Slavoljub Lekić: Odiseja beskontaktnog društva

Piše: Slavoljub Lekić

Mladi članovi informatičkog bratstva s puno žara podižu elektronski logor bez ograde i čuvara. Najzanimljivije i najluđe je pred nama. Dobro došli u beskontaktno društvo 

Pandemija izazvana virusom korone 2020. godine spada u velike događaje, istorijske prekretnice. Ranije epidemije behu lokalnog značaja te je njihov uticaj na civilizaciju bio ograničen. Kuga nije odjednom obuhvatila čitavu Evropu a karantini su bili zanemarljive veličine u odnosu na današnji od nekoliko milijardi ljudi. Naslućujemo da će zdravstvene posledice pandemije uskoro biti u senci niza novina uvedenih poslednjih meseci. Većina njih neposredno utiče na osnovne fenomene ljudskog postojanja (rad, smrt, igra, znanje, moć). Posebno je zanimljiva pandemijska priroda i praksa novog oblika rata.

Do skora su na Zapadu opasnost i rat vezivali za spoljašnjeg neprijatelja (Severna Koreja, Sirija, Rusija), a sada je on u telu domaćina (virusi, bakterije). Na početku epidemije korone u SAD srčani američki predsednik Tramp poentirao je izjavom da se Amerikanci nalaze u ratu protiv nevidljivog protivnika. Nesvesni sadržaj spontano je prhnuo kao ptica: problem je u nama.

Međutim, posle virusa korone mogla bi da bukne pandemija bezumlja, opasnija od bilo koje do sada. Uzme li mah, nadmašiće sve dosadašnje. Različita duševna stanja savremena medicina uspešno leči ali lek protiv bezumlja nije nađen budući da nije medicinska već antropološka i socijalna pojava. Sluteći smak sveta pre četrdesetak godina, D. Kalajić sledi pomeranja granice između normalnog i patološkog, od kraja HIH stoleća i šaljivo predviđa da će 2138. g. svi ljudi biti ludi zajedno sa psihijatrima.[1] Baš je omašio! Pre pola stoleća nije se naslućivala pandemija koronaneuroze. Za utehu, bezumlje je lako sprečiti negovanjem vere i zdravog razuma, temelja otpornosti ljudskog roda.

Razlaganje mišljenja

Jedan od najvažnijih znakova bezumlja zapažen u vreme pandemije jeste raspad mišljenja. Pokazalo se da je uz pomoć medija moguće izazvati masovna panična stanja i potkopati zdrav razum značajnog dela populacije, tj. pretvoriti razumnog u bezumnog čoveka. Bezumnik zadržava znanja, veštine i osobine zdravog čoveka ali pošto je njegovo telo napustila ljudska priroda spreman je da čini neočekivano. Zauzdavanje zombija nije moguće prijateljskim ubeđivanjem ili pretnjama; čak ni gola fizička sila ne pomaže.

O razlikama u doživljaju pandemijske stvarnosti govori zdušna podrška zatvaranju crkvenih hramova u vreme pandemije. U Grčkoj je mitropolit Amvrosije iz Crkve izopštio premijera Grčke Micotakisa, g-đu Kerameos i g. Hardalja zbog aktivnog zalaganja za zatvaranje pravoslavnih hramova povodom širenja virusa korone. Uzburkao se i grčki parlament pošto je njegov član izjavio da je u slučaju ponovnog uvođenja karantina bolje umreti od gripa, nego živeti po naredbama neprijatelja Hristovih.

Veliko iznenađenje bio je stav glavnog rabina Izraela prema protivepidemijskim merama. On život pojedinca odvaja od žrtve i stavlja iznad naroda i Tore. A samo pre osam decenija mnogi Jevreji odlazili su u gasne komore s Torom u rukama. Gde se dela metafizika koja je održavala jevrejsku ideju milenijumima? Nestanak metafizike iz određene zajednice jednak je gubitku smisla života. Kako mogu biti važnija shvatanja pojedinca od zajedničke slike sveta na kojoj počiva zajednica?

Znaci raspada mišljenja su i usavršena sebičnost, površnost, nedoslednost, a ponajviše duhovna zanemoćalost čoveka. Pri analizi uzroka i posledica pandemije srpska stručna i politička javnost nije se udubljivala u razloge za žurbu pri otvaranju kockarnica i tržnih centara ili uzroke odlaganja otvaranja biblioteka i pozorišta. Nije razmatrala zašto su gradilišta u Srbiji i drugim evropskim državama nesmetano radila dok su se poljoprivrednici dovijali kako da obrade njive. Nezadovoljni decenijskom rekonstrukcijom Muzeja savremene umetnosti (Beograd) i Narodnog muzeja (Beograd) kao da su u zemlju propali. Neočekivano brzo otvaranje evropskih granica i vazdušnih luka bacilo je u senku posledice dugotrajne zatvorenosti škola i univerziteta. Ubedljivosti radi daju se uopštene izjave da su deca budućnost svakog društva, bez detaljisanja o tome da li su obrazovanija od dece pre 40 godina. Površnost i nedoslednost napreduju u svim pravcima: ako već ne rade škole zašto bi se otvarale biblioteke ili bioskop Jugoslovenske kinoteke u Beogradu?

