Sjeni srpskih vojnika na Krfu: Tiho, da ne remetimo mir junaka
1 min readZemljice crna, budi im laka. A vi, deco, polako… Svaka stopa je, ovde, njihova. I kost. I krv je ispod.
Stotinak potomaka i poštovalaca starih ratnika pristiglih iz Srbije, pješke, lagano i u tišini pristupa spomen-ploči u Guviji, na Krfu, prvom pristaništu srpskog spasa i nade posle albanske golgote. U tišini polažu vijence i cvijeće unuci i praunuci junaka, predstavnici udruženja koja njeguju tradiciju ratnika. Onih koji su ispisali uzvišene lekcije borbe za slobodu porobljene otadžbine.
Ovako je na Krfu, poslednjem utočištu srpske vojske i naroda, pred proboj Solunskog fronta, počelo obilježavanje stogodišnjice odsudne bitke u Velikom ratu, prenose „Novosti“.
U komemorativnom salonu su zajedno i potomci ratnika u šumadijskim nošnjama, pod ličkim i crnogorskim kapama… i domaćini, predstavnici Krfa, navodi portal.
Na spomen-ploči u luci u Guviji stoji urezano:
„U ovoj luci ostrva Krfa, saveznička srpska vojska dolazeći iz Albanije, iskrcavala se od 6. januara do 5. aprila 1916. godine.
Grčkom narodu, zahvalni srpski ratnici“.
U ovom selu, u proljeće 1916. godine slegla se Drinska divizija. Njena preživjela junačka vojska, prvog i drugog poziva. Tražili su da ne budu uz more. Već da ih razmjeste u kakve „bašče”, da ih mine želja za zavičajnim voćnjacima. Upisano je da je Risto Jović, dobrovoljac iz Trnove Donje, ovako govorio svom komandantu, generalu Krsti Smiljaniću:
„Nemadoh sreću da poginem na Ceru, ni na Kolubari, gde smo se junački borili. Ne ispustih dušu preko Albanije. Ako umrem ovde, a svi su izgledi, nemojte me pod kamen. Dajte me ovde, pod drvo, pod ‘ladovinu. I da mi je još samo šljiva jedna, ili jabuka naša… lakša bi mi zemlja bila“.
Tako su Drinci, pišu „Novosti“, odabrali ovo mjesto na kome su im podigli spomenik. Okolo su humke. Sve jednake. Okolo su tanani čempresi. I jedna minijaturna crkva. Potomci ratnika pale svijeće, polažu se vijenci.
Na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik, povodom proboja Solunskog fronta, obaviće se sutra centralna komemoracija, spomen na stare ratnike koji ovde počivaju.
Komemoraciji će prisustvovati predstavnici države Srbije, kao i crkveni velikodostojnici Srbije i Grčke. Dan kasnije na Polikastronu, kod spomenika ratnicima Srbije, Francuske, Italije, Britanije i Grčke, biće završna komemoracija, kojoj će prisustvovati predstavnici ovih država.
Predstavnici Republičkog saveza udruženja ratnika Srbije od 1912. do 1918, zajedno sa krfskim domaćinima, biće danas na komemoraciji na ostrvu Vidu, u čijem mauzoleju je 1.289 imena srpskih vojnika.
U more, u „plavu grobnicu“ biće spušteni vijenci i cvijeće.
Svaka cast, kakvo hodocasce
Predložila bih da se javno proklamuje, da se više nikada ne spominju herojstva na Mačkovom kamenu, Kolubari, Albaniji, Kajmakčalanu idr., bez spomena kako smo glupo izgubili plodove tih žrtvovanja i pobeda.