Skoplje radi šta mu kažu: Zašto je Severna Makedonija protiv povratka srpske vojske na KiM

Makedonija kao država slepo sledi stavove Evropske unije i Amerike, objašnjava analitičar Branko Đorđevski razlog zbog kog je Severne Makedonija digla glas protiv mogućeg povrataka srpske vojske i policije na Kosovo i Metohiju.

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani izjavio je za Sputnjik da se ta zemlja protivi mogućem povratku srpske vojske na teritoriju Kosova*, što je Srbija zatražila od Kfora da joj odobri, shodno Rezoluciji 12 44. Severna Makedonija se prva od zemlja regiona iz sastava bivše SFRJ oglasila javno po ovom pitanju iako objektivno gledano za tim nije imala nikakve potrebe.

Skoplje govori ono što mora

Politikolog iz Skoplja Branko Đorđevski napominje da se ova izjava mora posmatrati u širem kontekstu.

„Mislim da razloge ovakvom makedonskom stavu i stavu Bujara Osmanija treba tražiti u tome što Severna Makedonija kao država uvek i u potpunosti sledi stavove Evropske unije i Amerike kao važnih međunarodnih faktora jer u poslednjem izveštaju o napretku Skoplja ka članstvu na u EU upravo je ta visoka usaglašenost makedonske spoljne politike sa politikom i stavovima EU bila posebno pohvaljena što državi koja teži ka ulasku u EU mnogo znači,“ objašnjava Đorđevski.

Naš sagovornik podseća da je Severna Makedonija priznala Kosovo* kao nezavisnu državu, što donekle i opravdava zašto ima takav stav prema ovom pitanju.

Odgovornost je na međunarodnoj zajednici

„Severna Makedonija smatra da bi to stvorilo bezbednosni rizik na prostoru Kosova i Metohije i dodatno narušilo mir i stabilnost. Ali činjenica je i to da međunarodna zajednica ima veliku odgovornost za situaciju na KiM, iako je ona trenutno donekle smirena ali to ne znači da se tenzije neće ponoviti,“ primećuje Đorđevski.

On takođe ističe da međunarodna zajednica ima odgovornost da se ispoštuju svi dogovori i dokumenata koji se tiču kosovskog pitanja.

„Tu mislim kako na Rezoluciju 1244 UN, tako i na Briselski sporazum koji predviđa Zajednicu srpskih opština. U praksi se to ne sprovodi kako je dogovoreno, što takođe otvara nove tenzije i moguće konflikte. Takva situacija u regionu nikome ne odgovara, što znači da međunarodna zajednica, dakle EU i Amerika na prvom mestu, treba da shvate da mora da se nađe rešenje za sprovođenje potpisanih dogovora,“ smatra sagovornik Sputnjika iz Skoplja.

ZSO nije smak sveta

Đorđevski na pitanje da li je Severna Makedonija mogla da se uzdrži od iznošenja stava po ovom pitanju kaže sledeće:

„Srbija razume da Skoplje mora ispoštuje sve što mu se kaže, tako je i u ovom slučaju. Ali Briselski sporazum treba da se sprovede i da se formira ZSO, Kosovo to ne bi trebalo da eskivira. Kakao smo mi u Severnoj Makedoniji mogli da prihvatimo Ohridski dogovor koji na neki način uspostavlja federalni sistem u državi, a Priština ne može da na severu formira jednu zajednicu koja je pri tom predviđena međunarodnim ugovorom. Zajednica srpskih opština nije smak sveta, to nije federacija već zajednica “, ističe naš sagovornik.

On ipak ne misli da će ovakvo istupanje Severne Makedonije narušiti njene odnose sa Beogradom jer se, kako konstatuje, to nije desilo ni kada je Skoplje priznalo Kosovo*.

„Srbija je Severnoj Makedoniji izašla u susret na više načina, od davanja vakcina pa do priznanja makedonske crkve što je ovde veoma pozitivno odjeknulo, i zato mislim da ovakav stav makedonske vlade neće narušiti odnose dve države jer i Srbija shvata da je Makedonija mala država koja nema prevelik uticaj na dešavanja u svetu i da je država koja teži ka ulasku u EU te da stoga na neki način mora i da sledi stavove te politike,“ zaključuje Đorđevski.