Смрт у манастиру

Пише: Небојша Јеврић

У планини у саможићу живио је монах Серафим. Заветовао се пре тридесет година на сиромаштво и трудио се да новац у руке не узима. Веровао је да је новац зло, работа рогатога. У сеоској продавници, пет километара од скита, где се откупљивала сушена печурка и лековите траве мијењао је оно што би по планини убрао за уље, со и неке ситне потрепштине. Новац није хтео.

Био је рат. Милун Потпара груб и прек човек био је и пре рата трговац грађом. Кад је рат кренуо кренули су и његови камиони. Нису се враћали празни, довозио је са благословом власти „суботичку смрт“ – ракију коју су продавали ратницима.

И док су други гладовали и гинули Милун је лепио певаљкама по мотелима на Ибарској марке.

За жену из грађанске куће, некад лепотицу чија је лепота поред њега брзо нестала није много марио.

Родила му је сина који је личио на њу, лепог тихог младића. Тата га ослободио војске. Због тате тајкуна звали су га Тајки.

Била је глад у Бања Луци, али они нису гладовали. Није било струје али код Милуна у дворишту агрегат. Нафту није жалио.

Једом је Тајки згађен оцем, отишао за Шабац. Незнајући никог упутио се у ноћни клуб, наручио флашу шампањца за себе и играчицу на шипци, Украјинку. Ноћ су провели код ње у соби. Све је Тајки плаћао. Хтела је хероин он јој је рекао да позове дилера. Роба је стигла а онда су се урадили и она и он да би показао да је мушкарац.

Откупио је од макроа који је и раније хтео наркоманке да се отараси. Провели су седам дана заједно а онда за Бања Луку.

Изнајмили стан. Где има купаца има и робе. Нашли су снадбевача а Тајки је из Милунове касе узимао колико је хтео. После два месеца био је дебело навучен. Стан се претворио у ђанки гајбу. А онда ју је једнога дана нашао мртву. Овердозирала је. Почела је истрага и тек је тад Милун сазнао да му је син на хероину. Прекасно. Почела су лечења у прескупим клиникама по Бечу али залуду. Тјаки је пошто би га спустили са хорса после повратка кући опет почињао.

Једном је Милунова жена чула да боравак у манастиру може да помогне.

Милун је као и већина ратних богаташа богато даривао манастире и цркве. То је подржавала и власт Српске.

Тек пристиглог из Беча са лечења где су га спустили са хероина отац га је одвео код монаха Серафима.

Понудио му је да му асвафлтира пут до манастари,обнови кров, доведе воду, сагради нови конак.

Отац Срафим се само благо осмехнуо.

„Не не можете ви ништа да урадите за мене али ја ћу пробати да помогнем дечаку.“

И Тајки је остао у манастиру. Лијегао је после вечерње, наглас читао Пслатир и Свето писмо, јутрење, па послушање да скупља лековито биље и печурке. Да купи кестење. Тајки се опоравио толико да му је једаног дана после осам месеци отац Серафим рекао као старац Зосима Аљоши: Сад можеш међу људе.

Мудар је премудар био отац Серафим али се преварио.

Тек што је стигао у Бања Луку пронашли су га дилери јер се таква овца не пушта лако.

И кренуло је испочетка.Кад је открио мањак у каси силни Милун Потпара везао му је руке жицом и вратио у манастир Оцу Серафиму.

Први дан кризе прошао је још некако. Отац Серафим, је седио поред његове постеље и читао му молитву. Али Тајки ока није склопио. -Није ока склопио ни наредних седам дана. Молитва није помагала да се насуво спусти.Седмог дана Тајки је узео нож и затражио од оца Серафима паре.

Није могао да верује да његов тата није платио новцем његово лечење. Увек је и све плаћао.

Да отац Серафим нити има, нити је имао новца. Касније није могао да се сети како се то десило. Сећао се да су га у Шипову избезумљеног са крвавим ножем у рукама пронашли полицајци у каналу. Отац Серафим је био мртав. Кад су га нашли тело му је било жуто као восак. Успео је да се довуче до постеље и легне. Ту је искрварио.

Тајки је добио затворску казну коју је издржавао у болничком делу. Убрзо су робијаши сазнали да је убио монаха. Без невоље нема богомоље а многи грешници иза решетака почињу да верују у Бога. Убиство монаха било је нешто што затворска заједница није могла да опрости. Прво су му извадили све зубе, направили од њега сестру, а онда се свакодневно редали на њему. Ни моћни тата није више могао да ге заштити. Данима је скупљао и откупљивао лекове, новца му није недостајало, а онда одједном, заједно изгутао. Није се више пробудио.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: