Случај пуковника Алексића: Тужилац Жељко Томковић наставља са обманама и подвалама и након окончања поступка

У Основном суду у Подгорици јуче је одржано рочиште по тужби пуковника Радована Алексића због монтираног поступка покренутог у октобру мјесецу 2016. године и вођеног више од пет година због лажне и, од стране лица из тадашњег државног врха, намјештене оптужбе да је он 11. јула те године покушао убити полицијског службеника Предрага Шуковића, актуелног шефа Специјалног  полицијског тима.

Захваљујући чудном понашању надлежних за заштиту интереса државе, њиховој индолентности и позивању на доказе оних који су били суштински носиоци намјештања и подвала, овај поступак дуго траје иако је од подношења тужбе прошло скоро двије године.

Умјесто да се сви суоче са чињеницом да су налогодавци покушаја убиства Предрага Шуковића и налогодавци монтираног процеса исте особе те да је цио слуцај Алексићу плански подметнут, Заштитница интереса, заједно са онима који су монтирали овај процес, истрајава на бесмислу и покушају оправдања државног злочина учињеног према једном човјеку и његовој породици и то само да би заштитили оне који су и починили ово тешко кривично дјело, обрачунали се са Алексићем из освете и уједно га елиминисали као неугодног свједока жртве дјеловања тзв. црних тројки у Црној Гори о чему је наш портал извјештавао у више наврата.

Поставља се оправдано питање – због чега у Црној Гори не постоји спремност надлежних да се суоче са истином, откуда толико одсуства осећаја за правду и одсуства потребе преиспитивања одговорности институција за подвалу учињену са умишљајем ради обрачуна са овим југословениским и српским официром.

Пажњу посебно привлачи чињеница да се заштитници интереса државе Црне Горе позивају на изјашњење тужиоца Жељка Томковића, једног од најодговорнијих за срамну фарсу која је икада вођена у Црној Гори, тужиоца који је директно реализовао налоге лица из државног врха да се Алексицу подметне тешко кривично дјело, који изнова истрајава на бешчашћу и једнако шири лажи и подвале.
Умјесто да буде ухапшен због свјесне подвале кривичног дјела недужном човјеку, Томковић покушава да оправда своје поступање у том предмету и чак узима себи за право да у својој изјави оспорава Радовану Алексићу право на накнаду нематеријалне штете. При томе, на себи својствен начин, манипулативно, не скривајући мржњу према Алексићу, тумачи чак и одлуке о јемству које је прихватио судија за истрагу и који је једини био надлежан да прописује  и контролише ограничења која из јемства произилазе само да би Алексићу и његовој породици даље наносио штету.

При томе је, како незванично сазнајемо, покушао, чак и на крају поступка, подвалити Алексићу, достављајући наредбу о обустави истраге на погрешну адресу само да би показао како не се он скрива на непознатој локацији и не поштује наредбу о напуштању мјеста пребивалишта без одобрења.

Осим тога, Алексић сумњичи Томковића и два службеника полиције да су му противзаконито отуђили мобилни телефон и једну СИМ картицу претплатничког броја +3826902…. што може бити покататељ много чега, од обичног немара, преко ситне крађе и шишњарења, до намјере да се даље нешто подваљује и конструише.

Подсјећамо, Томковић је водио истрагу тако рђаво да се из ње не види да ли је Шуковић уопште рањен или није, а игнорисао је све Алексићеве притужбе и приговоре и није дозвољавао увид у списе премета чиме је доводио осумњиченог у неравноправан положај у поступку.

Томковић је игнорисао исказ Предрага Шуковића у коме је он указао на лица од којих је дошао напад на њега и сакрио исказ једног од лидера ДФ Небојше Медојевића у коме је он, јавно у Скупштини Црне Горе, а касније и пред тужиоцем, указао на идентитет стварног нападача на Шуковића са његовом сликом уз напомену да су налогодавци напада на њега челници тзв. Мојковачког клана.

Зашто није саслушан Душко Марковић?

И што је најважније, Томковић је одбио саслушати Душка Марковића који је, одмах по рањавању Шуковића, а прије него што је било ко осумњичен и прије наводне пријаве Ахма Хајдарпашића, саопштио да „полиција има основни идентитет и слику нападача“.

Занимљиво је нико од надлежних у држави не покреће питање одговорности за ова дешавања иако су многи у земљи и ван ње упознати са доказима о злоупотребама тужилаца Жељка Томковића и Весне Јовићевић, полицијских службеника, вјештака Немање Радојевића, лажних свједока Ахма Хајдарпашића и Веселина Голубовића и других лица, нити се предузима било шта на проналажењу и кажњавању стварних налогодаваца и извршилаца напада на Предрага Шуковића иако су они углавном познати и широј јавности. Истражни органи не смију прећи преко тога и они починиоце морају гонити по службеној дужности без обзира да ли је је њима Шуковић евентуално опростио или није.

Након јучерашњег рочишта се поставља питање, уз напомену да је судија показао коректан и врло професионалан однос, зашто се Заштитница интереса позива на тужиоца који је свјесно подметнуо кривично дјело недужном човјеку и монтирао цио поступак и његово мишљење узима као релевантно.

Ћутање државних институција на ова дешавања су, према сазњима нашег портала, навела поједине структуре да покрену иницијативу да се за овај формира један скупштински анкетни одбор који треба да испита рад државних органа, полиције, тужилаштва, вјештака и других појединаца ради утврђивања њихове одговорности и пропуста у раду у овом случају.

Широј јавности је познат случај Радована Алексића, држављанина Републике Србије који је ухапшен 2016. године и покренут монтирни поступак који је трајао нешто више од пет година да би на крају био окончан у фази истраге а да никада није ни потврђена оптужница против њега.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: