СНП себе свео на улогу Народне странке: Тужан заокрет за партију Момира Булатовића и Душка Јовановића!

Оно што је данима и недјељама уназад већинска црногорска јавност очекивала, упркос различитим тумачењима у одређеним тренуцима када се чинило да је традиционална црногорска политичка странка као што је то СНП, ипак, далеко од учествовања у пројекту конституисања нове парламентарне већине, на јучерашњој сједници Главног одбора ове странке је донијета одлука која никога није оставила равнодушним.

Социјалистичка народна партија ће постати конституент тзв. мањинске Владе.

За улазак СНП-а у мањинску владу гласало је 97 чланова Главног одбора партије, 32 члана су била против.

„Нама није битно колико ће имати СНП министарастава, него да се наши приоритети остваре – Темељни уговор, Отворени Балкан, закон о лустрацији, попис, чишћење бирачког списка и избори у једном дану. Ићи ћемо у разговоре о новој влади и вјерујем да та влада може постићи више него Влада Здравка Кривокапића“, рекао је Јоковић.

Јучерашњу одлуку СНП-а негодовале су Демократе, а посебно њихов коалициони партнер Демократски фронт, чији су функционери и активисти преплавили портале и друштвене мреже осудама дојучерашњег коалиционог партнера и доминантним констатацијама да је преварено чланство, политички завјет оснивача партије Момира Булатовића и да је СНП ушао у неповратни процес нестанка са црногорске политичке сцене.

Једина странка која је пружила подршку одлуци СНП-а је ГП УРА.

„Поздрављамо одлуку Главног одбора Социјалистичке народне партије да учествује у 43. Влади Црне Горе“, саопштено је из Грађанског покрета УРА на њиховом Твитер профилу

Добросављевић: СНП себе свео на нову Народну странку

Када би неко желео да дефинише шта би то био егземплар ироније на политичкој сцени ЦГ, то би свакако била одлука СНП о уласку у тзв. ’’мањинску’’ Владу. Партија која је настала издвајањем из некада јединственог ДПС, као облик отпора због његове криминализација и напуштања програмских начела, данас му се враћа у коалициони загрљај који ће бити прстенован кроз сарадњу у новој извршној власти, саопштио је за ИН4С политички аналитичар, Владимир Добросављевић.

Он сматра да сви покушаји да се минимализује та сарадња, кроз аргументацију како странка Мила Ђукановића неће учествовати у извршној власти, већ је само подржавати, звучи крајње наивно, јер је, како је истакао, несразмера у снази између ових странака енормна, и потпуно је јасно на којој ће страни бити гравитациона политичка сила будуће егзекутиве.

„Бизарно је да епигони, оних који су одбацили све привилегије и моћ, коју је доносила припадност тада владајућем ДПС, а чије су чланство и симпатизери, деценијама носили највећи терет у напорима за демократизацију ЦГ, данас за много нижу цену прихватају овакве понуде без будућности. Пристајући да играју улогу погодних српских политичких представника у конструкту ’’мањинске’’ Владе, СНП себе своди на улогу некадашње Народне странке, која је управо Милу Ђукановићу 1998., дала жељени привид, како ето и неки Срби, партиципирају у њој. И као што је тада било јасно да већински, припадници наше етничке заједнице стоје иза СНП, данас је исто тако очито да неки други политички субјекти, а конкретно ДФ, представљају најутицајнију опцију међу нашим сународницима у ЦГ. Овом одлуком, СНП је дефинитивно и напустио амбиције да икада обнови снагу коју је некада имао, и определио се за формат клијентелистичке странке по узору на некада СДП и СД, која користи државне ресурсе како би обезбедила утицај на ограничени број бирача, преко егзистенцијалног ситуирања и материјалне користи“, сзакључио је Добросављевић у изјаив за наш портал.

Дамјановић: Тужан заокрет за партију чији су оснивачи били спремни да жртвују и каријере и животе за идеју праведне и заједничке државе

Сједница ГО СНП, на којој би се одлучивало о односу те странке према концепту нове мањинске владе, ишчекивала се седмицама. Много се говорило о интерним сукобима, несагласју између чланова, затим о незадовољству симпатизера и гласача, а на крају је, прилично убједљивом већином, одлучено да СНП буде дио нове владајуће структуре. Да ли то значи да је ГО те странке убиједио готово комплетно чланство у исправност уласка у нову владу? Не нужно. О расположењу чланства ћемо нешто више знати током наредних дана – мада већ постоје назнаке о цијепању неких општинских одбора – а први значајан тест пред бирачима слиједи већ крајем овог мјесеца, на локалним изборима у Беранама, поручио је за ИН4С политички аналитичар, мр Томаш Дамјановић.

„Шта нам говори оваква одлука ГО СНП, у контексту већ поменуте приче о трвењима? Просто, сада је и онима који слабије прате политику јасно да се чланови ГО бирају сходно блискости са лидером странке те да њихов став не одржава увијек и опредјељење општинских и мјесних одбора. Да ли је СНП прва или једина странка чији ГО чине готово искључиво људи блиски лидеру? Далеко од тога, али је сигурно да је то, за сада, једина странка чији је ГО донио одлуку која се, доминантно, коси са досадашњим, двадесетчетворогодишњим ставом чланства и гласача према идеји о сарадњи са ДПС-ом. Јер, да се не замајавамо еуфемизмима: ако сте дио владе која зависи од подршке ДПС-а, објективно сарађујете са том партијом. Како ГО СНП оправдава овакву одлуку? Просто, сви досадашњи иступи садрже двије поруке. На унутрашњем плану, истиче се да непосредно учешће у власти омогућава институционалну заштиту симпатизера, гласача и – шире гледано, а имплицитно саопштено – српског народа. На спољашњем плану, потенцира се уважавање сугестија емисара из Брисела и Вашингтона, првенствено Мирослава Лајчака“, наводи Дамјановић.

Шта нам ГО СНП поручује оваквим потезима и, не мање важно, оправдањима, запитао се Дамјановић.

„Иако се о конкретном учинку сада не може говорити, вјерујем да постоји много разлога за забринутост. Прво, ГО СНП се, по први пут у богатој историји те странке, опредијелио за контрирање сопственој традици. Друго, ГО СНП се, опет по први пут на том нивоу, опредијелио за непосредну сарадњу са ДПС-ом. Треће, чињеница да се потенцира заштита чланова и симпатизера, упућује на закључак да је лукративност, такође, битан аспект трансформације. Четврто, истицање Лајчакове подршке указује на мањак достојанства и кратко памћење, јер ако овако крупна одлука зависи од бриселског емисара, онда нам избори нису потребни, а незгодно је хвалисање добрим односима са човјеком који је, непосредно, одговоран за распад заједничке државе, као идеје због које је СНП и основан“, каже Дамјановић.

Он сматра да је највећи ризик за СНП одлив незадовољног чланства и бирача, који би се могли преоријентисати ка Демократама и ДФ-у или се, пак, опредијелити за повлачење у апстиненте.

„Резон ГО СНП, по овом питању, јесте такав да може да циља само двије опције: или мисли да задржи дио незадовољних тако што ће их куповати радним мјестима по дубини – што може задовољити дио, али не и све незадовољне актере, а битно је и питање како, поред очувања дијела постојећих, привући нове чланове и гласаче у већем броју – или су, притиснути могућим уцјенама или кратковидошћу, започели свој посљедњи плес“

Када је у питању утицај који има одлука ГО СНП на положај српског народа, одакле се црпи највећи дио гласача те странке, Дамјановић сматра да ће мањи дио људи, зацијело, задовољити своју потребу за запослењем, некима од њих ће, СНП, служити као прокси, што не би било могуће у варијанти без те партије, премда је, имајући у виду тенденцију УРА-е, као важнијег играча у причи, да нормализује црногорско шовинистичко становиште као доминантни друштвени наратив, упитно колико ће снаге и воље имати СНП да се томе одупре.

„Упоредо са ризиком од могућности да Срби опет остану изван зоне утицаја стоји опасност од понављања приче која је пратила Народну странку: мноштво њених чланова и симпатизера је, ономад, управо посредством коалиције те партије са ДПС-ом замијенило и страначке и идеолошке и националне боје. Много је, наравно, екстерних фактора у игри: украјинска криза ће, засигурно, мотивисати Вашингтон да у зонама свог интереса јача себи лојалне актере, а то у Црној Гори, игром случаја, нијесу Срби нити партије које озбиљно рачунају на српске гласове. Шта ће и на који начин СНП учинити за ту заједницу сада не можемо знати, мада ми јавни иступи кључних чинилаца те партије, за сада, не уливају много повјерења, нарочито не на плану способности да зрело и правовремено антиципирају политичке процесе, тим прије што за партнера имају Ђукановића – човјека коме дугују слом свих својих досадашњих политичких идеала. Тужан заокрет за партију чији су оснивачи били спремни да жртвују и каријере и животе за идеју праведне и заједничке државе. Коме се чини да је оваква оцјена преоштра, нека се сјети животописа Момира Булатовића и Душка Јовановића након ’97. и штошта ће му бити јасније“, закључио је Томаш Дамјановићу коментару за наш портал.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: