Skandalozan čin za 21. vek: Čak ni članice NATO ne zabranjuju Sputnjik dobrovoljno već pod – prinudom

Zabrana ruskih medija u Crnoj Gori u 21. veku apsolutno je neprihvatljiva. Grupa od tridesetak zemalja zapadne Evrope kune se u demokratiju, a ne dozvoljava rad medijskim neistomišljenicima. Uz to, zabrana ruskih medija, gde god je to moguće, ne vrši se na dobrovoljnoj bazi čak ni u članicama NATO i EU, već pod pritiskom.

Ovako predsednik Udruženja novinara Crne Gore Tihomir Burzanović komentariše odluku Vlade Crne Gore da uvede sankcije Ruskoj Federaciji i zabrani rad ruskim medijima koje crnogorski građani čitaju i prate.

Vlada Crne Gore donela je novi paket za koji se slobodno može reći da je bio sakriven od naroda, da ne bi izazvao proteste i negodovanje. Ta odluka je doneta još 25. juna, a to je skoro dve nedelje sakrivanja te odluke. To znači da ti ljudi koji vode Vladu i koji bespogovorno slušaju američkog ambasadora u Podgorici, kao i ambasadore Kvinte, nisu ništa drugo do obični poslušnici koji slepo izvršavaju naredbe, iako znaju da je narod protiv toga i da narod želi da čuje ruske medije i rusku stranu povodom Specijalne vojne operacije u Ukrajini, rekao je Burzanović za Sputnjik.

Ipak, on ističe da je za Crnu Goru dobro to što u njoj deluje ruski ambasador Vladislav Maslenikov, koji gotovo na dnevnom nivou obilazi Crnu Goru, budući da ga narod poziva na skupove i tribine sa ciljem da priča o stanju na ukrajinskom frontu i situaciji u Rusiji.
Burzanović podseća na reči ruskog ambasadora koji je rekao da su uvedene sankcije protiv Rusije, pogotovo medijske, duboko narušile zvanične odnose Podgorice i Moskve, koji nikad nisu bili gori nego danas.

Ko ubija novinare?

Ono što je za Tihomira Burzanovića kao novinara i predsednika Udruženja novinara Crne Gore posebno problematično je to što se o stradanju izveštača, snimatelja, reportera, novinara na ukrajinskom frontu, sem iz dela ruskih medija, ne može ništa saznati.
Ono što nas kao novinare jako boli je i činjenica da se od javnosti krije činjenica da je u sukobu Rusije i Ukrajine ubijeno više od dvadeset novinara od strane Ukrajinaca, što je apsolutno nedopustivo. To prolazi bez ikakve osude, a ukrajinska strana čak krije i to kako su ti ljudi pogubljeni, da li su hapšeni pa mučeni ili ubijani na samom ratištu.

Burzanović ističe da je Udruženje novinara Crne Gore institucija koja osuđuje sve vrste sankcija protiv Rusije, kako političke i ekonomske, tako i medijske, a da se oštro protive svakoj vrsti sakrivanja istine. Udruženje novinara Crne Gore ima odličan odnos sa Savezom novinara Rusije kojem je dodeljena spomenica „150 godina novinarstva u Crnoj Gori“, a Sputnjik Srbija nagrađen je za najbolji portal i za najbolju reportažu.

Čojstvo i junaštvo NATO članice

Novinar i nekadašnji predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović zabranu rada ruskim medijima karakteriše kao klasično kršenje slobode medija. Po njegovim rečima, mnogi mediji u svetu rade u tesnoj sprezi sa različitim državama, ali da to ne bi trebalo da bude razlog da se ti mediji zabranjuju.

Crna Gora je članica NATO i ovim Vlada Crne Gore još jednom potvrđuje da je verna NATO interesima, a želi i da pokaže da je i dalje na putu Evropske unije, sa kojom deli stavove. Ovo se može posmatrati i kao izvlačenje, odnosno izvinjavanje crnogorske Vlade zbog usvojene rezolucije o Jasenovcu, ali i kao jasno pokazivanje da su sasvim uz NATO interese i radikalno krilo EU koje ne želi da razgovara o mogućem miru u Ukrajini, rekao je Radomirović za Sputnjik.

On kaže da se ne bi iznenadio ukoliko bi građani Crne Gore koji traže informacije o tome šta se dešava u Rusiji i na ukrajinskom frontu pokušali da na druge načine dođu do informacija koje ih zanimaju, uključujući prilagođavanje svojih VPN odnosno virtualnih adresa i oslanjanje na medije iz Srbije. U tom slučaju, kaže on, može se ponovo očekivati zabrana rada i za medije iz Srbije, kakva je ranije već postojala. Od Vlade u Podgorici, zaključuje, ništa ne bi začudilo.

Izvor: Sputnjik