IN4S

IN4S portal

Slučaj Herte Miler, iliti, da li se Herta Miler mogla dogoditi negde osim ovde?!

1 min read
Ništa Herta Miler nije rekla što mi nismo delom učinili svojim ubogima, herojima, materama svijenim doveka u crninu, majkama što jecaju nad gladnom decom, decom što će detinjstva dobrano nositi ko traume.

Piše: Mihailo Medenica

Da se ne lažemo – Herta Miler se mogla dogoditi samo nama, baš kao i svojevremeno ona gadost od „izložbe“ u sred Beograda, čija je okosnica bio predimenzionirani pano s likom monstruma Adema Jašarija!

U državi koja iole poštuje sebe, svoje žrtve i svoje žive, Herta Miler i njoj nalik ne bi stigli dalje od granice, jer kći SS zlikovca nije u Srbiji izjavila ništa što toliko puta do sada nije rekla, i ostala je dosledna sebi!

Ona mržnji, patološkoj, a mi istini da ćemo doveka biti žrtve sebe, zbog čega nas pod zemljom i ima više negoli na njoj, dok po toj zemlji gazimo kao po komini a ne svetinji!

Međutim, ono što mene daleko više boli jeste ono s početka teksta – Herta Miler se mogla dogoditi samo nama, jer šta je ta primadona apokalipse učinila a da mi nismo mnogo pre nje?!

Opravdala je 78 dana pakla 1999. godine?! A, mi nismo besramnom koalicijom s onom zveri od Ramuša Haradinaja i potpisivanjem punomoćja NATO satrapama da Srbijom mogu da se zore i šenluče kako im volja?!

Pljunula nas je u oko?! A, mi nismo oprostivši Haradinaju sve povađene oči?!

Ujela nas je za srce?! A, mi nismo zamolivši ono đavolsko seme od Tačija da nam oprosti krike umirućih u agoniji dok im na živo vade srca?!

Udarila nam na identitet, veru, tradiciju? A, šta mi činimo živeći u strahu i govoreći šapatom, je l’ nam to u identitetu?!

Šta činimo unižavajući svetu Srpsku pravoslavnu crkvu premeravajući je i presuđujući po uposlenicima u njoj, poistovećujući grešno i truležno (takvi smo svi, ljudi smo samo, mantija ne čini anđela) sa dva milenijuma postojanja, sabornosti, spasenja, duhovnosti, smiraja i spokoja koja su za njom i, daće Bog, još nebrojeno milenijuma pred našim oltarima?!

Šta činimo kada o godišnjicama u Bratuncu, Kravici, Zalazju, Sase, Kamenici…gore samo voštanice presamićenih crnina, boraca i poneke nižerazredne mastiljare iz Beograda?!

Šta je, dakle, to nesojno, zvano Herta Miler učinila što mi već nismo sebi samima?!

Boli li nas, iskreno, zla reč pogane žene ili to što samo ovde takav nesoj može da govori o domaćinu, prekorevajući ga da tiše nariče nad pobijenom decom?!

Lično, meni za Hertu Miler što se ono kaže „ni uz Ibar- ni niz Ibar“, ali me ubi ono što Ibar nosi a mi (da budem jasan, kad kažem mi mislim na vlast, ovu i prethodnu ponajviše, i onaj stroj patriJota koji se suštinski gnušaju reči- rodoljub) zagledani u mirnu vodu praveći se da ne čujemo vapaje davljenika…

Opskurna „književnica“ je bila, otišla, ne povratila se, ali šta ćemo s onim što doveka ostaje a pravimo se da je nož u tuđem srcu- istina da je nacistička kći pokazala pravo lice zato što joj se moglo i imalo gde!

Istina da smo pridržali kondir krvnicima da operu ruke, pa ih celivali ištući blagoslov?!

Istina da smo Srbiju prodali ko precvalu animir damu pijanim belosvetskim politikantski hohštaplerima da se iživljavaju nad njom dok još ima snage u sirotici, pa da je sapnu ko goveče kad ni za orgijanje više ne basta!

Istina da su nam Toni Bler i klika savetnici u propasti!

Istina da Ana Brnabić, predsednica društva za očuvanje lika, dela i sapunice o Velikom vođi bez one trunke drhtaja u glasu poštenog čoveka izjavi kako srpske sudije i tužioci nisu položili zakletvu pred krvnikom Tačijem, kao da smo kolektivno slepi, gluvi i glupi!

A, pred kim su je položili?! Pred ogledalom, savešću, ikonom..?

Kome će služiti, mučeni?! Pravdi, Tačijevoj, ili za Srbe postoji neka naročita pravda na Kosovu i Metohiji, a meri se kubicima ilovače?

Dakle, ništa Herta Miler nije rekla što mi nismo delom učinili svojim ubogima, herojima, materama svijenim doveka u crninu, majkama što jecaju nad gladnom decom, decom što će detinjstva dobrano nositi ko traume, svetinji koju smo izdali zaboravljajući Njegoševe da „Čast i bruka žive dovijeka!”

Da je časti Milerova bi dobro znala da se u Srbiji ne može kofom krvi i žuči po Srbiji, ali bruka nije njena već naša, a Herta Miler je samo dosledna sebi tamo gde joj se da!

Gde joj se poda, tačnije!

Izvor: Blog autora

Podjelite tekst putem:

9 thoughts on “Slučaj Herte Miler, iliti, da li se Herta Miler mogla dogoditi negde osim ovde?!

  1. Nije problem Herta Miler, baš me briga za to nacističko piskaralo iz Rumunije koje je i dobilo sada već duboko prokazanu i prostituisanu „Nobelovu nagradu“ zatošto se zalaže za nacizam! Problem je metastaza našeg društva pod imenom „Druga Srbija“ i užasni Vučićev režim koji do najsitnijih detalja sprovodi ovaj duboko antisrpski program!

  2. Nikola, Dus, ne znam zašto gubite vrijeme sa ovim nesrećnikom i satanistom („ovce, budite se“), nije lako biti takav, pun mržnje, pakosti, jada, sičije, bijede, neznanja, zavisti, laži, demona!

  3. Postuje Boga samo ustima,a brines samo o svojoj spoljnoj cistoti,dok u stvarnosti si jedan opsti mrak i nesretna licnost,buducnost koja te ceka neda ti da govris nimalo trezveno.Strah se uvukao u tvoj zivot ,a dusa tvoja ispunjena je zlom.Ti su jedan lik iz krvave prosliti ,iz tvoi usta progovaraju svi oni koji su alatkama za obradu zemlje ubjedjivali svoju bracu i oceve o pogresnom putu Bogocovjeka,tvoj put je odavno vidljiv a tvoj kompleks oceubice i bartoubice su ti roditelji ostavili u nasledje,zato tako sikces, kao razlareni konj pustan iz veza,a na nozdrve mu toci slina od silnog galopa.Iz tebe progovra onaj koji je i oca ubio i Boga sahranio,tvoja subina je crna kao crni dan,dolaze ti za naplatu sva nepocinsta,ali polagano te dave i nedaju ti da spavas,crna slutnjo crne sudbine i nesrece koja se nadvila nad tobom i tvojim iskopanim rodom.Pokaj se nesretnice ,imas jos vremena,nikad nije kasno!

  4. Elem,odgovor ovom ficfiricu nacionalisti i kukavcu za Kosovom lezi u prethodnom.
    On precutkuje da je Herta Miler osudila svog oca,vec samo navodi da joj je otac pripadnik SS-a(Kusta je to bolje formulisao ,iako mu je namjera bila ista,diskreditovati je).Ali,naravno ne mozete je time diskreditovati sto je kcerka svoga oca,osim kod Srba patrijota i Srba patrija.Dalje,sreco napominje samo i iskljucivo stradanja svoje opcije ,sto je takav znak nemorala i neukusa ,ako hocete.Nesto kao Spc i Nemanja.Ali ja shvatam da je to za odredjenu sortu ,onu sa slabijom bibliotekom(doduse ima i onih sa slabijim knjigovezom ,a nisu zainteresovani za ratne igre otaca).
    Dalje slijedi ,atavizam ovakvih nesrecnila,crnila je direktno povezan sa pustinjskim kultom smrti.Ne zovu ih zalud mracnjaci.Kome su oni potrebni?Pa upravo ovima sto ih pljuju.Zakljucak izvucite sami.

    1. Promašio si temu,junačino,a i portal,izgleda.Ti si produkt onoga zla što je braću u jamu bacalo,što se od crkve i Boga odrodilo,sheme posijano od istih onih kojima pripada ova “gospođa”,ali se ne boj,izdržali smo i gore od tebe,narod i crkvu niko nikad uništio nije!

  5. Nikad nisam sudio o spc na osnovu pedofilije,Kacavende i sl.Mislim da nije u redu ,iako ima i oprecnih misljenja.Uvijek sam im sudio kao instituciji koja je ratnohuskacka,mentalno zaostala,koja je mnoge ljude drugih konfesija ,a istog roda slala u smrt(ne mislim ni o drugim religijama bolje,cak mislim da je spc blaza od jezuita katolickih ili nekih ucenja islama),shvatam da je dio nase istorije,borbe za hriscanstvo(posebno u CG)ali ta institucija je zaostala patrijarhalna kolotecina kojoj se blizi kraj.Naravno ,ona pomaze tome sa svojom zatucanoscu.Cuj,radjajte djecu napominje majke,ko da je do majki.Taj kult smrti ,sto su implementirali jevreji svuda po svijetu kroz islam i hriscanstvo se blizi kraju,upravo kroz matrijarhat,neplodnost,nezainteresovanost za potomstvo,reinterpretacija morala ,zapitanost ljudi,naravno tome pomazu i materijalni komfor i pojedinci poput Kacavende,iako to nije presudno.Urusava se koncept sam od sebe.

  6. Interresantni su ovi intelektualci iz Njemacke,narociti ovi koji su rodjeni izvan granica danasnje Njemacke.
    Tako jos jedan znameniti Njemac i nosilac Nobelove znacke je opravdavao bombardovanje Savezne Jugoslavije.
    Gunter Gras ,rodjen u Dancigu katolickoj porodici,1942 stupio u Raisarbajtdinst,a 1944 SS,interesantno da dobija Nobelovu nagradu 1999,kada vojska Njmeacke prvi put stupa na tudje teritorije od 45, i ubija ponovo neduzni narod kao sto je to bio slucaj na Kosovu i Metohiji.
    I pored svega toga politicari Srbije, se nadaju u Njemacku,koja se nikad nije odrekal ovih teritorija.
    Sto se ove zene iz Rumunije tice ,i ne samo nje Nobelova nagrada se dijeli iz politickih razloga ,kako za mir tako i nekim drugim bransama.Iskredno ona ni u Njemackoj nije bila poznata dok joj se nije dodijelila ta nagrada, desva se nesto slicno kao sa nasom Njegosevom Ngradom,ako si dobar sa establismentom slijedi nagrada ,narocito ako si u datom trenutku na liniji vlast,sto je u Njemackoj bio slucaj kod dodjelivanja obadvije Nobelove nagrade,slucajno…..?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *