Sječa knezova
1 min read
Nikola Tesla, bilbord, Beogradski sajam knjiga, 2016. (Foto: N. M.)
Piše: Nikola Malović
Jedne sam godine, takođe koncem ljeta, pokraj bazena luksuznog hotela „Splendid“ u Bečićima, ja u oko kamere kazao kako se mora izvršiti sječa knezova.
Bilo je to na nekom programu u koprodukciji televizije iz Srbije sa televizijom iz Crne Gore, pri čemu sam ja, naravno, kao autor nagrađivanog romana, gostovao na poziv televizije iz Srbije.
Našao sam se u epicentru Montenegra na vodi, u hotelu koji je te godine bio u znaku 007, jer se radnja filma „Kazino Rojal“ sa Denijelom Krejgom kao Džejmsom Bondom, dešavala (i) u Montenegru.
Uz neki koktel sa kišobrančićem, jednim sam okom gledao kako je bogatima fino, a drugim kako da prepoznam što me voditeljka sa savršeno raspoređenim silikonima pita? Jer, zna čitalac da su te voditeljke laganih i lepršavih ljetnih programa naklonjenije stereotipnim pitanjima, premda je ovu moju, gle?, zanimalo i da li je na moru teško pisati o moru? Pa sam, možda po prvi put, u malo vremena opričao, zahvalan na pitanju, kako Andrić ništa bitno nije napisao u Herceg Novom, jer mu je more, kao inteligentni entitet, stalno muzlo kvalitetne misli.
Ređala su se pitanja oplemenjena odgovorima, što svaki voditelj voli da čuje, da bih u jednom trenutku ja uzdigao obrve ljudima iza kamera rekavši kako nam je potrebna sječa knezova da bismo uopšte opstali kao narod.
Dakako da sam kao čovjek kome je država Srbija dala pravo da može ispred imena da stavi Prof, ustao u odbranu školstva. Jer, neko poodavno stimuliše naše premijere – da stimulišu naše ministre – da stimulišu direktore naših škola – da stimulišu sve profesore i nastavnike – da što boljom ocjenom ocijene đake.
Oni to čine da nas deboto unište.
Statistika da likuje, a obrazovanje da se koprca u ropcu.
Trebalo bi, kazao sam uživo u programu, i kasnije, mnogo puta pred ljudima – učiniti sve suprotno, i odmah, ove školske godine, napraviti sječu maminih i tatinih knezova: sve što je zaista za jedinicu, odstraniti iz škole kao kukolj, i to ponoviti sljedeće godine, da bi se treća generacija usrala od straha i konačno počela da uči. Time bismo povratili školstvo, time bismo povratili ugled profesora, time bismo dobili kadar u svim oblastima, i počeli da stičemo budućnost.
Svi nastavnici i srednjoškolski profesori znaju da je današnja petica nekadašnja trojka.
Vrapci na grani znaju da su ministri u de facto Vučićevoj vladi osobe za koje je čak i de iure dokazano da su falsifikovale doktorske titule, negativan primjer mladima koji upravo zato što najgori dođoše na mjesto najboljih – hitaju iz zemlje sve u šesnaest. Intelektualni kajmak odlazi da bi ga, po direktivni Zapada, zamijenili ili migranti ili doživotni poslušnici – dvojkaši. Dok Srbija gori, vlast se češlja. Sve što oko po zemlji majčici vidi, prodaje se ili će biti na prodaju.
Tome se zlu mora stati u kraj, odmah.
Dno se u nekom trenutku ipak mora da opazi, jer je nemoguće posrtati cijelu vječnost. Srbija na naše oči propada kao familija čija je glava ogrezla u kakvom teškom poroku.
Svaki stub Srbije se naherio, ili je pak pukao i pao.
Ode školstvo, ode zdravstvo, ode sudstvo.