Napokon, ljudska osobina brzog stvaranja navika učinila je da se nametnuta mera – maskiranje – široko odomaći. Biće korisna u sledećem vanrednom stanju da utvrdi stečenu naviku – udaljavanje čoveka od čoveka. Virus korone matiraćemo epidemijom samoće.

Nabrajanje svedočanstava sloma zdrave pameti (logike) nema kraja. Izjednačena smrtnost u zemljama bez skupih mera suzbijanja pandemije (Švedska i Belorusija) i zemalja u kojima su sprovedene ekonomski razorne antiepidemijske mere (Rusija, Srbija i dr.) nisu dovele u pitanje narativ pandemijskog smaka sveta. Šta više, mnogi smatraju da su preduzete mere bile preslabe. Biće zanimljivo na koji način će ekonomski efekti vanrednog stanja biti objašnjeni pošto udare po stanovništvu. Svetska elita u sred pandemije poručila je milionima da se brine o njima i najavila masovno uvođenje robota i digitalne ekonomije.[5] Podsmešljivo je poručila: otpuštamo vas radi vašeg dobra.

Logor bez straže

Stavljanje milijardi ljudi u izolaciju (karantin) pokazalo je da je istovremeno lišavanje slobode značajnog dela populacije moguće bez nasilne reakcije utamničenih. Nekoliko hiljada policajaca čuvalo je sedam miliona ljudi u Srbiji, ulice su bile prazne. Nije ih čuvala policija već strah i slabost. Tako je bilo širom Evrope. Čak ni Hitler nije pomišljao da ograniči kretanje Jevreja na nekoliko stotina metara od kuće kako je učinio gradonačelnik Moskve S. S. Sobjanin.

Treći rajh stvorio je geta ali u njima su se Jevreji kretali bez ograničenja. Ispostavilo se da savremena liberalna inteligencija i liberalne elite s periferije sistema (bivši Varšavski pakt i SFRJ) nemaju visoku pasioniranost a ni sposobnost da reflektuju brze ekonomske promene i nastanak novih socijalnih struktura i odnosa. Izgleda da se približavamo slici sveta nalik logoru bez čuvara. Ni jedno od mnoštva dostignuća iz perioda pandemije neće biti zanemareno, neka će biti i unapređena.

Blagodareći beskontaktnim tehnologijama privatni prostor prerasta u javni. Blokčejn tehnologije i 5G telefonska mreža ubrzaće započeto pretvaranje stana/kuće u radno mesto, zabavište, izložbeni prostor (galerija, muzej), školsku učionicu, teretanu, salu za jogu, lekarsku ordinaciju. Za vreme epidemije uspešno je testirana dostava hrane i drugih proizvoda koji će uz pomoć klaud tehnologija, upotrebe bespilotnih letelica i vozila biti dopremani direktno na adresu primaoca. Čim se završi borba elitnih grupa i sruši anahroni finansijski poredak HH stoleća, gotovina i kreditne kartice postaće daleka prošlost. Zameniće ih elektronski novčanici pod izgovorom da se tako štiti bezbednost građana od hakerskih virusa i humanih mikroorganizama prisutnih na papirnim novčanicama. Nastavnici, lekari, šoferi, prodavci, biće ređa zanimanja nego danas, a umetničke izložbe i koncerti izuzetni događaji.

Saradnja između državnih institucija i informatičkih korporacija još više će unaprediti kontrolu i kažnjavanje građana. Uz pomoć već odavno odomaćenog video nadzora i napredne mobilne telefonije (i čipovanja ljudi) stan ili kuća mogu se pretvoriti i u zatvor. Neminovno je i proširenje brige za zdravlje i odgovorno ponašanje svakog pojedinca i ustanovljenje okvira različitih ljudskih potreba kao što su seks, odmor, spavanje ili ishrana. I to ne stihijno, kako nagoveštava predlog o ukidanju seksa između muškarca i žene u Kanadi januara 2020, već na osnovu temeljnih seksoloških i fizioloških istraživanja po preporukama stručnjaka.

Pobeda nauke

Nakon nekoliko stoleća borbe nauka je proglasila pobedu nad verom. Na putu do pobede prešla je dug put od zadovoljstva i utehe umu do nezamenljivog sredstva za nadzor i kažnjavanje. Nasuprot nauke, vera je oduvek dobrovoljna. Do 2020. ni jednom lekaru nije dolazila misao da određeni medicinski postupak ili lek prepisuje pacijentu kao obavezu.[8] Pandemija je medicinsku praksu i procedure približila strogoj pravnoj proceduri. Pošto se mišljenje raspalo a vera pobeđena ljudski život i kult zdravlja ne može se očuvati drugačije do zakonskom silom.

Posle pandemije korone epidemiolozi su postali političke figure i vodeći influenseri. Klasični političari su prošlost jer su se u njihov prostor ušunjali stručnjaci, pre svega inženjeri, lekari, biotehnolozi, nosioci kultova informisanosti, zdravlja i zdrave hrane. Potisnuti su filosofi, politikolozi, sociolozi, ekonomisti, zajedno sa finansijskim sistemom liberalne ekonomije. Čitavo HH stoleće inteligencija je s ponosom isticala neutralnost i univerzalnost znanja koje nudi čoveku te su se vremenom izjednačili naučno i političko.

Napokon, u vreme pandemije nauka je uz podršku politike podjarmila crkvu epidemiološkim merama. Na oštroj okuci Crkva je zajedno s vernicima dobila žig gubavca kliconoše. Izgleda da je u postpandemijskom društvu Crkva poželjna samo kao pogrebno preduzeće i agencija za izdavanje luksuznih prostora za venčanja, krštenja i odmor bogatih turista.

Udaljavanje ljudi putem stroge izolacije (samoizolacije) produbljuje strah od drugog i vodi odbacivanju Crkve kao hrama u kome se okupljaju braća u Hristu. Međutim, sabornost i liturgija čoveka oslobađaju razarača društva i socijalne strukture – straha, slabosti, sebičnosti. Danas je pred svetskom elitom krupno pitanje: treba li nam u HHI stoleću razuman, samopouzdan i smeo čovek? I dok se traži odgovor, mladi članovi informatičkog bratstva, uvođenjem novih tehnologija, s puno žara podižu elektronski logor bez ograde i čuvara.

***
Pravoslavni svet iznenada se našao u prilici da predloži novi poredak u kome bi se uspostavilo prvenstvo duhovnog nad materijalnim, pravednosti i blagodati nad zakonom (rimsko pravo), zajedničkog nad pojedinačnim. U njemu se mogu udružiti nauka i vera i izgraditi pravoslavni kosmizam kao odgovor na atlantistički digitalni transhumanizam i kineski digitalni komunizam socijalnih rejtinga. Vreme će pokazati ko će se lakše izboriti s nadirućim bezumljem: sledbenici Progresa ili verujući. Pošto korona prođe, ostaće njene tekovine. Najzanimljivije i najluđe je pred nama. Dobro došli u beskontaktno društvo.

(Slavoljub Lekić je redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Autor više univerzitetskih udžbenika i stručnih i naučnih članaka)

************************************************

[1] Kalajić, D, Smak sveta, Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb, 1979. str. 46.

[2] Videti tekst: „Dostojan! – mitropolit kalavritski Amvrosije izopštio iz Crkve premijera Grčke i dva ministra“, Borba za veru, 18.5.2020.

[3] Rahilj Makri je napisala: „Oni su nas lišili Krvi i Tela Gospoda našega. Oni nam nisu dozvolili da uzmemo Blagodatni oganj… Oni su nas, na preveru, utamničili, a mi smo im se povinovali, ostavljajući našega Hrista, kao što su Ga učenici ostavili“. Sada žele da učine isto i za Božić, i predviđaju drugi talas karantina.“ Videti članak: „Lučše umeretь ot grippa, čem žitь po ukazke vragov Hrista“, Soюz pravoslavnыh žurnalistov, 26.5.2020.

[4] Videti poruku glavnog rabina Izraela Davida Laua uoči Pashe.

[5] Videti televizijski prilog: Meyersohn, N. „Grocery stores turn to robots during the coronavirus“, CNN Business, April 7, 2020.

[6] Oštre mere ograničenja kretanja u Moskvi naišle su na protest izražen na socijalnim mrežama ali i medijima. Videti članak u kom se dovodi u pitanje politički položaj gradonačelnika Sobjanina: „Ne ošibki, a prestuplenie? Na deйstviя komandы Sobяnina požalovalisь v prokuraturu“, Carьgrad, 21.5.2020.

[7] Videti tekst: „Funding for women’s group under review after call for ban on man-woman relationships“, The Canadian Press, January 28, 2020.

[8] Videti tekst Đorđa Agambena: „Medicina kao religija“, Teologija.net.

Izvor: Stanje stvari