Снимали док нас муче и тражили паре: Шта су држављани Сирије и Египта испричали полицији о отмичарима

Група држављана Сирије и Египта испричала је истражитељима да их је по доласку у Црну Гору екипа отмичара везала, држала на нишану, а затим тукла рукама, ногама и гранама, тражећи од њих да им на рачуне уплате од 1.000 до 3.000 евра, што су породице неких од њих и учиниле.

Наводи се у то у оптужници Вишег државног тужилаштва против Пакистанца М. А. и С. С. окривљених да су починили кривично дјело отмица, односно недозвољене полне радње.

Они су ухапшени у великој акцији полицији крајем јула 2024. године у близини граничног прелаза Божај због сумње да су отели 11 других миграната над којима је вршено насиље.

Слободе су лишени након бјекства, а актуелни шеф полиције Лазар Шћепановић тада је рекао да је успјешно окончана талачка ситуација која је трајала неколико сати.

“Основана сумња да су окривљени извршли предметно кривично дјело произилази и из исказа оштећених који су навели да су као група дошли из Албаније у Црну Гору, изван граничног прелаза, да их је сачекала група од пет лица који су држали пиштоље уперене у њих, као и ножеве у њиховом правцу, да су им одузели новац и све предмете, као и мобилне телефоне”, наводи се у списима ВДТ-а, које цитирају из Апелационог суда у одлуци о продужењу притвора.

Оштећени су додали, пише, да их је та петорка потом везала пертлама од тренерки и патика и да су их тако “одвели далеко” и везане држали два дана и двије ноћи.

“За које вријеме им нијесу давали воду и храну, већ су их тукли рукама, ногама и гранама од дрвета, све у циљу да од истих и њихових породица добију још новца, па би позивали телефонима оштећених чланове њихових породица и од њих тражили да уплате новац у износу од 1.000 до 3.000 еура, на дате им рачуне, што су породице неких од оштећених и урадиле”, наводи се у документу.

У тужилачким списима детаљно се наводе повреде које је задобило седам држављана Египта и четири Сиријца, али и податак да су отмичари правили видео-записе жртава и слали их породицама, тражећи новац.

“… Захтијевали да им уплате новац како би ослободили оштећене, за које вријеме су према оштећенима примјењивали силу тако што су их тукли… од чега су оштећени задобили тјелесне повреде… а затим су, а како се то основано сумња, снимали оштећене док им наносе повреде и такве снимке слали члановима њихових породица како би од истих изнудили новац, те су и позивали чланове породица оштећених и током трајања видео-позива на већ описани начин физички злостављали оштећене све у циљу изнуђивања новца, за које вријеме су им држали пиштоље уперене у правцу тијела и главе говорећи да ће убити оштећене уколико им чланови њихових породица не уплате новац…”, додаје се у тексту.

Одбијене жалбе

Из Апелационог суда констатују да су одбијене жалбе бранилаца окривљених којима су тражили да се оптужени пусте на слободу.

Објашњавају да адвокати нису конкретизовали на који начин је повријеђен закон, али да су они утврдили да рјешење првостепеног суда о продужењу притвора “није захваћено битним повредама одредаба кривичног поступка из чл. 386 ст.1 ЗКП-а, на које повреде овај суд пази по службеној дужности”…

Образлажу да основана сумња да су окривљени извршли кривично дјело произилази и из њихових исказа:

“У којима су навели да су били дио групе која је према оштећенима примјењивала силу ради одузимања новца, али да нису одузимали новац нити тукли оштећене, већ да је њихова улога била да чувају оштећене да не побјегну док су били везани за дрвеће. Даље су навели да су то радили за услугу, јер је један од окривљених, засада неидентификовано лице које је као обиљежје имало тетоважу на врату у облику три звјездице, требало да их без новчане надокнаде одвезе до И. Окривљени М. А. је навео да је и њему и малољетном његовом рођаку то лице уперило пиштољ и тражио да чува оштећене”, стоји у одбрани окривљених.

Апелациони суд констатује да имајући у виду тежину кривичних дјела која им се стављају на терет, односно казне која им пријети, то оптужене не може оставити равнодушним у њиховом односу према суду, а у смислу одазивања на позиве… или да се дају у бјекство за случај да се нађу на слободи.

“Доводећи предње наведено (животну ситуацију у којој су се нашли ови окривљени) у везу са чињеницом да су окривљени релативно млађа, незапослена и неожењена лица, те да је окривљени А. М. држављанин П., а окривљени С. С. држављанин А., те да немају боравак у Ц., што указује да исти имају породичне и социјалне везе од којих могу очекивати и добити помоћ приликом бјекства, или скривања, то све напријед наведено јесу околности које указују да постоји опасност од бјекства окривљених уколико би им било омогућено да се у даљем току поступка бране са слободе, па је и по оцјени овог суда оправдано продужење притвора овим окривљеним по притворском основу из чл.175 ст.1 тач.1 ЗКП-а, како се то правилно закључује и првостепени суд”.

Помоћ стигла од колега из Албаније

Након полицијске акције крајем јула, тадашњи шеф полицијског Сектора за борбу против криминала Лазар Шћепановић казао је да су прве обајвештајне податке добили од колега из Албаније.

“На основу обавјештајних података које смо добили од Албаније, у пограничном појасу у Божају једна криминална група миграната је ограничила кретање већој групи миграната и вршила насиље, тјелесне повреде, изнуђивала новац и наносила тешке тјелесне повреде”, додао је он.

В. д. помоћника директора Управе полиције за Сектор граничне полиције Милутин Васиљевић, рекао је истовремено да је 11 спасених миграната смјештено у Прихватилиште за странце.

Васиљевић је казао и да је регистрован велики број миграната откад је почела мигрантска криза, те да је број миграната био на врхунцу 2022. године, па је у Црној Гори боравило 8.550 миграната. У 2024. је тај број опао на 1.707.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: