Синоћ у КИЦ „Будо Томовић“ концертом обиљежена 75. годишњица рођења Зорана Калезића

Аутор: Драган Копривица

Синоћ је у препуној сали КИЦ-а “Будо Томовић” на најљепши начин обиљежена 75. годишњица рођења Зорана Калезића, једног од највећих естрадних умјетника Црне Горе, који је на свој особен начин пронио славу црногорског народног мелоса.

Вече је водио организатор концерта, Драган Копривица, вокалне солисте који су пјевали Зоранове пјесме Зорану у част пратио је народни оркестар Александра Саше Маговчевића, а техничко вођство потписује Дражен Милић.

Циљ ове културне манифестације био је евоцирање успомена на Зорана уз извођење његових познатих хитова, а бројни аплаузи публике били су и најбоља потврда да се у томе у потпуности успјело.

Копривица је на почетку истакао да Вече, посвећено Зорану, представља побједу културе сјећања, те је публика пратила добро осмишљен концерт уз јасан сценарио и синергију музичких изведби са видео ефектима, којима је паралелно постизан дојам емпатије и снажних успомена на нашег великог естрадног умјетника.

Након приказаног инсерта једног од бројних Зоранових хитова, “Има неко ко мисли на тебе”, Копривица је истакао да и присутна публика и извођачи програма управо показују да мисле на Зорана, и да он остаје у врху музичке културе Црне Горе као велики вокални солиста и композитор бројних хитова.

Потом су на сцену изашли сви извођачи и заједно са публиком, која је устала, упутили дуготрајан емотиван аплауз сјенима Зорана Калезића.
Зоранове пјесме потом су изврсно пјевали Драган Рачић, Незо Хаверић, Хамза Хаверић, Горан Јокановић, Лазар Калезић, Драган Копривица, Рајо Симоновић, Милица Војиновић, Шукрија Серхатлић и Здравко Ђурановић.

Уз приказивање Зоранових фотографија са његовом супругом Иреном, Копривица је цитирао Зоранове ријечи: “Ирена је мој спас, ми, мушкарци, често заборавимо, занесени својим личним усхићењима, да нам је потребан неко ко ће бити уз нас кад нам је најтеже. Имао сам срећу да наиђем на такву особу.”

На концерту је упућен поздрав и Зорановом сину Филипу, који живи у Америци, и кћерки Александри, која такође живи ван Црне Горе.
Копривица је прочитао ријечи Александре о свом оцу, која је у емотивном коментару нагласила своје вјеровање да је “тата ту и да све ово гледа, и да је срећан због овог догађаја, и да он овакве културне манифестације заслужује не што је мој отац, него што се борио за професију.”

Истакла је и да је њен отац оставио траг у музици и да то вријеме показује, и подсјетила на његову изјаву: “Док сам жив, борићу се за добробит праве музике, и то ми нико не може забранити. Ја ћу овако како мислим да треба, јер ја другачије не умијем.”

Уз приказивање бројних Зоранових фотографија током пребогате музичке каријере, Копривица је подсјетио гледаоце на бројне Зоранове хитове: “Жељо моја, мој отрове, “Шта ће мени вино”, “Сви пљеваљски тамбураши”, “Пивљанка”, “Вратићу се, мајко”, “Тамо ђе огњишта диме”, “Прођох скоро Црном Гором”, “Мој живот је тужна прича”, “Добро вече, изгубљена надо”, “Мој добри анђеле”…

Потом се публици представио први извођач, Драган Рачић из Подгорице, и званично проглашен за амбасадора севдаха БИХ у Црној Гори, и својом интерпретацијом Зорановог хита “Пјесма Подгорици” добио заслужене аплаузе.

Затим су наступили браћа Хаверићи, Незо и Хамза, дугогодишњи Зоранови пријатељи, и својим интерпретацијама његових хитова подсјетили на особене звуке старе Подгорице.

Зоранов хит “Дивна земљо моја” потом је отпјевао Горан Јокановић, који је у Клиничком центру, гдје је запослен, био уз Зорана у најтежим животним тренуцима нашег великог естрадног умјетника.

Након Јокановића микрофон је преузео Зоранов братанић Лазар Калезић и побрао бројне аплаузе интерпретацијом хита свог стрица “Шта ће мени вино”.
Копривица је потом отпјевао познату Зоранову пјесму “Ти никад нећеш знати” и истакао да је Зоран 2022. године представио свој посљедњи студијски албум “Споменар” подаривши музичко рухо стиховима Леса Ивановића, Вита Николића, Драгана Радуловића…

Подгоричка публика чула је затим поруку Лесовог сина, Божидара Боње Ивановића, шаховског велемајстора, који је поводом концерта поручио: “Биће то вече драгих сјећања на драгог човјека и пјевача, нашег Зорана, који ће са пјесмом бити заувијек с нама.”

