Smrt i Tik Tok

Piše: Nebojša Jevrić

Bili su teška sirotinja ali hobotnice nisu jeli. Hobotnica je strvinar. Jede ono što ugine i nađe se na dnu.

Imali su nekoliko koza, kokoške, vodu iz čatrnje. Čamac sa engleskim predratnim dvotaktnim motorom star sedamdeset godina.

Luštica poluostrvo preko puta Herceg Novog.

Došli ruski oligarsi. Žeženim dukatima platili zemlju koja ništa nije davala.

Tad su se preselili na drugu obalu otvorili restoran, napravili apartmane.

Dečak bedu nije zapamtio.

Oni su pili više nego gosti. Pregojili se. Ždrali.

Dečaku D.U. nikad niko nije ispričao nijednu bajku.

Zato su mu kupili mobilni i zaboravili na njega.

Imao je druga R.V. kojeg je upoznao preko mobilnog.

Njegovi su stari Bokelji.

Kapetanska kuća. Dve zgrade u starom gradu. Jedan od njegovih predaka doveo je ženu iz Japana pre dva stoleća. Dečak je imao kose oči.

Uzeli su imena Tik i Tok.Tako su ih i drugi zvali.

U niti okatog pauka sa internet mreže toliko zapleteni da su ih sa časova izbacivali zbog telefona.

Gomilu pratilaca na mreži. Gordili se time. Ali nikad im nije bilo dovoljno.

Nije toga što zbog pratioca više ne bi uradili.

Obilazili su stari grad skačući sa krova na krov.

Peli se uz Kanli kulu.

Ali njima nikad nije bilo dosta.

Zauzeti gostima i zarađivanjem novca ljeti, zimi kartanjem i vinom, niko nije imao vremena za njih.

A ni oni za druge.

Nadgornjavli su se međusobno. Ko će više lajkova dobiti.

Imao sam književne večeri u Baru, Nikšiću, Plužinama.

Sad sam se vraćao u Kumbor.

Vozili su me dobri prijatelji dobrim i novim kolima. U kolima nas je bilo četvorica.

Sedeo sam do vozača.

Put pust ali uzak.

Išli smo možebit osamdeset iako je manje dozvoljeno.

Dečaci su stajali pored puta.

Kade smo im se približili kao iz katapulta onaj sa kosim očima je iskočio ispred kola. Drugi je stajao pored puta i snimao telefonom.

Brada koji je vozio kola živi u Švajcarskoj. Profesionalni je šofer i bajker. Za njim su stotine hiljada kilometara.Gume su mu uvek nove.

Za mnom je deset godina rata, godine provedene na ulici, ali se nikad nisam toliko uplašio.

Kočenje je trajalo večnost.

Brada je kasnije pričao da mu je Nepoznati došapnuo da počne da koči.

Ja sam se uhvatio za isnstrument tablu. Stisnuh da sam gotovo polomio prste.

Širina upljača nas je delila od dečaka koji nam se smejao u lice.

Pobegli su uz brdo, verući se kao veverice uz šipražje.

Ćutali smo.

Zapalio sam dok su mi ruke drhrtale cigaru. Brada, koji je nepušač, zapalio posle je trideset godina.

Posle smo sedeli u kafiću na Savini. I svi su znali o kom se radi.

Tik-tok, tik tok, tik tok, otkucavao je časovnik.

Na istom mestu pre tri godine poginuo je dečak.

Snimak je objavljen na mreži.

Udario ga je kamion. Vozač nije stigao da zakoči.