Мандић: Црна Гора није у кризи, за вријеме ДПС-а Балијагића су тражили два мјесеца
1 min readСједница Скупштине почела је у 11 сати, а на дневном реду су одговори министара на посланичка питања.
ТОК СЈЕДНИЦЕ:
Говорећи о смрти породиље Дрите Тафе из Улциња, министар здравља Војислав Шимун је казао на сједници да је Министарство здравља већ преузело здравствени и санитарни надзор барској болници.
„Под надзором је и Клинички центар гдје је пацијенткиња лијечења. Спроведена је обдукција и чекамо епилог тог процеса, а ресор је комисијом за контролу квалитета предвидјело провјеру рада поменуте болнице“, додао је он.
Шимун је саопштио и да је као министар иницирао формирање екстерне комисије која ће бити формирана од стране стручњака и региона.
„Очекујем да у тој комисији буду стручњаци из земаља Европске уније. Имаћемо свеобухватан непристарасан увид у читав процес. То дугујемо породици и јавности Црне Горе како би расвијетлили овај случај“, поручио је Шимун.
Шимуна је посланица УРА Ана Новаковић Ђуровић питала зашто је ресор морао да прекине сарадњу са Надеждом Басаром.
“Да ли Црна Гора могла допустити да прекине сарадњу са свјетски признатом стручњакињом др Надеждом Басаром”, питала је Новаковић Ђуровић:
“Конкретно што се тиче уговора и пројекта са Басаром. То је пројекат који је покренуо КЦЦГ. Од стране бивше директорице у децембру прошле године информисан сам да се тај пројекат не одвија како треба и тражила је да се ја укључим у просес”, казао је Шимун.
Министар је казао да су разговарали са Басаром, понуђена јој је сарадња уз продужење уговора по истим условима.
“Она је на то одговорила прекидом сарадње”, казао је Шимун.
Абдић: Листе чекања су све дуже, систем је заказао
Посланик ДПС-а Нермин Абдић питао је Шимуна колике су листе чекања у КЦЦГ.
„Нема дијела Подгорице у којем ме не заустављају грађани и питају шта може да се уради са листама чекања. Систем је заказао, озбиљан проблем имамо и са листама чекања за операције. Од прошлог министарског сата до сад, број људи на листама чекања се додатно повећао“, казао је он.
Шимун је истакао како је њега сачекало, поред свега, и то да није било термина.
„Слободни термини за ендокринологију су у децембру, знате ли кад сте прије могли наићи на то. Наш главни проблем је што се на први преглед, упркос ослобођеним терминима, и до 50 одсто пацијената не јави. Или заврше без упута, или изван система“, одговорио му је министар.
Мандић: Црна Гора није у кризи, Балијагића за вријеме ДПС-а два мјесеца нијесу могли да нађу
На самом почетку сједнице, шеф парламента Андрија Мандић осврнуо се на побједу Доналда Трампа на предсједничким изборима у САД, поручивши да је Трамп обећао завршетак рата у Украјини.
„Избори су важни не само за САД за цијело човјечанство. Данас имамо бар одговор на енигму која је трајала све вријеме предизборне кампање“, рекао је Мандић.
На то је реаговао посланик ДПС-а Андрија Николић, поручивши да би честитка била разумљивија кад би јој претходио апел да министар унутаршњих послова и директор полиције ревносније обављају послове и да боље комуницирају са грађанима Бијелог Поља, будући да је осумњичени за двоструко убиство Алија Балијагић 11 дана у бјекству.
„Грађани су у паници, јер не постоји елементарна информисаност. Полицији треба пружити подршку. Не треба да нас о стању на терену да обавјештавају безбједносне службе Србије и предсједник Србије Александар Вучић. Ваљда имамо наше органе ако су иоле функционални”, казао је Николић.
Мандић је одговорио да полиција Србије и Црне Горе заједнички раде да ухапсе Балијагића.
„Није први пут да је он побјегао. У вријеме власти ДПС-а два мјесеца нијесу могли да га нађу, па нико није устао од опозиције да каже како су људи у страху. Нисмо око тога ширили панику и страх, јер смо знали да ће бити ухапшен. Немојте да ширите страх по Црној Гори“, поручио му је Мандић.
Према његовим ријечима, Војска и полиција имају пуну подршку парламента.
„Не видим да се Црна Гора налази у некој политичкој кризи. Никад није била стабилнија. Никад није била стабилнија и Влада и парламентарна већина“, рекао је Мандић.
Мандић: Два представника Војске Црне Горе обучаваће украјинске
Зашто је већ два мјесеца одлука слању црногорских војника у мисију Европске уније за обуку украјинских војника на чекању, питао је посланик Демократске партије социјалиста Андрија Николић предсједника Скупштине Мандића.
Мандић је одговорио да ће та одлука бити на сједници и биће одобрена.
Николић је казао да су у међувремену неки материјали из Владе који су стигли касније ушли у скупштинску процедуру, али не и ова одлука.
“Због чега опструирате подршку украјинским снагама безбједности”, пита Николић Мандића.
Мандић је казао да јавност мора да зна да се та помоћ састоји у једној мисији, гдје би двојица представника Војске Црне Горе на територији ЕУ обучавала украјинске официре и војнике.
“То ће свакако бити на дневном реду ове Скупштине, али ја размишљајући о томе колико током дана гине руских и украјинских војника не бих прецијенио помоћ мале Црне Горе и та два наша мала официра што ће отићи у мисији да се обучавају на територији ЕУ. Одлуку је донио Савјет за одбрану и безбједност. Одлука не би могла бити донешена да се ја нисам сагласио са њом”, одговорио је Мандић.
Горчевић: Епохално је што ћемо за годину дана затворити четири поглавља
Министарка европских послова Маида Горчевић говорила је на сједници о учинку Владе што се тиче европским интеграција.
„Током годину дана Владе деблокиране су европске интеграције и дат је посебан подстицај. Епохално је што смо затворили за годину дана четири поглавља. Ово је изузетна динамика и замах“, сматра она.
Посланик ДПС-а Андрија Николић казао је на то да ова Влада и парламентарна већина неће увести Црну Гору у Европску унију.
Вуковић је такође питао Горчевић да ли чује шта се дешава протеклих седмица док говори о европској политици Владе.
„Ваша партијска колегиница не да да се поступи по захтјеву тужилаштва за скидање имунитета посланику који се терети за вјерску, националну и расну мржњу. Говорите о стопроцентној усклађености са вањском политиком ЕУ, а вама четири министра на Влади прије 10 дана гласају против одлуке о санкцијама Русији. Говорите о потреби градње добросусједских односа, а предсједник Скупштине негира геноцид у Сребреници, вицепремијер негира независност Косова, а три лидера већине не могу преко Дебелог бријега“, казао је он.
„Радимо на још два поглавља која ћемо до краја године имати завршена интерно“
Према ријечима Горчевић, Црна Гора ће до краја године имати интерно спремна још два преговарачка поглавља за затварање
„Током годину дана ове Владе одблокирани су процеси и добијен је позитиван ИБАР. Епохално је говорити о четири поглавља, јер смо за 12 година успјели свега три, а за годину затварамо четири. Моја изјава јесте била амбициозна, али је гласила ‘до десет’. Ми смо почетком октобра послали четири завршна извјештаја, конкретно за поглавља седам, десет, 20 и 31, дакле – интелектуална својина, истраживачко друштво и медији, индустријска политика и вањска, безбједносна и сигурносна политика. Са та четири завршна извјештаја, ми смо интерно спремни за затварање“, рекла је Горчевић.
Вуковић је истакао да је Горчевић, као савјетник, била дио 42. Владе, те да и она сноси одговорност за то што годинама нису затварана поглавља.
Како је додао, немогуће је да није знала став европских партнера у вези плана за затварање десет поглавља, јер се ништа није промијенила у односу на приоритете предсједавања.
„Или сте обманули грађане, или се нешто у међувремену десило. А десила се реконструкција Владе. Том приликом су људи који су доказани непријатељи европске идеје постали дио извршне власти захваљујући Вашем партијском лидеру и отад се прича о еворпским интеграцијама све више своди на пуку форму, а губи оно што је суштина. Ви, сви заједно, фингирате посвећеност овом процесу. Видите које ствари доминирају у јавном простору“, казао је Вуковић.
На сједници и о финансирању вјерских објеката
Посланица Зоја Бојанић – Лаловић (ДПС) подсјетила је како је Влада без било каквог образложења у августу опредијелила 1,7 милиона еура за вјерске школе у Црној Гори, те да су та средства преусмјерена на Министарство правде.
„Ово је апсурдна ситуација – да баш то министарство, које треба да буде стожер права и правде, крши закон. Зато министра питам на основу којег закона његово министарство може да финансира образовну дјелатност, укључујући и вјерску“, упитала је она министра Бојана Божовића.
Он је на то казао како се Законом о слободи вјероисповијести уређују односи између државе и вјерских заједница, те да Министарство правде има надлежност да прати примјену одредби тог акта.
„Ово питање ће се додатно разматрати на сједници Владе, уз изјашњење ресора образовања. Министарство нема надлежност да финансира вјерске школе и то није спорно. Ако буде преноса средстава, можемо их пренијети само на вјерске заједнице а не на вјерске школе“, закључио је он.
РТЦГ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: