Слетови Соколске жупе Београд

Соколска жупа Београд „Душан Силни” образована је на првој седници збора 24.9.1920. За доживотног почасног старешину изабран је Стева Тодоровић а за старешину жупе Љуба Јовановић. Жупи је припало десет соколских друштава : Београд, Земун, Вршац, Обреновац, Панчево, Рума, Смедерево, Смедеревска Паланка, Сремски Карловци и Стара Пазова. Прва седница збора друштвених начелника одржана је 24. октобра 1920. На њој је изабрано начелништво и чланство техничког одбора Жупе. За начелника изабран је Милош Војиновић а за начелницу Мила Јовановић. У токи живота Жупе мењао се број друштава. Нека су припала суседним жупама, нека жупи Београд а нека друштва су због нерада укинута. Од 1929. оснивају се прве сеоске соколске чете. Жупа је 1937. имала 47 друштава и 105 чета. Број припадника сокола у Жупи се повечавао од 1929. до краја 1934. Од 1934. број чланова је стагнирао. (1) Соколи су сарађивали са културно просветним установама и са државним, војним и општинским властима. Радио Београд преносио је соколске вести и предавања. (2) Жупа је у почетку одржавала своје слетове на терену фудбалског клуба „Соко” у Кошутњаку. Клуб Соко био је основан као секција Београдског сокола. Први сле је одржан 7 јуна 1922. са жељом да се увелича свечаност венчања краља Александра. Слет је прошао готово незапажено. Чланови сокола су били преморени од учешћа на другим свечаностима. Други слет одржан је у Земуну 23. маја 1926. на игралишту „Земунског академског спортског клуба”, као смотра чланства жупе пред одлазак на VIII свесоколски слет у Прагу. Слету је предходила жупска академија у Београду у Мањежу. На слету је освећена застава Соколског друштва Земун, којој је кумовао престолонаследник Петар преко свог изасланика адмирала Драгутина Прице. Освећење је извршено на Југословенском тргу, а затим је поворка са војном музиком на челу прошла градом. Трећи жупски слет одржан је у Шапцу 26 и 27 маја 1928. Слет је био повезан са откривањем костурнице палим борцима на Церу и ударању камена темељца соколском дому у Шапцу. Четрврти слет је одржан 1 и 2 јуна 1929. у Панчеву. Пети жупски слет је одржан у Београду од 3 до 5 јуна 1933. на игралишту Београдског спортског клуба. Први нараштајски слет одржан је у Београду на игралишту фудбалског клуба „Соко” у Кошутњаку од 22 до 24 маја 1927. У очи јавне вежбе свечано је освећена нараштајска застава, а потом поворка нараштаја и деце кроз Београд. Други нараштајски слет одржан је на терену фудбалског клуба „Соко” у Кошутњаку 25 и 26 маја 1929. Испред цркве Светог Саве 26 маја 1929. формирана је поворка од 840 нараштајаца. На челу поворке били су омладинци са села на коњима, па за њима заставе, Управа жупе Београд, нараштајци и деца. Поворка се кретала преко центра до Калемегдана. (3) Шести слет одржан је од 19 до 21 јуна 1937. у Београду. На слету је извршено свечано развијање жупске заставе, дара краља Петра II. У соколској поворци од летњег вежбалишта Соколског друштва Београд-Матица према Славији и даље ка Народном позоришту 21. јуна 1937. учествовали су руски соколи и 360 бугарских „Јунака”. Руски соколи наступали су са 8 руских застава, 130 руских сокола, 104 руске соколице и 24 руска музичара. Напред су ношене заставе а затим су ишле старешине јунака и сокола са музиком. Бугари су били у јуначким одорама а јунакиње у одорама и народној ношњи. Затим су ишли руски соколи из Југославије, Француске и Бугарске. После њих београдски соколи у одорама, чланице у одорама и народним ношњама из разних крајева Југославије, сеоске соколске чете и соколска коњица. Поворка дуга преко два километра, била је поздрављена од десетина хиљада београђана. Соколи из чета на селу оставили су утисак на посматраче : „Живели Шумадинци ! Живели Сремци ! Живили народни соколи ! …” После поворке одржан је збор на тргу код споменика кнезу Михајлу. Говориле су старешине сокола, старешина витошке јуначке области Иван Анастасов, министар за физичко васпитање др. Јосип Рогић и други. У име Сверуског заграничног Соколства говорио је Дрејлинг и истакао : „Ми смо одувек знали и волели Балкан,јер ту живе наша браћа. Нарочиту љубав осећамо данас. Особито смо радосни што смо узели учешћа на слету јер посматрамо како се грле и љубе два блиска брата – Соко и Јунак … .” На пробама на слетишту 21.6.1937. учествовало је 80 чланова и 64 чланице Руског соколства. Јавној вежби одржаној на слетишту истог дана у 16 часова присуствовало је преко 10.000 гледалаца. (4)
