Slučaj Gerškovič: špijun CIA, ili talac Kremlja?

Mladi američki novinar, tridesetdvogodišnji dopisnik Vol Strit Žurnala Evan Gerškovič već 15 meseci nalazi se u ruskom zatvoru. Suočava se sa optužbom za špijunažu i ukoliko bude osuđen kaznom do 20 godina zatvora.

Prvo ročište u postupku protiv Gerškoviča pred Sverdlovskim oblasnim sudom održano je u prošlu sredu. Odlučeno je da bude zatvoreno za javnost, pa su novinari posle protokolarnog slikanja bili prinuđeni da napuste salu. Sledeće ročište zakazano je za 13. avgust. Ranije sud je odbio ponuđenu kauciju u iznosu 50 miliona rublji (oko 500.000 evra) da se uhapšenom omogući odbrana sa slobode. Dok su u većini zapadnoevropskih zemalja odavno zatvorene ekspoziture ruskih medija, za praćenje procesa protiv Gerškoviča uredno su akreditovani dopisnici BBS-ija, Asošijeted presa, Frans presa, Radija Frans Internacional i novinari koji su posebno stigli iz Nemačke.

Evanu Gerškoviču se sudi u Jekaterinburgu, gradu gde je i uhapšen 29. marta prošle godine. Rođen je u Nju Jorku u porodici ruskih Jevreja stanovnika Lenjingrada i Odese, koji su 80-ih godina preko Izraela uspeli da se domognu SAD. U vreme Perestrojke Jevreji su bili jednina etnička, verska i uopšte društvena grupa kojoj je bilo dopušteno napuštanje zemlje, konkretno emigracija u Izrael. Procene govore da je preko 1,6 miliona Jevreja iz SSSR-a emigriralo u Izrael, a značajan deo poput Evanovih roditelja odatle je produžio za SAD. Od 2017. Evan Gerškovič živeo je i radio u Rusiji, a nakon izbijanja rata postaje dopisnik prestižnog Vol Strit Žurnala.

Početkom marta prošle godine Gerškovič dolazi u Jekaterinburg gde prvo razgovara sa lokalnim aktivistom Jaroslavom Širšikovim, kasnije osuđenim na dve godine zatvora zbog „podrške terorizma“ – odnosno komentara u kome pravda ubistvno novinara Maksima Fomina (Valdena Tatarskog) 2. aprila 2023. u Sankt Peterburgu. Šišrikov tvrdi da je Gerškoviča interesovao odnos građana Jekaterinburga prema Vagner grupi i o sukobu Jevgenija Prigožina i gradskih vlasti, koje su odbijale da smene direktora istorijskog muzeja Igora Puškareva, zbog kritike ratnih operacija u Ukrajini. Navodno imao je nameru i da razgovara i sa predstavnicima „Jeljcin centra“, još nekoliko lokalnih organizacija i posebno sa saradnicima Vagnera zaduženim za regrutaciju.

Ipak, posle razgovora za Širšikovim odlazi nazad u Moskvu, ali i ubrzo vraća u Jekaterinburg, gde ga 29. marta u restoranu „Bukovski gril“ hapsi FSB. Dan kasnije i zvanično je osumnjičen za špijunažu.

„Očigledno je da taj klinac nije nikakav superšpijun.“ – konstatovao je nezavisni američki novinar Taker Karlson prilikom februarskog intervjua sa Vladimirom Putinom. Na ovu opasku ruski predsednik je odgovorio da je Gerškovič uhapšen u „momentu prijema tajnih podataka, što se po zakonu smatra špijunažom.“ Novinar, politički emigrant i protivnik Kremlja, Dmitrij Kozeljev, ranije takođe stanovnik Jekaterinburga sa kojim je Gerškovič bio u kontaktu, na svom Telegram kanalu objavio je da je uhapšeni novinar „za potrebe novinskog intervjua imao nameru da razgovara sa radnicima zaposlenim u namenskoj industiji u Jekaterinbugu i Nižnjem Tagilu.“

Upravo u Njižnem Tagilu, gradu od 330.000 stanovnika, udaljenom stotinjak kilometara od oblasne prestonice Jekaternburga nalazi se Uralvagonzavod, jedna od najvžanijih fabrika i istraživačkih centara ruskog vojno-industirijskog kompleksa. Ovde se proizvode i remontuju osnovni borbeni tenkovi T-72 i T-90, oklopna vozila Terminartor-2, specijalna tehnika za deminiranje i inženjerske poslove, duboko modernizuju stari tenkovi T-62, razvija već deceniju hvaljeni, ali još u serijsku proizvodnju nepušteni tenk T-14 Armata. Pokušaj da po nalogu CIA prikupi tajne podatke o proizvedenoj i remontovanoj tehnici u Uralvagonzavodu upravo je ono što Gerškoviču na teret stavljaju FSB i rusko tužilaštvo.

Zapadni mediji, novinari i javno angažovani pojedinci od samog početka vode kampanju da je Evan Gerškovič nepravedno uhapšen po fabrikovanim optužbama, da je „talac“ koga Putinov režim želi da menja za svoje agente uhapšene za Zapadu. Zanimljivo je da niko od ovih dušebrižnika nije rekao ni reč podrške Džulijanu Asanžu tokom prethodnih 14 godina njegovog stradanja. „Rusija mora prestati da koristi ljude poput Evana Gerškoviča, ili Pola Vilana kao monetu za razmenu. I jedan i drugi moraju odmah biti pušteni.“ – napisala je nakon prvog ročišta u Jekaterinburgu Ambasada SAD u Moskvi na svom Telegram kanalu. Pol Vilan je bivši američki marinac, koji je 2018. uhapšen u Moskvi i kasnije osuđen za špijunažu.

Širom zapadnog sveta više građana Ruske Federacije je uhapšeno po različitim optužbama uključujući i likvidacije, poput pukovnika FSB-a Vadima Krasikova osuđenog u Nemačkoj, koji osuđen za ubistvo nekadašnjeg komandanta čečenskih pobunjenika Zelimhana Hangošvilija. Spekuliše se da upravo njega vlasti u Kremlju žele da zamene za Gerškoviča. Ipak, bilo je i onih Rusa koji su se u zapadnim zatvorima obreli ne čineći nikakva krivična dela. Marija Butina pohađala je magistarske studije na Kolumbija univerzitetu, kada su je u aprilu 2018. godine američke vlasti uhapsile pod optužbom da je „lobirala za ruske interese u SAD prethodno se ne registrujući kao inostrani agent“.

Posle 5 meseci zatočeništva, Butina je napravila nagodbu sa tužilaštvom o priznanju krivice i osuđena na 18 meseci zatvora. Posle odslužene kazne Butina se vratila u domovinu, napisala knjigu o svom američkom zatočeništvu, apsurdnim optužbama i navodnoj psihičkoj torturi i surovim uslovima u zatvoru. To joj donosi popularnost i na prethodnim parlamentarnim izborima postaje poslanik Državne dume. Ipak, imajući u vidu njen primer, pokušajte da zamislite kako bi se proveo novinar koji bi u ratno vreme u SAD pokušao da intervjuiše radnike zaposlene u vojnim fabrikama.

Za sada nije izvestno da li će celokupan proces protiv Evana Gerškoviča biti do kraja zatvoren za javnost. Razlozi za to mogu biti svakako osetljivost teme, ali i sa druge strane slabosti dokaza. Ukoliko se proces nastavi u tajnosti to će svakako dovesti u pitanje njegov kredibilitet. Ipak, odustvo javnosti može biti objašnjeno i uverenošću ruskih vlasti da bi Gerškovič, možda čak i pre okončanja postupka, mogao da bude razmenjen.

Igor Damjanović

Tekst preuzet iz Politike