Slučaj pukovnika Radovana Aleksića: Više od tri godine istraga stoji u mjestu
Pukovnik Radovan Aleksić
Prošle su više od tri godine, od kada je 2. oktobra 2016. godine lišen slobode pukovnik Vojnobezbjednosne agencije (VBA) Srbije Radovan Aleksić zbog navodne sumnje da je 11. jula 2016. godine pokušao ubistvo policijskog službenika Predraga Šukovića, bivšeg načelnika Odsjeka za borbu protiv organizovanog kriminala u Upravi policije Crne Gore.
Predmet se, kako smo i već mnogo puta pisali i dalje nalazi u fazi istrage bez nagovještaja kada bi se ista mogla okončati.
Široj javnosti je poznato da je pukovnik Radovan Aleksić negirao izvršenje krivičnog djela uz tvrdnju da se toga dana nalazio u Beogradu, ponudivši Tužilaštvu da sve to provjeri preko nadležnih organa Republike Srbije.
I kako toga dana, tako i danas.
Radovan Aleksić je proveo u pritvoru nešto manje od tri mjeseca nakon čega je, uz jemstvo, pušten na uslovnu slobodu. Naime, u rešenju o prihvatanju jemstva, sudija za istragu Višeg suda Vladimir Novović je naveo da okrivljeni ne može napuštati prebivalište u Podgorici bez odobrenja.
Tokom prve godine istrage Radovan Aleksić nije reagovao na radnje istražnih organa prepuštajući da se oko njega izvrše sve potrebne provjere, ne samo za slučaj napada na Šukovića već i za sve drugo što crnogorski organi budu smatrali da treba istraživati.
Upravo zato se nije ni obraćao državnim organima Srbije za pomoć. Nakon isteka uobičajenog roka za istragu postupno je davao primjedbe na pojedine procesne radnje i navodne dokaze istražnih organa.
Ko su stvarni nalogodavci i izvršioci?
Kako je naš portal je u saznanju, pukovnik Radovan Aleksić je na prvom saslušanju u VDT ali i u kasnijim pisanim prigovorima na pojedine radnje, optužio crnogorske službe bezbjednosti, Upravu policije Crne Gore ali i samo Tužilaštvo da su, po nalogu pojedinaca iz državnog vrha, njemu svjesno i planski podmetnuli pokušaj ubista Predraga Šukovića u namjeri da prikriju stvarne nalogodavce i izvršioce krivičnog djela, da se obračunaju sa njim i dovedu ga u vezu sa navodnom destabilizacijom Crne Gore.
Vrijeme je pokazalo, reklo bi se, da su njegove tvrdnje bile tačne. Naime, prema tvrdnji pukovnika Aleksića, ovaj krivični postupak nije počeo prijavom jednog kriminalca iz Sarajeva, već je njemu smišljeno podmetnuto krivično djelo od strane struktura iz sektora bezbjednosti a priča o prijavi nekog bandita iz BiH, koji ga navodno prepoznao na objavljenom video snimku je namjenjena neupućenom građanstvu.
Zašto nije saslušan premijer Duško Marković?
Interesantno je da istražni organi svoje aktivnosti nijesu uopšte usmjerili prema onim licima sa kojima je Šuković bio u sukobu. Od strane Tužilaštva niko nije saslušan na te okolnosti. Opšte je poznata javnosti činjenica, da je Šuković svojevremeno optužio aktuelnog premijera Duška Markovića i sa njim povezana lica da su interesno povezani sa prometom duvanskih proizvoda i nelegalnim poslovanjem fabrike cigareta u Mojkovcu.
Osim toga Marković je javno saopštio da je neko pokušao ubiti Šukovića da bi se nanijela politička šteta njemu. Sve dok javnost ostaje uskraćena za detaljnije pojašnjenje ove njegove izjave možemo smatrati da premijer Marković dobro zna ko je izvršilac i nalogodavac ovog krivicnog djela i istupom skreće pažnju javnosti na pogrešnu stranu. Dio njegove izjave „da o pukovniku Aleksiću ne zna ništa“ je korektan.
Po onome šta se dešava oko ovog slučaja i šta su namjeravali postići ovom namještenom i slobodni smo reći monstruoznom konstrukcijom, i kako su se pokušali poigrati sa jednim jugoslovenskim i srpskim oficirom, vidi se da Duško Marković i stvarno ne zna ništa o pukovniku Radovanu Aleksiću.
Prema nedavnom izvještavanju nedeljnika Monitor, postoje brojna dokumenta i transkripti razgovora osoba koje su nosioci tog nelegalnog posla a među njima se pominju i lica iz državnog vrha Crne Gore. Kao jedan od rukovodećih ljudi u Upravi policije Šuković je istraživao te nelegalne poslove što je rezultiralo ozbiljnim sukobom unutar sektora bezbjednosti.
Ono što je po svemu sudeći činjenica, je to, da on to nije radio sam, već su iza tih aktivnosti stajale i određene strukture ANB ali i druge strukture u državi i čak pojedini predstavnici stranih organizacija koje su partneri crnogorskim službama. U vezi toga je Šuković imao kontakte i sa diplomatama iz Ambasade SAD u Podgorici.
Sve što treba za dokazivanje apsolutne nevinosti našeg pukovnika poslato je i poznato crnogorskim organima odavno. NATO mora pritisnuti ogavne likove da ovog profesionalca puste na miru i oslobode. Gorko vino popiće oni koji su mislili da jugoslovenske (srpske) službe ne znaju pravila igre u velikom svetu. Ne treba da se potresaju časni ljudi, problem je u prodanim skorojevićima koje će „počistiti“ i prijatelji i neprijatelji zbog nedoslednosti i ljigavštine. Sve se zna, samo je pitanje vremena kada će biti odsviran kraj ludila u CG po pitanju Aleksića, SPC i ostalih nepočinstava poraženih sledbenika Drljevića i Štedimlije.
Prateći i analizirajući ovaj slučaj evo tri godine, lako je utvrditi da postoji loše napisan scenario koji ide u oravcu optuživanja jednog časnog oficira.
A posebno iznenađuje „pasivnost“ državnih organa Srbije koji su morali stati uz pukovnika Aleksića, samim tim jer posjeduju podatke o njegovom kretanju van Crne Gore u trenutku navedenog dogadjaja.
– Puk. Aleksić je neosporno evropski vrh na nivou svoje struke, častan i profesionalan srpski oficir, a prvenstveno čovek!
– Bajka o umešanostu oficira ovoga ranga u tzv. državni udar je odavno jasna i mentalno ograničenim ljudima (zamislite puk. Aleksića sa pijačarskim protuvamama i jeftinom skaskom o „ruskoj „agenturi“ u jurišu na zemlju svojih i naših zajedničkih otaca).
– Situacija u kojoj se nalazi Marković (i vlast uopšte) je slična situaciji istih pred ogromnom većinom pravedno nezadovoljnih građana Crne Gore po pitanju „zakona“ o slobodi veroispovesti, ali i po mnogim drugim pitanjima.
– Najveći adut g. Aleksića jesu nezaobilazni NATO i Srbija (podržana od RF i jedina uvažena od NATO u tzv. regionu), koje neće i ne smeju dozvoliti njegovu dalju pravnu agoniju. Svojevrsna politička blasfemija nepotrebna je trenutno i ostalim subjektima zainteresovanim za stabilnost jugoistočne Evrope koja je svakome definitivni prioritet.
– Kako se bude rešavala neuspešna političko-versko-obaveštajna operacija protiv Srbije i srpskog naroda (u pozitivnom smislu, jer drugačije ne može, iz jednostavnog razloga što Srbija i Srbi ipak čine noseći stub odnosa Rusija-NATO na Balkanu), tako će se desiti i konačno oslobađanje Aleksića i povratak same Crne Gore svojoj istinskoj državnosti i međunarodno-pravnom demokratskom utemeljenju.
– Osnova na kojoj zasnivam svoje teze jeste u sledećem: veliki ekonomski i vojni sistemi računaju na saradnju sa sistemima koji mogu odgovoriti njihovim interesima, pa čak ako im se i suprotstave u pojedinim tendencijama koje smatraju neprihvatljivim za sopstveni interes. Evropski, ruski i američki strateški analitičari uvek će izabrati onoga ko ume da im „uzvrati“ i time dokaže svoju viševekovnu državotvornu samobitnost i postojanost, za razliku od nepouzdanih čankoliza koji bi prodali brata za kutiju „Marlbora“ i prčavi čizburger…O crnogorskoj budućnosti, puk. Aleksiću i SPC neće, dakle, odlučivati jednokratna i nelegitimna kamarila neprosvećenih šićardžija, nego upravo oni svesni ljudi koji tvore ozbiljne sisteme u Crnoj Gori, Srbiji i velikim silama, stabilno držeći sve krucijalno po opšti mir u svojim rukama i na svom mestu! PS Ispod svake časti bilo bi pominjati imena nesoja koji su danas tu, a već sutra na „Plantažama“ na berbi grožđa. Pozdrav svim odvažnim ljudima, onima koji se staraju da sve dođe na svoje mesto, onako kako istorijski proces nužnosti neumitno zahteva! Živela Srbija i živela bratska Crna Gora!
Ne znam što ćuti ovaj Aleksić, ako on ne zna ko je pucao u Šukovića ko onda zna.
Daj da tražimo da državna televizija pozove Aleksića da gostuje uživo, pa neka kaže šta on zna. A onda neka svrati i premijer Marković, i gotova priča za 15 minuta.
Ako se Markovic ne pojavi sve je jasno, a ako televizija ne sme da pozove Aleksića opet je jasno.
Ko još veruje sudskom sistemu,
Svako maštovit vi smislio sličan scenario. Što kaže narod „jednim udarcem – dve muve“ . Eliminišeš i inspektora i pukovnika. Samo da vidimo da li je smislio domaći ili strani mozak. Verovatno su pukovnikova naručili stranci (čitaj NATO) a inspektora domaći . Marković, ili je slabiji sa inteligencijom ili čiti napisano
Interesantno je da Aleksića medi u BG ne pominju kao da je gasovod ka Bugarskoj. Čim vlasti ćute tu je centar. Marković mora da se brani od Aleksića jer mu je on u dvorištu. Slažem se da bi najradije da Aleksić ode. Tačno NATO stoi iza svega, ali ima tu problem, NATO ne zanima da predmet sprovodi kroz pravni sistem, oni su svoj cilj postigli Crna Gora je u Natou. Tada su neutralisani protivnici koji su mogli da smetaju među koje spada i Aleksić.
Zašto Marković priča da se njemu nešto namesta, pa zato što je glup da na brzaka smisli nešo pametnije.
Nema optužnice, zar to nije najveća diskreditacija Markovića jel pokazuje kakvim sistemom upravlja. Marković se napinje da objasni kako sa cigarama iz Mojkovca nema nista, to je Šuković istraživao.
Pitanje za Markovića ko je njemu podmetnuo da se bavi Aleksićom, ako već i sam nije ucestvovao u konstrukci slučaja Aleksić.
Marković sada ne zna sta ce sa pukovnikom, najradije bi da Aleksić sedne na avion i napusti CG.
Šta ako Aleksić zatrazi da ga Beograd oslobaodi odaveze čuvanja tajne, zasto to Markovića brine. Pa nije Aleksić radio na Čanku, Čedi i ostalima nego u Crnoj Gori, dole je komandovao kontraobaveštajnim aparatom. A to znači da zna sve o CG sistemu.
,,Pravni sistem Crne Gore“, ko još veruje u pravosuđe u Podgorici. Marković da sme.on bi Aleksića stavio na električnu stolicu. Marković je bio šef ANB-a, njemu je poznato ko je Aleksić u obaveštajnom svetu.
Meni Markovićeve izjave govore o podeli u DPS-u. Po najnovijim događajima oko crkve se vidi da su mnogi oko Mila nevoljno podržali novi zakon. Mnogima pa i Markoviću je jasno već odavno da neko treba da nasledi Mila, što znači da ne treba Mila u svemu podržavati jer će Milo na nekoj temi da padne.
Slučaj Aleksić je vezan za Nato direktive oko ulaska CG u NATO, Aleksić je tu predstavljao potencijalni problem jer je previše informisan sta se radi u Podgorici pa bi mogao da pokvari planove.
Marković kaže ,,da se njemu nanese politička šteta“, to znači da je Marković povezan sa Šukovićem nekim nelegalnim poslom. Inače zašto bi to bilo kompromitujuće za Markovića. Šuković se bavio istragom nelegalne fagrike cigareta u Mojkovcu. Markovića povezuju sa Mojkovačkim klanom.