Skupština Republike Srpske usvojila zaključke o merama za zaštitu od protivustavnog delovanja

Narodna skupština Republike Srpske (RS) će, zajedno sa nadležnim institucijama i organima Republike Srpske, preduzeti potrebne mere da bi se zaštitila prava i slobode građana i neutralisale posledice protivustavnog delovanja na teritoriji Srpske, navedeno je u zaključcima koje je noćas usvojila Narodna skupština RS.

Za ove zaključke je glasalo 45 poslanika, niko nije bio protiv, a 11 je bilo uzdržano, prenosi Srna.

„Korišćenje pretnji i nasilja protiv građana Republike Srpske i njenih funkcionera, s ciljem da se zastraši ili prinudi Republika Srpska da prihvati protivustavno delovanje dela međunarodne zajednice, tzv. visokog predstavnika i institucija BiH, bez odluka Saveta bezbednosti UN, biće smatrano aktom terorizma“, navodi se u usvojenim zaključcima.

Zaključcima, koje su predložili klubovi poslanika SNSD-a, SP-a, DEMOS-a, Ujedinjene Srpske, NPS-a i poslaničkih grupa SPS-a i DNS-a, traži se poništenje u roku od sedam dana svih odluka visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, koga Republika Srpska ne priznaje jer nije imenovan u skladu sa procedurom u Savetu bezbednosti UN.

Ukoliko prvi zaključak ne bude ispunjen, Narodna skupština Republike Srpske traži da se u najkraćem periodu održi sednica Parlamentarne skupštini BiH i proglase nedozvoljenim i ništavnim sve odluke Šmita.

U slučaju neponištavanja Šmitovih odluka, Narodna skupština Republike Srpske traži da se zabrani organima BiH primena tih odluka, da proglase sajt OHR neprihvatljivim i antizakonitim mestom objave akata i da se zabrani Službenom glasniku BiH da objavljuje akte stranaca i njihovih organizacija.

U zaključcima se zahteva da se na istoj sednici Parlamentarne skupštine BiH donese izborni zakon BiH, sa svim poboljšanjima koji se tiču izbornog integriteta i da se razvlasti Centralna izbora komisija BiH u njenom, kako je navedeno, antiustavnom delovanju, i da se postigne politički konsenzus o daljem evropskom putu BiH.

Takođe je zatraženo i se proces EU integracija bitno ubrza i da se donese deklaracija i potvrdi teritorijalni integritet BiH.

Ukoliko ovaj zaključak ne bude ispoštovan, Narodna skupština Republike Srpske traži od izabranih predstavnika da prestanu da odlučuju na nivou BiH i da se više ne vraćaju u taj proces, a od političkih stranaka iz Republike Srpske koje su u partnerstvu sa strankama iz Federacije na nivou BiH da formalno i suštinski napuste to partnerstvo.

„Narodna skupština doneće svoju deklaraciju i potvrditi teritorijalni integritet BiH predviđen Ustavom BiH sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Republika Srpska će aktivirati sve zaključke i odluke Narodne skupštine i drugih institucija i nastaviti ih izvršavati“, navodi se u zaključcima.

Dodaje se da će se, ako zaključak ne bude ispoštovan, Republika Srpska povući iz svih sporazuma o vojsci, indirektnim porezima, Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH u isto vreme poštujući Ustav BiH, a Narodna skupština Republike Srpske će doneti izborni zakon Republike Srpske.

„Republika Srpska očekuje da se na predstojećem Uskršnjem saboru potvrdi kršenje Dejtonskog sporazuma“, dodaje se u zaključcima.

U zaključcima se navodi i da je Republika Srpska opredeljena za potpuno poštovanje i dosledno primenjivanje međunarodnog prava, Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i Ustava Republike Srpske, kao i da se osuđuje i odbacuje protivustavno delovanje dela međunarodne zajednice, visokog predstavnika i institucija BiH, kojima se nastoji erodirati ustavnopravna pozicija Republike Srpske i ojačati institucije BiH.

„Osuđujemo i odbacujemo korišćenje Suda i Tužilaštva BiH kao instrumenta kojima se nastoji nametnuti primena odluka tzv. visokog predstavnika i Ustavnog suda BiH koje su u suprotnosti sa odredbama Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i njegovih aneksa četiri i 10“, ističe se u zaključcima.

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, koga Republika Srpska ne priznaje jer nije imenovan u Savetu bezbednosti UN, saopštio je 26. marta odluku o nametanju izmena Izbornog zakona BiH.

Prema njegovim rečima, izmene podrazumevaju da Centralna izborna komisija BiH (CIK) imenuje predsednike biračkih odbora, uvođenje skenera i video-nadzora, a cilj izmena su transparentniji i fer izbori.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, dao je juče rok od sedam dana da se ponište izmene i dopune Izbornog zakona BiH, koje je nametnuo Šmit.

Dodik je na sednici Narodne skupštine RS izneo još niz zahteva koji moraju biti ispunjeni, ili će, kako je rekao, Republika Srpska reagovati.

Izvor: RT Balkan