Сљедећи учесник програма, Рајо Симоновић, наш већ увелико афирмисани вокални солиста, који потиче из музичке породице, учесник регионалних такмичења, “Звезде Гранда” и других, импресивно је отпјевао Зоранов хит “С љубављу теби, мајко” уз овације препуне сале.

Након Симоновића публици се на најљепши начин представила наша и регионална музичка звијезда, Милица Војиновић, за коју је Копривица нагласио да јој је за само један глас измакла побједа у музичком такмичењу “Никад није касно”, и да је недавно у тој емисији гостовала и као чланица Жирија. Уз њену сјајну интерпретацију, публика је имала изузетну прилику да чује Зоранов хит “Добро вече, изгубљена надо” у извођењу једне врсне пјевачице, а аплаузи публике показали су да се и женским гласом могу импресивно пјевати Зоранове пјесме.

Након бројних аплауза из публике, Копривица је додао да Милица Војиновић има снагу да мијења и народне пословице, па се за њу, умјесто оне “Једна, али вриједна”, може заиста рећи: “Једна, али злата вриједна.”

Затим се својим велемајсторским извођењем Зоранове пјесме “Прођох скоро Црном Гором” представио и Шукрија Серхатлић, који је исто као и Зоран музички поникао у КИЦ-у “Будо Томовић”, и притом као вокални солиста и хармоникаш на најбољи могући начин и данас настоји да чува и звуке старе Подгорице.

У самом финишу концерта изванредном интерпретацијом Зорановог хита “Стан’, младости, стани, стани” наступио је Здравко Ђурановић, који је кроз своју сарадњу с народним оркестром РТС-а под управом чувеног хармоникаша Владе Пановића снимио више композиција, које се емитују на највећим радио и ТВ каналима на Балкану.

Након Ђурановића задовољна публика је на великом платну одгледала Зоранов спот пјесме “За Ирену”, што је код свих изазвало посебне емоције, а тиме је и концерт, посвећен седамдесет петој години рођења Зорана Калезића, завршен.

Током програма Копривица је у више наврата наводио детаље из Зоранове изузетне биографије, уз напомену да је Зоран наступао на свим континентима, добијао бројна домаћа и међународна признања која га, уз све његове пјесме, сврставају у сами врх не само црногорске, него и народне музике Балкана и шире.

Са концерта, који је имао и оптималну дужину од сат и петнаест минута, публика је отишла врло задовољна, а бројни гледаоци су након програма давали и позитивне коментаре.

Књижевник Владислав Влаховић је нагласио да је импресиониран цјеловитошћу концерта и закључио: “Свака част за ово вече на највишем могућем нивоу. Било је изузетно задовољство присуствовати концерту поводом 75 година од рођења Зорана Калезића. Импресиониран сам и самом организацијом концерта, на чему од срца честитам свима, и организатору концерта, Копривици. Мало је сцена у Црној Гори и шире, које не би биле поносне на такву организацију и садржај у цјелини.”

Лидија Карадаглић је поводом исказане пажње лику Зорана Калезића истакла: “Имао се рашта и родити. Овим ријечима би се могло описати незаборавно вече, које је професор Копривица посветио легендарном Зорану Калезићу. Вече је било пуно емоција, прво среће, јер смо Зорана имали, притом уз сјету што више није са нама. Изузетни пјевачи, који су интерпретирали пјесме Зорана Калезића, билли су поносни због части која им је припала. Хвала организатору, хуманисти, који по природи свога бића зна кад и како се кога треба сјетити и вољети га.”
Крсто Пејовић је нагласио да је ријеч о изванредно конципираном програму у цјелини, уз врсне интерпретације Зоранових пјесама, због чега су гледаоци имали дивну прилику да се врате сјећањима на великог Зорана на најљепши начин, при чему је и сама дужина концерта била оптимална. Влатко

Вучековић је оцијенио да је Вече, посвећено Калезићу, било заиста лијепо, уз дирљива сјећања на великог умјетника и човјека.

Као организатор, аутор сценарија и водитељ програма, Копривица са колегама музичарима планира да овај концерт организују још у неким градовима Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: