„Шкаљарци“ кренули у офанзиву?

Сурове ликвидације које су се догодиле последњих мјесеци, а у којима су страдали припадници „кавачког“ и „шкаљарског“ клана, означиле су наставак крвавог рата који је малтене свакодневно вођен од 2014. године, када се јединствени которски клан подијелио и посвађао због велике количине дроге која је нестала у Валенсији.

Таман када се стање наизглед смирило и када се смањио број жртава мафијашких обрачуна, па их чак није ни било мјесецима, догодиле су се нове бруталне ликвидације. У последње вријеме животом су плаћали углавном „шкаљарци“ или лица блиска њима, али, судећи по недавним дешавањима, та криминална група, која је била обезглављена убиствима својих вођа, поново је консолидовала редове и, све су прилике, кренула у освету, пише ДАН.

Неколико недавних напада на лица блиска „кавчанима“ повезивано је са „шкаљарцима“, а сумње да су кренули „у офанзиву“ потврдило је двоструко убиство у Подгорици, када су усред дана ликвидирани Цетињани Петар Липовина и Жарко Пејаковић, који су, према полицијским евиденцијама, били блиски „кавачком клану“.

Безбједносне службе страхују од наставка сукоба стравичних размјера, чему смо били свједоци ранијих година, када су страдали и случајни пролазници и кад су бомбе активиране у било које доба дана и у свим околностима. Поставља се питање ко је успио да поново окупи, односно ојача „шкаљарце“, будући да је од особа које су се годинама налазиле на врху тог клана преживио само Игор Вукотић, који је у бјекству. Чињеница да се на слободи нашао Лука Бојовић, који је, према евиденцијама безбједносних служби Србије, вођа „земунског клана“, отворила је сумњу да можда и он има утицаја на консолидовање „шкаљараца“, с обзиром да блиско сарађују годинама.

Чекају да мете изађу из притвора

Крајем прошле године, возило у којем су били наводни припадници „кавачког клана“ Никола Дрецун и Игор Машановић гађано је из ручног ракетног бацача. Дрецун је недуго прије тога напустио спушки затвор, одакле је Машановић изашао нешто раније. Срећом по њих, нападачи нијесу погодили возило. За тај напад осумњичен је Харис Кочан. Пејаковић, који је ликвидиран 6. новембра, такође је напустио спушки затвор непосредно прије него што је убијен.

У априлу ове године страдао је и Радован Марковић. Иако је словио за особу блиску „шкаљарском клану“, он је, како тврде истражитељи, страдао управо од припадника тог клана. За његово убиство оптужени су Харис Кочан и Вања Бурда. Тројица „шкаљараца“, према тврдњама тужилаштва, кренула су у напад на неког од „кавчана“, али је нешто кренуло по злу и настрадао је њихов сарадник.

Браниоци Кочана и Бурде најавили су на недавно одржаном рочишту споразум о признању кривице, наводећи да је Марковић убијен из нехата. Породица убијеног Марковића категорички је одбацила те наводе.

Криминолог Велимир Ракочевић казао је за „Дан“ да је очигледно да су „шкаљарци“ успјели поново да се организују и да су и даље финансијски веома јака криминална група, са великим утицајем и у другим државама. Он сматра да мјесто вође може припасти само Вукотићу, али не искључује могућност да он ту „титулу“ дијели са Бојовићем.

Евидентно је да се „шкаљарски клан“ консолидовао, што се види по криминалним активностима које су проузроковале најтеже последице по ривалски клан. Слично кавачкој криминалној организацији, и овај клан, и поред великих губитака, успијева да се прегрупише и настави са вршењем кривичних дјела. Треба истаћи да се ради о врло моћним криминалним организацијама, које располажу огромним финансијским средствима и изузетно разгранатом мрежном структуром, способном да извршава и најтеже криминалне подухвате и врбује нове чланове који исказују лојалност клану. Што се тиче главе у руковођењу кланом, она, према расположивим информацијама, припада Игору Вукотићу. Међутим, пошто се ради о криминалној организацији флексибилног типа, могуће је да се активности организују из више центара, укључујући и неформалног шефа београдског подземља Луку Бојовића – оцијенио је Ракочевић.

Завађени которски кланови годинама су водили уједначену борбу. У њиховом рату животе су изгубиле десетине, а можда и стотине њима блиских особа. Осим криминалаца, у њиховим сукобима страдали су и случајни пролазници. Ипак, након убиства Игора Дедовића и Стевана Стаматовића у Атини 19. јануара 2020. године, Алана Кожара на Крфу у јулу исте године, Милића Миње Шаковића у Будви у јуну 2022. и Јована Вукотића у Турској у септембру исте године, било је јасно да „шкаљарци“ почињу да губе рат. У априлу 2019. године убијен је и Веселин Вукотић, отац вођа „шкаљараског клана“ Јована и Игора Вукотића, што је био велики ударац за ту криминалну групу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: