Skandalozne izjave zapadnih zvaničnika o Srbima

“Molim se da se vatra nebeska obruši na Srbe”, rekao je otac Pjer, poznati francuski sveštenik – humanitarac, po povratku iz Sarajeva i posete Markalama 2, na svojoj konferenciji za štampu.

“Što se Srba tiče… to je danas jedan bolestan narod”, general Žak Kot, bivši komandant UNPROFOR-a u Bosni i Hercegovini. (Vojni mesečnik Difens nacional, jun 1997. u Parizu.)

“Srbi nisu naročito pametni… Srpska deca se više neće smejati“, bila je to zlokobna pretnja Lorensa Inglbergera bivšeg državnog sekretara SAD-a.

“Srbi trguju ljudskim organima svojih žrtava kako bi obezbedili novac za svoj rat (…) Trebalo bi da đavolski bombardujemo Beograd!” izjava Pola Džeksona, urednika lista Kalgari san, za Fani star, 13. oktobar 1992.

“Mi treba da Srbiju osudimo na karantin, sve dok se virus koji ona nosi ne izbriše”, David Gompert, stariji direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost u vreme Bušove administracije. (Časopis “Forin afers”, jul-avgust 1994. godine.)

“Srbe treba baciti na kolena”, bila je izjava Klausa Kinkela, nemačkog ministra inostranih poslova, data 27. maja 1992. godine.

“Srbi su zločinački dupeglavci”, reče Ričard Holbruk 6. novembra 1995. godine u Njujorkeru, kao tadašnji Klintonov emisar u Jugoslaviji.

“Zaustavite Srbe. Odmah. Zauvek”, Margaret Tačer, bivša premijerka Velike Britanije, u Njujork tajmsu, 4. maj 1994.

“Uostalom, bosanski Srbi su za nas uvek bili i ostali samo banda razbojnika i ubica”, Johan Fric, direktor bečkog dnevnika Di Prese i direktor Međunarodnog Instituta za Štampu. Gle čuda! Upravo ovaj Johan Fric imao je u to vreme veliku moć nad štampom i velikog udela u satanizovanju Srba!

“Srbi su dvodimenzionalan narod sa težnjom ka prostakluku (…) Životinje koriste svoje resurse znatno sređnije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju”, ser Piter Justinov, glumac i ambasador UNESKO-a. (European, 10. jun 1993.)

“Predlažem da se srpskoj deci zabrani u školama učenje srpske nacionalne poezije”, prof. dr Rolf-Diter Kluge, direktor slavističkog seminara Univerziteta Tibingen, na okruglom stolu Univerziteta u Tibingenu, 1997.

“Srbi su nemilosrdni ljudi, spremni zaklati nožem, što mogu zahvaliti svom slovenskom poreklu”, izjava je Fransoa Kremioa, pripadnika francuskih snaga SFOR-a, u maju 1995.

“Na nesreću, nisam pobio sve Srbe”, Tomislav Merčep u govoru na kongresu Hrvatske pučanske stranke. (Feral tribjun, 1995. godine.)

“Neka se Srbi podave u sopstvenom smradu”, izjava (verovatno njemu najdraža) Helmuta Kola, nemačkog kancelara, početkom 1998. godine.

“Vodićemo protiv Srba rat – diplomatski, ekonomski, politički, propagandni i psihološki”, Džejms Bejker, državni sekretar SAD-a na američkoj TV, jun 1992.

“Ovo je borba između dobra i zla, a NATO neće dozvoliti da zlo nadvlada”, Vilijam Koen, američki državni sekretar za odbranu, proleće 1999.

“Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva“, Toni Bler, britanski premijer tokom NATO agresije na Srbiju 1999. godine.

“Srbi sprovode teror i siluju albansku decu”, Bil Klinton, američki predsednik, govor na proslavi 50-godišnjice NATO pakta u Vašingtonu, 23-25. april 1999.

“Prošle nedelje imali smo devetoro ubijenih Srba, ove nedelje – osmoro. To je jasan napredak“, Bernar Kušner, šef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji u izjavi za TV Frans 2 krajem marta 2000. Isti onaj koji se izdaje za velikog “mirotvorca”!

(Preuzeto sa sajta: Intermagazin)