Smeštaj izbeglica iz arapskih zemalja u Ukrajini: uobičajena kratkovidost ili još jedna izdaja?

U cilju dobijanja finansijske i političke podrške, kao i davanja garancija o političkoj neprikosnovenosti, P. Porošenko je tokom proteklog meseca obavio konsultacije sa rukovodstvom zemalja Evropske unije. Prema nekim podacima, dobijenim od ukrajinskih parlamentaraca u Vrhovnoj Radi, predsednik Ukrajine je, računajući na političku podršku, izjavio da je spreman da ustupi deo spostvene teritorije za smeštaj izbeglica iz Sirije i Libije.

S tim u vezi, u septembru ove godine, Harkovsku, Zaporošku i Dnjepropetrovsku oblast, posetili su visoki rukovodioci zemalja EU, predstavnici konzulata i ambasada Nemačke i Poljske, kako bi se upoznali sa uslovima i mogućnostima za smeštaj izbeglica iz arapskih zemalja.

U pozadini gromoglasnih izjava ukrajinskih političara o stvaranju uslova i pružanju pomoći prinudno iseljinim licima iz zone anti-terorističkih operacija jugoistočne Ukrajine (ATO), ljudi koji se se našli u ovoj veoma komplikovanoj situaciji, faktički su prepušteni volji sudbine i prinuđeni su da se samostalno bore za preživljavanje. Organi vlasti i administrativne strukture Ukrajine ne žure da preduzmu mere za rešavanje problema građana svoje zemlje. Ovu činjenicu potvrđuju i mnogobrojni intervjui prinudno iseljenih lica (septembarski članak „News one” o prinudno iseljinim licima i dr.). Nema uslova za državnu registraciju, zaposlenje, finansijsku podršku, a korupcijske šeme uzimaju maha. Jedina podrška izbeglicama iz Donbasa bile su i ostaju volonterske organizacije koje pružaju pojedinačnu pomoć na dobrovoljnoj osnovi.

Situaciju komplikuje i težak socijalno-ekonomski položaj Ukrajine. U državnom budžetu nema sredstava za pružanje pomoći prinudno iseljenim licima, kao ni novca za gradnju i održavanje stambenog prostora za nastradale. Pri tome se uočava značajno smanjenje finansijske pomoći od strane Evropske unije, usled priliva izbeglica iz arapskih zemalja na teritoriju Evrope.

Na taj način, Centralna Evropa (u prvom redu Nemačka i Francuska) preduzima sve moguće pokušaje da se osigura, pa samim tim premešta vektor proizašle otvorene migracione i prikrivene terorističke pretnje, koja dolazi od prinudno raseljenih lica sa Bliskog Istoka, na područje Ukrajine koja se i bez ovoga nalazi u veoma složenoj situaciji u svakom pogledu.

Nije isključena mogućnost da se izbeglice jednostavno deportuju na teritoriju Ukrajine, uprkos njihovoj ličnoj želji da se nađu u raznim zemljama Evrope sa visokim standardom i velikom novčanom pomoći. Umesto iluzija o „boljem životu“, migrante čeka zemlja zahvaćena građanskim ratom, sa kontinuirano degradirajućom socijalno-ekonomskim i političkom situacijom i sistemom korupcije koji je zahvatio sve pore života, zemlja koja nije sposobna da u ovom momentu pruži pomoć ni sopstvenim građanima, gde vlast na pojedinim mestima pripada uglavnom oligarsima i militarizovanim formacijama.

Polazeći od nastale situacije, prinudno iseljena lica koja se nađu na teritoriji Ukrajine suočiće se sa uslovima teškog preživljavanja i opstanka, bez ikakve socijalne podrške od strane vlasti, što će, na kraju krajeva, omogućiti razvoj još jednog žarišta povećane napetosti u zemlji, koje će se formirati bez ikakve osnove.

U takvim okolnostima Ukrajina će ponovo postati moneta za potkusurivanje u rukama Evropske unije i Amerike, gde će sa dolaskom izbeglica doći do nove ekspanzije socijalnih tenzija što će definitivno zemlju uvući u novi haos bezakonja i očajanja.

Već odavno se stiče utisak da vlast u Ukrajini namerno stvara „deponiju“ sopstvenih nerealnih obećanja i neostvarenih državnih programa i istovremeno pretvara zemlju u ogledni poligon za realizovanje programa koji su u interesu Evrope i Amerike, ne uzimajući u obzir bilo kakve interese same Ukrajine.
Šta po tom pitanju misli sam Porošenko i njegovo okruženje – veliko je pitanje!?