По угледу на студентске радне чете основане су Соколске радне чете. За соколе значај радних чета био је у васпитању млађег чланства за користан рад на општем добру, корист за соколска друштва и чете а код појединаца учествовање у том раду подизало је колективну свест. Од 1936. соколска друштва и сеоске чете организовале су радне чете. Соколско друштво Лајковац организовало је радну чету чланства, са којом је подигло једну чесму. Соколска чета Шимановци је са својим чланством дала пет радних дана на прикупљању жетве код слабо задружних чланова. Из друштава Београд XI, Београд II и Београд VIII које су дале чланове и нараштајце, организована је соколска просветна радна чета. Соколска радна чета кренула је први пут са 46 чланова и нараштајаца, а друге недеље по други пут са 68 чланова, до Соколског друштва Београд VIII у Жаркову, где је заједно са члановима друштва и њихове чете радила на уређењу терена за летње вежбалиште. У току два преподнева чета је скинула једно брдо и уравнила вежбалиште са око 200 метара земље. Чета је приликом лакоатлетских утакмица уредила терен Соколског друштва „Матица”. Овом приком Београд XI дао је око 12 чланова, Београд II 27 нараштајаца а Матица 7 нараштајаца. Савез Сокола одобрио је 2.000 динара за набавку алата за чету те су набављене лопате, ашови, мотке, пијуци и 3 ручна колица. (5)
Чланови Сокола Београд VII, у оквиру Петрове петолетке посадили су на Лаудоновом шанцу 1940. преко хиљаду садница. Освећивању Гаја Краља Петра II присуствовао је председник општине Јеврем Томић, министар грађевина Данило Вуловић, епископ Нектарије, старешина жупе В. Поповић. О значају соколског завета и пошумљавању говорио је старешина друштва Секула Зечевић. У акцији сађења учествовало је две стотине нараштајаца, “Привредникових питомаца”. (6)
Соколи су настојали да помогну рад војске, са којом су блиско сарађивали. У част војске соколи су одржали јавни час 1. јуна 1940. у Београду. Сав приход од јавног часа био је намењен за куповину пушкомитраљеза за Други гвоздени пук „Књаз Михајло”. (7) Са избијањем Другог светског рата 1939. соколство је било захваћено „свеопштим метежом”. Општа неизвесност утицала је на грађане да своје снаге сконцентришу на решавање својих животних проблема и проблема своје породице. Настала је „луда и незапамћена трка” на прикупљању хране, одеће и огрева. Страх и нагон за самодржањем захватио је и соколске редове.(8)
Жупа Београд је издавала часописе „Соко Душана Силног” и „Око соколово”.
Гласник жупе „Око соколово” излазио је од 1. децембра 1936. до марта 1941. У уређивачком одбору часописа били су : др Петар Јовић, Јакша Бумбер, Димитрије Станковић и Милојко Јефтимијадес. Уредник је био Момир Синобад. (9)
У „Оку соколовом” Коста Поповић је објављивао чланке о пољопривредним радовима на селу у рубрици Соколство на селу за чланове сеоских соколских чета. Теме су биле : „Пред сетву кукуруза”, „Шта треба пољопривреддник да зна о неговању кукуруза”,… . (10)
У Априлском рату 1941. Савез сокола је забрањен. Од 1992. Савез сокола Југославије обновио је свој рад. Соколска жупа Београд обновила је 1995. излажење свог часописа „Око соколово”.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :
1. М.Ј. „Београдска соколска жупа”, „Око соколово”, Београд, 1937, бр. 7, стр. 154-155;
2. „Годишњи извештај о раду Соколске Жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3. априла 1938 год.”, „Око соколово”, Београд, 1938, бр. 4, стр. 74;
3. Милојко Јефтимијадес, „Слетови Соколске жупе Београд”, „Око соколово”, Београд, 19, 20,21 јуна 1937, бр. 7, стр. 163-165;
4.„Програм свечаности VI слета Соколске жупе од 19-21 јуна 1937 год.”, „Око соколово”, Београд, 19, 20,21 јуна 1937, бр. 7, стр. 169-171; Ст. Павловић, „Соколска поворка кроз Београд и збор на тргу код споменика”, „Око Соколово”,Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.192-193;
5. М.А.В. „Соколске радне чете”, „Око соколово”, Београд, 19, 20,21 јуна 1937, бр. 7, стр. 172;
6. „Гај Краља Петра II”, „Око соколово”, Београд, 1 децембар 1940, бр. 9 и 10, стр. 173;
7. Андра Мих. Петровић, „Соко и војска”, „Око соколово”, Београд, 1940, бр. 8, стр.128-129;
8. Момир Синобад, „Вратимо се правом соколском братству и чистој соколској мисли”, „Око соколово”, Београд, 1941, бр. 1, стр. 1-2;
9. „Годишњи извештај о раду Соколске Жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3. априла 1938 год.”, „Око соколово”, Београд, 1938, бр. 4, стр. 80;
10. „Пред сетву кукуруза”, „Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5, стр. 95; „Шта треба пољопривреддник да зна о неговању кукуруза”, „Око соколово”, Београд, 1 маја 1937, бр. 6,стр. 121, 122;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: