићем те на њему договорили већи дио спорних ствари, односно начин и динамику рјешавања најважнијих проблема које оптерећују наше чланове, односно запослене у државној и локалним управама.
Најважнија тема свим људима које ми представљамо увећање плата је договорена на начин као што је тренутно једино и могуће, а то је у смислу договора или задате ријечи. Ургентно усаглашавање Гранског колективног уговора, које очекујемо већ у Уторак 1.Новембра је први корак потребне договорене процедуре, која ће најкасније до краја године у комплету бити реализована измјеном Закона о зарадама и у коначном имплементирањем до тог тренутка испреговараних коефицијената у Грански колективни уговор за област управе и правосуђа.
Дефинитивно или коначно ћете се ви колеге из јавне управе, преко јединог овлаштеног синдиката Синдиката управе и правосуђа, питати о висини својих зарада. Више се неће питати централе, то јест Савез и Унија синдиката који су се до сада питали, а у ствари су нам правили медвеђе услуге, јер су преко наших леђа трговали са свим представницима власти до сада. Обје централе су оптерећене и условљаване разним стварима годинама уназад, од стране свих Влада па и од ове садашње, гдје да би уопште на самом папиру постојале, они морају бити само физички присутни и спремни да потписују све што им се постави на сто.
Све дјелатности су преко својих гранских синдиката и њихових гранских уговора директно преговарали зараде за своју грану, једино за запослене у државној и локалним управама преговарали су Генерални секретари Зарубица и Кековић. Душко Зарубица који је у вријеме доношења последњег Закона о зарадама био и предсједник Синдиката управе и правосуђа и Генерални секретар је већи интерес видио према позицији Генералног секретара, те једини тада није обезбједио, за нас његове чланове, директно и независно преговарање зарада или коефицијената.

Руководства синдикалних централа позната су и по томе, што када су се сви системски закони преговарали и доносили, након што прођу јавне процедуре, расправе, округле столове итд, иза затворених врата, нас већину осталих не питајући, самоиницијативно и сваки пут на штету радника Црне Горе са представницима власти договарали коначну верзију тих закона.
Сада и птице на грани виде да је дошла вода до пода, незадовољство државне администрације кулминира до граница незадовољства која од нас тражи да радикализујемо начине наших захтјева, што ћемо ми њихови једини легитимни представници и урадити, ако осјетимо да се покушава нешто изиграти или ако буде потребно да инертну страну, страну власти, морамо форсирати да испоштује свој дио договора.

Нећемо никога молити да буде активан и нећемо када, ако одлучимо да радикализујемо реализацију захтјева, као што смо били и донијели одлуку на нашим синдикалним органима за 5. новембар о протестима испред Владе, одустајати због неког састанка или телефонског обећања. Стрпљење нам је на измаку, годинама чекамо уважене чуваре државног новчаника да се смилују. Поручујемо им да буду активни и експресно експедитивни у реализацији нашег договора, јер вријеме пролази, а ови дани су последње упозорење да се покрену.
Пројекат Европа сад, односно тадашње увећање зарада, заједно са измјеном Закона о раду и новом висином минималне зараде у износу од 450 евра, донијеле су и низ дискриминаторних деформација, односно нелогичних рјешења у смислу висина зарада за платне разреде групе Д Закона о зарадама запослених у јавном сектору. Висина зарада за намјештенике ( основна школа ) се изједначила са осталим звањима које покривају ИВ, В и ВИ степен стручне спреме. Потпуно се деградирао институт минулог рада, постао је невидљив у коначној заради, као што су постали невидљиви и остали додаци у виду прековременог рада, рада ноћу и рада у вријеме државних и вјерских празника. Боловање се не одбија на начин, једноставно и схватљиво речено од минималне зараде – 450 евра, ону коју већина претходно наведених прима, боловање се одбија од њихове зараде која се препознаје кроз коефицијенте, а која је значајно мања. Ово значи да нико не смије да се разболи јер неће имати да преживи. Поставља се питање, треба ли можда мртваци на штакама да нам долазе на посао.
Када је наш синдикат поводом ових проблема уставне дискриминације у вертикалној градацији зарада јавно изнио свој став, чак смо организовали и конференцију за медије, били смо дочекани са осудом да желимо угрозити пројекат Европа сад. Тренутна ситуација након протока још мало па ће годину дана од почетка реализације поменутог пројекта је да када се поменуте аномалије коригују преко преговора о коефицијентима имплементираних кроз Грански колективни уговор, држави ће да висе о врату огромни трошкови услед потенцијалних могућих судских поступака.
Од 2016 године не рачунајући програм Европа сад, сектору јавне управе није увећана зарада, а тада је оно у просјеку било 20 евра. Другим дјелатностима се у исто вријеме увећање догодило већ неколико пута, те очекујемо да се висина коефицијената у будућности изједначи са свима осталим стручним спремама из на примјер просвјете и здравства, јер се и без државне и локалне управе не може функционисати и ми имамо интегритет и ми смо круцијално важни. Ако се деси да само један дан штрајкују запослени из разних управа, из централног нивоа или на примјер правосуђа, држава ће тотално блокирати са радом, а непланирани новчани трошкови достижу незамисливе износе.
Последње вријеме се издвајају нереално висока средства за здравство, на примјер за докторе који у просјеку без приватног ангажмана, излазе некако не зна се како, или се зна, у просјеку 4 и више хиљада еура мјесечно, а ми смо их грађани Црне Горе школовали, значи да новца има и више него довољно. Ако неко мисли да се може без ватрогасаца, ако неко мисли да се може без полицајаца или затворских службеника, без запослених у правосуђу, осталих, грдно се вара.
Јавно питамо колико се милиона евра једноставно баци зато што постоји институт примања једногодишње зараде за функционере, након њихове смјене или истека мандата. За функционере – поличаре има новца, а за раднике нема. Мислимо да ће се морати имати.
Такође ће морати наши поштовани социјални партнери, тренутно на челу са Премијером Дританом Абазовићем више да нас поштују. Мораће наши социјални партнери да уврсте представника Синдиката управе и правосуђа ЦГ у „Савјет за реформу јавне управе“ као што су тамо можда потребно, а можда непотребно разни директори, нво представници, разни министри итд, читава плејада. Да се ради о најважнијем дијелу реформи, оптимизацији и рационализацији радних мјеста у јавној управи, а да тамо намјерно од стране и ове и претходних влада нема представника незгодног Синдиката управе и правосуђа недопустиво је и немогуће.
Драге колеге запослени у државној и локалним управама, наратив претходног је да неко хоће да отпушта и запошљава у складу са тренутним политичким или партијским интересима, а да у Савјету нема обавезног представника заштитника запослених, то јест представника синдиката. Постављамо питање нашим колегама, да ли мислите да вас могу заштити директори, министри, Премијер или нво сектор.
Тренутна ситуација у јавној управи је веома лоша, не води ничему, доприноси паду наталитета, одливу кадрова и радне снаге и срљању ка достизању друштвене и моралне негативне крајњости. О друштвеној одговорности нећемо ни да говоримо

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: