Случајеви маларије међу мигрантима
Последња два до три месеца међу миграната, који су на путу до Западне Европе „балканском рутом“ стигли у Србију, забележено је 11 случајева маларије.
То је рекао на округлом столу у Нишу епидемиолог Бранислав Тиодоровић и истакао да „нема места паници“.
Ипак, упозорава он, важно је у овој ситуацији бити опрезан, преносе Јужне вести.
“Имате човека који носи обољење и комарца који га може пренети. Иако смо давно још шездесетих година у Србији искоренили аутохтону маларију, може се поновити“, сматра др Тиодоровић.
На додатни опрез лекаре подстиче податак да је у Србији тренутно 7.000 миграната и тражилаца азила од чега је велики број у земљу ушао илегално, што значи да није прошао никакву контролу.
“Ако крене оно што се може десити, с обзиром да договори Европске уније и Турске не функционишу и рат за који смо мислили да ће престати није престао, можемо очекивати 2,5 милиона избеглица, односно миграната у Турској који могу кренути овуда ка Западној Европи”, прича овај епидемиолог.
Када говори о опрезу, како додаје, мисли на рано откривање, лечење и праћење опоравка од заразних болести, каквих у Србији и Европи још нема.
“Мигранти долазе из подручја где постоје болести које су код нас већ одавно редуциране, али могу да се поврате. Највећи проблем је Сирија, а ту су и Пакистан, Бангладеш, Авганистан, Ирак, Сомалија”, прича др Тиодоровић.
Како објашњава, они који дођу болесни одмах иду у болницу и лечење почиње, али је контрола нужна због клицоноша – оних који носе бактеријске и вирусне болести са дугом инкубацијом.
“Што се, на пример, дечје парализе тиче, Сирија је некад спроводила одличну вакцинацију. Међутим, у рату престају систематске обавезе. Интересантна је и туберкулоза, поготово у Сирији и делу Ирака који су подручја ендемске туберкулозе која код нас никад нија постојала”, прича Тиодоровић.
Постоји могућност да нашом територијом прођу и заражени лајшманиозом – паразитском болешчу коју, као и маларију, преносе комарци.
“Те болести има у Грчкој, Македонији, Црној Гори и Албанији, али ови људи долазе с подручја где је има још више, а вектори за преношење те болести, као и за маларију, постоје – комарци”, истиче др Тиодоровић.
Овај епидемиолог подсећа и да заразне болести из ендемских подручја могу да донесу и наши грађани, радници у иностранству или туристи.
“За нас, лекаре, све ово представља велики изазов који треба решавати на лицу места”, изричит је Тиодоровић.
Ипак, осим маларије, ниједна болест такве тежине међу мигрантима у Србији није забележена. Проблеме су до сада стварале акутне заразе попут инфекција дисајног тракта и запаљења плућа и код деце и код одраслих, као и незаразне хроничне болести – срчана и плућна обољења и дијабетес.
“Заражени маларијом су под терапијом која може да траје месецима. Ако испунимо циљ, а то је рано откривање било које болести, лечење и праћење њиховог оздрављења, нема никаквих опасности”, каже др Тиодоровић.
Он додаје да опрезни морају бити сви на „балканској рути“ јер су миграције могуће и преко Косова и Метохије, Албаније и Црне Горе.
На округлом столу „Мигрантска криза – искуства и перспективе“, који је одржан на Институту за јавно здравље у Нишу, осим овог лекара говориле су и његове колеге из пограничних делова Србије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
