Slatki snovi Varšave mogu dovesti Poljake do klinča sa celom Evropom

Piše: Boris ORLOV

Ako mislite da je Poljska sićušna država u Evropi čiji se narod, na smešan i mastan način svađa sa svojim predsednikom zbog nesebične pomoći Ukrajini i njenim izbeglicama, onda ste samo delimično u pravu.

Čim zapodenete razgovor na ovu temu, svaki Poljak kreće u navođenje brojnih činjenica koje veličaju Poljsku u Evropi i van njenih granica. Istina, malo će vam ko od Poljaka reći kada je to Poljska bila velika i kako je poljska šljahta (plemićka klasa) diktirala uslove svima.

Bilo je to kada je Poljska od XIV veka pa do 1795. godine bila velika evropska država, prvo kao Poljsko-litvanska unija, a zatim Reč Pospolita koja je kontrolisala teritorije između Baltičkog i Crnog mora.

Nemačko izdanje ANTI-SPIEGEL smatra da se Poljska sada nada da će vratiti nekadašnju slavu.

Veoma su impresivni apetiti poljske vlade.

Nekada je u sastav Poljske ulazila zapadna Ukrajina gotovo do Kijeva. Naravno da zahtev da «nesrećna» Ukrajina «vrati svoje zemlje» Varšavi nije nimalo prijateljski ali se sporazumi sa kijevskim režimom sastavljaju veoma pažljivo i sa najboljim namerama.

Poljska je još prošle godine od Ukrajine izdejstvovala specijalna prava. Otada njeni državljani imaju u Ukrajini ista prava kao i Ukrajinci. Mogu da obavljaju i najviše državne funkcije u toj zemlji.

Sumnjamo ipak da će ponosni šljahtići pristati da odu u rov i ratuju na strani Oružanih snaga Ukrajine, a da rukovode nekom lokalnom samoupravom – to čine veoma rado.

Varšava je još u martu prošle godine Varšava krenula sa pripremama za okupaciju zapadne Ukrajine pod izgovorom da će je time «braniti od ruske agresije».

Tada je Amerika zaustavila te ambicije. Međutim, Poljska nije odustala od perspektive da dobije solidan komad ukrajinskih zemalja.

„Operacija zapadna Ukrajina», koju su smislili Poljaci, može proći bez konfrontacije sa Rusijom pošto Moskva nije zainteresovana za antiruske teritorije Nezaležne.

Ukrajinske vlasti će se verovato protiviti, ali ko će ih slušati?

Za Rusiju je pitanje: da li uopšte treba biti protiv stvaranja «zone bezbednosti» na teritoriji koja ideološki pripada Poljsko-litvanskoj uniji, Reči Pospoliti i bivšoj Austro-Ugarskoj?

Još jedan povoljan momenat za Poljsku je posleratna preraspodela sredstava za obnovu Ukrajine.

Zapad već prikuplja novac za rekonstrukciju infrastrukture u razorenoj država, a Poljska rezonski pretpostavlja da će deo sredstava usmerenih na zapadnoukrajinske teritorije biti ponuđene otomcima gordog poljskog pelmstva.

Poljska vlada aktuelnu situaciju želi da iskoristi za vraćanje statusa značajne evropske države.

Oslabljena Nemačka više ne želi da bude brana američkih interesa u Evropi, a ambiciozna Poljska u ovom smislu može da posluži. Tim pre što Varšava svim silama pokušava da zbaci Nemačku sa pijedestala «evropskog neimara».

U tom svetlu treba gledati i na zahtev Poljaka da im Nemačka plati oko 1,5 biliona dolara ratnih reparacija za Drugi svetski rat. To bi nesumnjivo oslabilo Nemačku a ojačalo Poljsku.

Očekivano, nemačka vlada odmahuje rukom i čak ne želi ni da raspravlja na tu temu, ali Poljska je veoma ozbiljna i namerava da Nemačkoj pravi probleme u svim međunarodnim organizacijama dok Berlin ne popusti.

Da bi postala kontrolor Evrope Poljska ima jedan prilično značajan argument. Na njenoj teritoriji nalazi se deo tzv. američke PRO pri čemu ova je ova «protivraketna odbrana» u suštini ofanzivni sistem koji je u stanju da lansira i nuklearno oružje.

Nimalo sitan argument.

Možda će se ostvariti mašta potomaka gordih šljahtića, pa se uskoro neće svađati samo sa svojim predsednikom, već i sa čitavim Starim Svetom.