Sličnomišljenici

Piše: sveštenik Nenad Ilić

„Sličnomišljenici“ – pojam koji nije do sada preterano korišćen kod nas u svakodnevnom govoru. A to nam je pojam presudne važnosti.

Jezik ozbiljno određuje i naše mišljenje i naše delovanje. „Istomišljenici“ nam očigledno pravi veliki problem.

Teško je ako ne i nemoguće biti s nekim baš istomišljenik. A kod nas to očas dovede do cepanja po najsitnijim razlikama, upravo onda kad treba da postignemo neki veoma važan cilj. Pa i kad se govori o pukom opstanku, ako nas neko ne bombarduje, nismo u stanju da postignemo ni minimalnu saglasnost kako da ne upadnemo u provaliju koja nas čeka.

Ako mi Srbi ostanemo zarobljeni između „istomišljenika“ i „protivnika“, spasa nam nema.

Gde god pogledamo možemo da vidimo pogubnost pojma „istomišljenici“ za nas Srbe. U Crkvi, u državi. Naivno poverenje u „demokratiju“ a sa predistorijom „samoupravljačkog sistema“ i ponudu lažne slobode prihvata s punim poverenjem. Svi imaju pravo na sve. I čim uočimo da sa nekim nismo istomišljenici – pocepaćemo se na gomilu frakcija. I osećaćemo se pritom pametno i pošteno. Eto – činjenica je da nismo istomišljenici, a ja samo to svedočim.
U Crkvi ćemo da napravimo raskole i raskolčiće, u politici stranke i strančice. Važno je da nađemo neki broj istomišljenika i da sa njima pravedno nastavimo dalje.

Pošto je teško, ako ne i nemoguće, pronaći istomišljenike, onda se ta grupisanja zasnivaju obično na najprizemnijim skrivenim računicama i javnom iskazivanju istomišljeništva. Lažemo jedni druge, pritom vidimo sebe kao pravedne i beskompromisne.

Ako hoćemo da zaustavimo propadanje, moramo da se uzbiljimo, i da strpljivo tražimo i udružujemo se sa sličnomišljenicima oko pojedinih ciljeva, neodložnih stvari koje treba da uradimo da ne bismo propali. Raspravljanje o nijansama, pravdi, kvalitetu – ostavimo za kasnije.

U protivnom – služimo za sprdnju i onima među nama koji sektaški zloupotrebljavaju nemoguće istomišljeništvo i onima sa strane koji se zabavljaju našim tumaranjem u „stranačkoj demokratiji“ koju su nam ubacili kao virus. A sve sa opravdanjem naše pameti i iskustva, pošto znamo da su svi sa kojima treba da se udružimo lažni istomišljenici.

Pronađimo sličnomišljenike i nemojmo odmah da tražimo u čemu se razlikujemo, nego pre svega koji zajednički važan cilj možemo da nađemo i postignemo ga.

Inače pred nama je samo gorda propast lažnih pravednika koji znaju da je istomišljeništvo nemoguće, ali detinjasto ne pristaju ni na šta manje nego da „drugi misli baš isto kao ja“.