Može li se iznova nići sudstvom ili zdravstvom? Ne. Iznova se može dići samo školstvom. Jer školstvo je to koje rađa i zdravstvo i sudstvo, a ne obratno.
Zato sam u hotelu „Splendid“, epicentru Montenegra na vodi, ja govorio o nužnosti sječe knezova.
Potrebno je istrijebiti iz sistema ili upravo žrtvovati najmanje dvije generacije loših đaka i u Srbiji i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj da bismo uopšte mogli da računamo na budućnost naše djece.
Dvojka je kao ocjena kancer školstva.
Dvojka je jedinica kojoj je nastavnik, pa onda i profesor, progledao kroz prste, zato što sistem to od njega traži. Ništa teže profesoru nego da kvarnu jabuku gleda u korpi zdravih i sljedeće godine.
Kada dvojka, pazimo, završi srednju školu, pomisli da je moguće studirati, pa počesto uz veze upiše i fakultet. I kad dvojka, uz poznanstva, seksualne ili partijske veze završi fakultet – pomisli da je moguće baviti se politikom čak. A dvojka je trebalo da bude raskrinkana još dok je bila jedinica, i odstranjena, da ne kvari zlatne intelektualne jabuke našeg roda.
Dvojke po dopuštenju sa Zapada vladaju Srbijom, Crnom Gorom i Republikom Srpskom.
Čast izuzecima, valja kazati, da mi ne bude zamjereno do konca.
Sjećam se da sam kao tinejdžer čitao gdje južnokoreanske majke naviju sat da bi dijete budile u 04.00. Trebalo je ponoviti gradivo. Bile su to godine u kojima je Južna Koreja sve karte koje je imala stavila na obrazovanje. I danas je dominantna ekonomija, s tehnološkim brendovima koje ima gotovo svaka zabačena srpska kuća. Zabačena? Da. Jer je i beogradska kuća sa s bilo kojim proizvodom južnokorejskog konglomerata samsung, geopolitički zabačena.
Južna je Koreja postala azijski tigar. Simbolično kaže li se – prišapnula je direktoru obdaništa da obrati pažnju na nadarene, da bi direktoru osnovne škole rekla da manirom ni po korejskom babu ni po stričevima jedinicom markira ko je za odstrel, a isto tako i direktoru srednjih škola. Time im je svima država Južna Koreja obećala budućnost.
Svi mi koji pamtimo 1999. godinu kao godinu svesrpskog ujedinjenja pod Nato bombama, kao i svi isti mi koji pamtimo godine potom kao godine razjedinjenja ponovo – znamo u kom grmu leži zec.
Oglednoj je u ovom tekstu Južnoj Koreji bilo dopušteno da sve karte stavi na školstvo što uvijek znači progres i budućnost, za razliku od zvaničnog Beograda koji nerado gleda da makar i zadnji onaj profesor, časti radi, učeniku da jedinicu ako ovaj pak nije zaslužio prelaznu ocjenu.
Trebalo bi odmah, od ove školske godine, napraviti sječu knezova: sve što je zaista za jedinicu, odstraniti iz škole kao kukolj, i to ponoviti sljedeće godine, da bi treća generacija počela da uči. Time bismo povratili školstvo, time bismo povratili ugled profesora, time bismo dobili kadar, i počeli da stičemo budućnost.
(Izvor: Pečat)
Malovicu otvarate bitne teme, kultira i obrazovanje niko ne spominje ko da i ne postoje. Bez znanja nemozemo mrdnut ni korak napred. Valjda ce neko i da vas cuje, nadam se.
Ko bješe ovo MALOvić?
(bilo)
Da li i dalje vr(ij)edi ono „tri korne-penal“?
„malčice je drukčije u praksi“
Da nije ne bismo ovo pisali. Između ostalog.
U tehnici, čistije, uslovno govoreći, može u prljavo, ne i obrnuto. Ako hoćemo da održimo funkciju (sistema).
U životu je to još rigoroznije.
„Nekom je pregor(j)ela sijalica, nekom iskače osigurač, a nekom je „crkla instalacija“ i tu pomoći nema“, bio je odgovor jednog čoveka na pitanje o uspehu pokušaja pomeranja granica u shvatanjima.
„2. Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam se suditi; i kakvom mjerom
mjerite, onakvom će vam se mjeriti.
6. Ne dajte svetinje psima: niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih
ne pogaze nogama svojim, i okrenuvši se ne rastrgnu vas.
7. Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete: kucajte, i otvoriće vam
se.
8. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca,
otvoriće mu se.
16. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere sa trnja grožđe,
ili sa čička smokve?“
(Sv. Jevanđelje po Mateju 7:2,6-8,16)
Istorijski, Hrist se ovaplotio u Jevrejskom narodu.
Koji je oslobodio Varavu, Izbor je bio VREDNOSNI sud nad ljudima, pritom među sunarodnicima. I ostaje.
Cela istorija ljudskog roda i vrti se samo oko toga, problema našeg SA VRLINOM.
To je i jedini današnji, jučerašnji i sutrašnji problem. Ostalo su posledice.
Eshatologija je tu na svome.
Svetitelji Serafim i Nikolaj nam tumače da se „neki četvrti lek čovečanstvu od Božije strane neće i ne
može davati. Jer se Zakon dade preko Mojseja, a blagodat i istina prispede od Isusa Hrista.“
„Prvobitno religija je bila mati i etike i tehnike.
Prvobitno religija je bila bujni izvor iz skrivenih dubina, etika živonosna reka a tehnika pomoćni umetni kanali što razvode vodu iz te reke u sve arterije života ljudskog.
Bog je objavio ljudima zakon verovanja, zakon vladanja i znanje tehnike…“
Osta(l)o je zanat.
Ako Ko plaća muziku, naručuje p(j)esmu.
…“isjeć ćemo sve srpske knezove,
sve knezove, srpske poglavice,
i kmetove što su za potrebe,
i popove, srpske učitelje,
samo ludu đecu ostaviti,
ludu đecu od sedam godina,
pak će ono prava biti raja,
i dobro će Turke poslužiti…“
Čak se i u bogoslovijama, naročito tamo, delovi Pisma i Predanja ne predaju (dalje drugom), a kamoli među nama koji nismo profesionalno određeni opredeljenjem.
Svi ćemo se složiti sa definicijom u nedavnom Karganovićevom reagovanju na dešavanja u Crkvi u Americi, govoreći o uslovima dostojnosti episkopa, da to i jeste određenje za svakog ispravnog člana Zajednice, „(1) da veruju u Boga i predanjsko učenje Pravoslavne Crkve, i (2) da su srpski rodoljubi.“
Zajednica podrazumeva zajedničku istorijsku svest i sa(osećanje) pripadnosti.
…“Crkva fariseja se u novozavetna vremena još nije pojavila na istorijskoj sceni. Očigledno nije još
vreme, mada njena pojava tek predstoji posle carske Konstantinovske epohe i perioda komunističkog
vavilonskog ropstva. Mi za sada naziremo samo početnu fazu njenog nastanka. Karakteristično je da je i
posle Vavilona spoljašnja sloboda Izrailja ostala relativna, jer i dalje traje okupacija. Makar to bio i
rimski protektorat, opet je vlast tuđinaca. Ali ova vlast uspešno sarađuje sa crkvom fariseja.
Očigledno, sa ovakvom tendencijom razvoja „spoj“ pastira novog tipa i novog tipa pastve, koja veruje u
nepogrešivost svojih pastira, bez prethodne njihove provere i poređenja sa pastirima prošlosti postaće
sama Crkva, a ne neka organizacija van Crkve, koja će se truditi da objedini sve organizacije koje su ranije
otpale od nje.
U toku ovog objedinjavanja može se pojaviti novi tip ekumenizma. Farisejstvo može da objedini sve
jeresi, ukoliko se one formalno odreknu svojih zabluda. Neke od spornih tačaka svojih bogoslovskih teorija
jeretici mogu i da revidiraju u korist pravoslavnih dogmata, ali ne radi služenja istini, već radi
ujedinjenja sa Crkvom fariseja, koja će sve više zadobijati vlast i autoritet u ovom svetu. Danas ni
jeretici nisu više ono što su bili, ne zastupaju više svoje stavove po cenu života. Tako će doći do
objedinjenja.
Formalno, sa pravoslavne tačke gledišta, i predanje i dogmati mogu ostati neizmenjeni. A faktički
jedinstvo će se bazirati na stravičnoj ravnodušnosti prema ovim „spomenicima prošlosti“, oružju i
sredstvima odbrane, koja su koristili naši Oci. Pokretačka snaga ovakvog ujedinjenja biće želja da se
zavlada celim Božjim vinogradom. Doba fariseja označilo je kraj starozavetne crkve. Mi nemamo osnova da
verujemo da će u novozavetna vremena biti drugačije. Odbacuju se svi proroci, pa i najveći rođeni od žene,
narod se ne može urazumiti nijednim znamenjem, ne dejstvuje nijedan način Božjeg promišljanja o Svom
narodu.
Prvi put bilo je neophodno neposredno Božje mešanje da bi se Božji vinograd na kraju predao novim
vinogradarima i tako stvorio novi Božji narod. Nema više od koga da se po drugi put stvara novi Božji
narod. Svi su se prosvetili, a zatim plamsali verom, da bi se ugasili – neko pre, neko kasnije. Opet je
potrebno neposredno Božje mešanje, a to sada znači Drugi dolazak Gospoda i kraj istorije. Neosporno, kraj
izgradnje farisejske crkve biće krunisan zacarenjem antihrista, dok će spolja sve blistati sjajem
prividnog pravoslavlja. U Božjem vinogradu nastaće novi, prividno idealni poredak. Svako će savesno
obavljati svoj posao – neće biti sabotaže, krađa, nemarnog odnošenja prema radu – jednom rečju, savršena
organizacija. Treba postaviti samo jedno pitanje – gde je Gospodar? Ali Njemu je već rečeno: ne dolazi ovde,
budi tamo gore, a ovde ćemo se mi već snaći. A on još uvek trpi ovakav odnos. A gde su vinogradari? Gde je
Naslednik? Stojeći u vinogradu, vi nećete dobiti odgovor, jer su tela svih pobijenih slugu Gospodnjih
bačena iza ograde. Nijednog Gospodarevog vinogradara novi gazda neće pustiti ni da uđe u vinograd. Mesto
pravednika je s one strane ograde vinograda koji su preoteli fariseji. Naravno, pod gomilom kamenja.“
„Dakle, izađimo k Njemu izvan staništa, porugu Njegovu noseći, jer ovde nemamo postojana grada, nego
tražimo onaj koji će doći.“ (Jev. 13,13-14).
(Sveštenik Timotej Seljski 1994., Crkva fariseja)
https://www.youtube.com/watch?v=0vqgdSsfqPs
Materijalizam uništava temu.
Evo nama Ministra Prosvjete!
Ko ima uši,da čuje…
DOBAR PREDLOG, PODRZAVAM.
Da li će se Srbija dozvati pameti?
To je bila tema ovog teksta.
Na žalost propast srpskog je počela pre više od 30 godina, što je vrlo bitan podatak koji je pisac ovog teksta prevideo.
Sećam se jedne ankete izvršene 2008-e godine u jednom odeljenju neke osnovne škole u Crnoj Gori, mislim u Herceg Novom. Među 30 anketiranih učenika našlo se 28 učenika koji su izjavili da žele da im buduća profesija bude švercer cigareta. Ne mogu oni sad tamo da prave te Samsunge.