Сочи – руски бисер на обали Црног мора

Пише: Остоја Војиновић

Сочи, град на југу Русије смештен је на североисточној обали Црног мора. Налази се на територији Краснодарске покрајине и административно је седиште Сочинског округа. Трећи је  по величини град у покрајини, одмах после Краснодара и Новоросијска. Познат је и као „летња и туристичка престоница Русије” и један је од најзначајнијих привредних, културних, туристичких и спортских центара на југу Русије.

Град Сочи био је домаћин 22. зимских Олимпијских игара 2014.године и један од десет руских градова у којем су се играле утакмице Светског првенства у фудбалу 2018. године.

Зимске олимпијске игре 2014.године организоване у Сочију прве су одржане на простору Русије након распада Совјетског савеза.

Након одржавања Олимпијских игара, слика града је потпуно промењена.Са опсежним инфраструктуралним променама, изграђеним објектима и уређеним улицама,те пругом паралелно уз обалу, постао је руска престоница домаћег туризма.Овај град је једна је од најпосећенијих дестинација домаћих туриста који нису у могућности да путују у иностранство.

Сочи удаљен 1.679 километара од Москве  – некадашњи пролетерски градић на обали Црног мора, данас је најсјајнији бисер руске ривијере, омиљено летовалиште и скијалиште најмоћнијих Руса. У исто време је и град у којем врло често одмара руски председник Владимир Путин, а неретко је и место одржавања састанака високих руских званичника.

У Сочију по последњим подацима живи 424.281 хиљада становника сатављених од око 100 различитих националности.Ова шароликост становништва граду даје космополитски дух и веома необичан идентитет.

„Град сунца“, „Земља магнолија“, „Бисер покрај мора“ – све су ово епитети које се с разлогом приписују једином граду у Русији где су концентрисани сви климатски и природни потенцијали за комплетан одмор и уживање. Само у Сочију је могуће изаћи из воза или авиона, доћи из снегом покривеног града негде у Сибиру и стићи у град-врт са пријатним мирисима пролећа. Територија летовалишта Сочи налази се у Краснодарском крају на граници са Грузијом, односно Абхазијом.

Летовалиште Сочи постоји свега стотињак година, док су први становници у овом региону почели да се насељавају пре сто хиљада година. Као што и доликује првобитним људима, настањивали су се у пећинама и оставили многобројна сведочанства о свом животу. Најнеобичнија је Ахштирска пећина у којој су пронађени сви историјски слојеви – од најстаријих епоха каменог доба. Јединствена пећина је под заштитом УНЕСКО-а, и на радост туриста доступна је за посете. Легенде кажу да када је Одисеј пловио за Колхиду, његов сусрет са Киклопом се десио управо у околини Сочија. На територији будућег Сочија, од давнина су се очували трагови људске делатности – грандиозни камени објекти – долмени.

У 5-6 веку пре наше ере овамо долазе Грци. Тада је Сочи био центар трговине робљем, и ова трговина одражава античку епоху на Црноморској обали Кавказа, а у средњем веку на територију Сочија стиже и Византија. Налазећи се у суседству, на територији данашње Турске, она је овде проширила свој утицај. Тако је на обалу продрло и хришћанство. Девет цркава из тог доба је било изграђено по византијском узору. Између осталог, на територији Сочија се налази једина византијска црква у Русији која се очувала у целини.

У периоду од 14. до 17. века наследници древних становника Сочија била су  сродна племена абхаско-адигске културе. Били су добри ратници, пастири.  Што се тиче религије, ова племена су се поклањала духу природе, планине, река. Садили су свете честаре, по правилу храстове. Још средином 20. века овде су стајали грандиозни храстови, као подсећање на та времена. А одјеци хришћанства код тих народа су остали само у виду поклоњења крсту.

Дуго је на територији Сочија своје интересе имала и Турска империја. Између осталог, управо у том периоду овде се битно укоренио ислам. Он је постао оружје у  борби против царске Русије. Придруживање Црноморске обале Кавказа Русији било је епоха грандиозне промене на територији будућег Сочија, и даље утемељење пута до летовалишта светског гласа какав је  данас.

Град Сочи достојно конкурише туристичким дестинацијама светске класе, највећим делом захваљујући изванредној клими и положају. Док планински венци пружају Сочију сигурну заштиту од хладних северних ветрова, Црно море са њим несебично дели акумулирану летњу топлоту. У току целе године, овај приморски град импресионира своје госте зеленим парковима и трговима, који заузимају  највећи део  територије овог летовалишта.Само овде је могуће на истом месту наићи на више од  3.000 врста и облика биљака, којима је посебно богата градска ботаничка башта.На његовим улицама не расте обично дрвеће већ палме, еукалиптуси, чемпреси, банане и бамбуси.

Као једини град Русије у суптропском појасу, Сочи је најтоплије место на карти ове државе. Повољна суптропска клима, море које се никада не замрзава, природна разноликост планинског терена главног Кавкаског гребена, стварају у Сочију идеалне услове за туризам, одмор и бањско лечење у току целе године, тако да овај град годишње посећује око 4 милиона туриста.

Одмор у Сочију  пружа вишеструки ужитак на простаним плажама, које се простиру на више од 118 км приобаља Црног мора. Уосталом, на одмору у Сочију је могуће пронаћи забаву за све укусе. Сочински биоскопи, забавни паркови, концертне дворане и позоришта, аквапаркови, затим екстремани спортови, излети, динамичан ноћни живот  чине да одмор у Сочију буде незабораван. Једино овде се може уживати у топлом мору, препланути на његовим обалама, а затим отићи на очаравајуће путовање у планине.  Може се прошетати сеновитим алејама парка Дендрариј, отићи на екскурзију и разгледати знаменитости Сочија, или на скијање и вожњу сноуборда на падинама Красне пољане.Са плажа се виде врхови планина стално покривених снегом.

Сочи располаже и највећим  бањским комплексом у Русији. Бањски третмани лечења у Сочију комбинују све познате и специфичне методе лечења. Лековита сумпорна вода Мацести је граду донела светску славу. Само   200 здравствених центара: лечилишта, пансиони са лечењем, здравствено-рехабилитациони центри и рекреативни центри чине половину комплекса за одмор и лечење Краснодарског краја.У здравственим центрима Сочија се лече болести кардиоваскуларног система, централног и периферног нервног система, коштано-мишићног система, гинеколошка, дерматолошка, имуно-алергијска обољења, болести ендокриног система, гастроинтестиналног тракта и дисајних органа.

Културни живот  у Сочију  је такође богат и разнолик, па се тако овде може учествовати у дегустацији пића на  фестивалу „Море пива“, видети новине из света филма на фестивалу „Кинотаур“, а уз мало среће чак и фотографисати са омиљеним глумцима  на звезданој стази  Зимског театра. Фестивали, уметнички конкурси, позоришне трупе руских и страних глумаца долазе у Сочи, смењујући једни друге. Лети се цели град, као и његови тргови и паркови, претварају у један велики концертни простор. Једном речју, одмарање у Сочију је у свако доба године лагодно, безбрижно, интересантно и креативно.

А оно што посебно привлачи пажњу туриста, и што би се  свакако требало наћи  на листи приоритета приликом посете овом величанственом граду су знаменитости града Сочија.Набројаћемо их.

Библиотека „Пушкин“ у Сочију: Ова чувена бибилиотека налази се на самој обали мора, на шеталишту. Настала је као резултат напора урбане интелигенције и играла велику улогу у образовању јавности. По први пут прича о библиотеци у Сочију почела је током прославе посвећене  великом руском песнику Александру Пушкину. Иницијатори овог доброг дела били су супруга тадашњег градоначелника Сочија и још неколико истакнутих грађана.Они су отпочели прикупљање средстава за изградњу. Добровољне прилоге давали  су сви становници, без изузетка: и интелигенција и радници и сељаци. Одбацујући таксе грађевинског пројекта ,и уз прикупљених 8.376 рубаља, изграђена је библиотека у Сочију, и званично отворена  27.маја 1921. Зграда библиотеке се  сада сматра архитектонским спомеником и налази се под заштитом државе.

Зимско позориште:Познато сочинско Зимско позориште изграђено је у периоду од септембра 1934. до новембра 1937.гоине. Пројекат је осмислио архитекта Константин Чернопиатов, који је успео да реши веома тежак архитектонски проблем. Степениште зграде је крунисано са три статуе грчких муза Мелпомене, Талије и Терпсифоре настале у радионици чувеног вајара Мукхина Вере. Отварање позоришта одржано је 15. маја. 1938.године опером Николаја Римског-Корсакова “ Царева невеста“  у режији Московке Државне академске Опере и Балет театара Константина Станиславског. Током година, у  позоришту је гостовало  много познатих уметника.

Црква Архангела Михаила је најстарија камена грађевина у Сочију. Изграђена је 1891.године  по пројекту архитекте из Москве Александра Каминског, који је постао познат по подизању главне зграде Третјаковске галерије у Москви. У време прогона Руске Православне Цркве, 1934.године, црква Архангела Михаила је била затворена, док се сада се сматра главном црквом у  конструкцији  града.

Арборетум:Превод са грчке речи „арборетум“ значи „збирка дрвећа. Сочинска  „збирка“  има 1.700 врста биљака које су у Сочи стигле из целог света. Парк су основале истакнуте политичке и јавне личности 1892.године. За формирање парка заслужан је чувени вртлар Карл Ланган.

Дрво пријатељства: У Сочију постоји својеврстан зелени симбол јединства свих људи на Земљи, Дрво пријатељства. Године 1934. научник-одгајивач Фјодор Зорин засадио је  у Сеасиде Парку дивље Лимуново дрво предлажући да то буде посвећено свим  познатим гостима града Сочија. Број зелених аутограма повећава се из године у годину и резултат тога је да, од  192 земаље света, на гранама дрвета пријатељства своје место имају  174 државе. Међу ауторима тог необичног потписивања су председници и премијери, астронаути, писци, научници, поп звезде, олимпијски шампиони, деца… који су дошли у Сочи из целог света. “Музеј од дрвета“ брижљиво чува њихово пријатељство поклона које подсећају народе колико  је различита и велика наша планета.

Торањ на планини Ахун: Вероватно једна  од најпопуларнијих турнеја у Сочију је пут у Ахун. Планина Ахун – гребен, који пролази паралелно са плаже,издиже се  633 м изнад нивоа мора. 1936.године на планини је изграђена 30 метра висока кула. Према речима архитекте Воробева, када је лепо време са куле се може видети обала Турске. По мишљењима туриста ово место је најбоље посетити у зору или навече када сунце сија над морем а у њему се огледа панорама ове прекрасне планине.

Поред тога на улицама Сочија налази се споменик оцу бројне деце, композиција на тему филма “Дијамантна рука“, клупа за заљубљене и помирење, споеник продавцу и многи други занимљиви спаменици

У Сочију има годишње има око 300 сунчаних дана.У Сочију скоро никада не пада снег, што је интересантно управо због близине „зимске“ климе.У Сочију има преко 3000 врста најразличитијих биљака.„Зеленило“ заузима до 80% територије овог летовалишта.Од 150 км колико се протеже овај приморски град, 118 км чине простране плаже.

Домаћин Зимских олимпијских игара 2014. године био је одабран са још 10 градова који су угостили најбоље репрезентације света, на првом Мундијалу који је организовала Русија.

Смештен у долини Имертин, у олимпијском парку, стадион „Фишт“ саграђен је за потребе Зимских олимпијских игара, а на њему су одржане церемоније свечаног отварања и затварања.

Како је фудбал најпосебнији од свих спортова, одмах по завршетку игара приступило се новој реконструкцији и гланцању – „Фишт“ је у новом руху и пуном сјају заблистао за светско првенство у фудбалу.

Стадион је добио име по планинском врху Фишт, који се налази у западном делу Великог Кавказа, чији се стрми кланци виде и из самог града Сочија. Фишт на локалном језику значи „бела глава“.

Зидови и статични кров стадиона представљају једну целину, изграђену од провидних поликарбоната.Покретни део крова, који се активира по потреби, помера се у правцу севера, па гледаоци имају несметан видик ка врховима Кавказа на истоку и обалама Црног мора на западу.

Силуета арене, коју су осмислили британски архитекти, подсећа на снежни врх планинског ланца.Капацитет стадиона повећан је за седам хиљада у односу на Зимске олимпијске игре и сада је заокружен на 47.659 мјеста.

У близини стадиона налази се стаза. ће бити вожена и трка Формуле 1.

Сочију, званично, припада статус најдужег града у Европи. Вероватно и најужег, јер се преко 400 хиљада становника (не рачунајући туристе) сместило на 140 километара ланца уз обалу Црног мора.

Град нуди безброј могућности за спорт и спортски туризам: скијање, планинарење, роњење, једрење…

На само 40 километара удаљености од морске обале, уздиже се Краснаја пољана, познато планинско одмаралиште – у Сочију током јутра можете да скијате, а у поподневним часовима истог дана да уживате на плажама.

Нетакнуте шуме које окружују град су под заштитом Светске баштине УНЕСЦО.

Није случајно и Јосиф Висарионович Стаљин имао вилу на брду изнад Сочија, коју је често посећивао, у којој је донео неке од најважнијих одлука. Стаљинова дача налази се у шуми, закамуфлирана је зеленом бојом и дан-данас представља једну од највећих туристичких атракција новог, модерног Сочија.

Многи овај руски град  називају градом из бајке.Сочи озбиљно прети да постане туристичка конкуренција Москви и Санкт Петербургу.Овај град је најтоплији у подножју Кавказа, и управо због тога је проглашен за град-бању.

Осим по архитектонским здањима сазданим за потребе зимских олимпијских игара, традиционално је чувен по прелепим вртовима и ретком растињу, који су обожавали и цар Петар и Стаљин, али и данашњи председник Путин.

Данашњи Сочи изгледа много другачије од добијања организације зимских олимпијских игара. У његову инфраструктуру је тада уложено чак 51 милијарда евра, пет пута више него што је првобитно планирано. Зато су Олимпијске игре у Сочију биле најскупље у историји. Олимпијске игре 2008.године у Пекингу коштале су 45 милијарди, а у Лондону око 30 милијарди евра.

Нови симбол Сочија је архитектонско чудо – стадион у облику Фабержеовог јајета. Спољна опна стадиона је прозирна и кристална и током дана се стапа са околним пејзажем. Опна симболизује двојаку природу Сочија – морску обалу и планинско залеђе. Сочи је такође поносан и на ледену дворану “Бољшој”, дворце зимских спортова “Ајсберг” и “Лауру”, скијалиште и комплекс “Роза Хутор”.

Као симболи Сочија, након олимпијских игара, остале су и њихове официјелне маскоте: зец, поларни медвед и леопард као и вечити олимпијски пламен који је, опет, по нечему јединствен и рекордан. Током својих тромесечних штафетних путешествија прешао је скоро 40 хиљада километара, обишао више од 100 градова Русије, спустио се на дно Бајкала – најдубљег језара на свету, посетио Северни пол, а чак се нашао и у космосу.

Буктиња је била транспортована са више од 10 врста саобраћајних средстава – од кола, балона, све до запреге јелена. Ватра је својеврсни путоказ за Русију и читав свет, она је ујединила становнике ове огромне земље а од Сочија начинила олимпијски град који је, захваљујући Олимпијади, доживео преображај какав су својевремено доживели Сарајево и Барселона који, пак, важе за градове на које је Олимпијада оставила највећи траг и претворила их у метрополе.

Неких 45 километара северно од Сочија налази се скијалиште Краснаја пољана или Црвена пољана, где је могуће скијати све до априла. Богати улагачи су се јако потрудили да претворе Сочи у одмаралиште светске класе. Наравно, лети је могуће отићи на сјајан кавкаски трекинг по чистом ваздуху, далеко од морске вреве. Не треба пропустити ни величанствени манастир Нови Атос у месту Питсунда, окружен чемпресима, морем и брдима.

Интересантна ствар је да се у руским туристичким часописима увек може видети реклама „Ако сте мислили да ћете доласком у Сочи прекинути своју позоришну сезону, преварили сте се!“Позориште у Сочију организује свакодневно гостовања врхунских позоришта из остатка Русије, као што су: Бољшој театар, балети, Петроградска опера.

Сочи зову другом престоницом Русије. Сав у палмама и другом медитеранском растињу, пореклом из „увоза“, јер његова изворна вегетација је листопадна, Сочи је међа између одлика Кавказа и мириса са пучине Црног мора.У Сочију се изванредно једе, пун је места за ноћне проводе као и насмејаних становника.Он је Мека за рекреацију, од планинарења до бициклизма уз 147 км дугу обалу.

Сочи је град  у којем постоји мешавина спорта, науке и туризма.За овј град се може рећи и да је саткан од паркова, јер осим главног Аборитама што спаја разнородна стабла, свако од 66 бањских комплекса, обгрљено је бујним зеленилом. Шетате ли уз обалу, бићете у недоумици у који кафе да свратите. Ако сте склони науци, ту је центар Сиријус, по организацији сличан нашем Истраживачком центру  Петница, јер и овде врхунски стручњаци из свих области предају знање најталентованијој деци.

За хотеле ћете помислити да су замкови, а за породичне виле да је оставштина царских Романових. Обичан народ живи по једноставним насељима, оплемењеним колоритом и дрворедима. За одмор туриста служе капацитети некадашњег Олимпијског села.

Чак и ако нисте загрижени за фудбал, стадион “Шифт“ ће вас оставити без даха. Огромне куполе налик јајету, назване по Белој капи, могу да приме преко 40.000 посетилаца.“Шифт“ ноћу светлуца попут Лас Вегаса у свим могућим бојама. Стадиону по светлима конкурише луна-парк са стрмоглавим завојима. И за картинг ту има места на специјализованим пистама. Уместо споменика, у ваздуху штрчи стилизована Олимпијска бакља.

За зимске спортове, ту је елегантно, а гигантско клизалиште где су добродошли и хокејаши и сродни карлинг. На пола сата од центра је Красна пољана са Скај парком и четири нова скијалишта и пропратним садржајим за различите платежне моћи.

Сочи је једини град у Русији где расту палме, најтоплији је и најдужи град ове велике земље.

Историјски гледано, Сочи је, заједно са Кримом, одувек био омиљено летовалиште Совјета и Руса. И данас је град сачувао тај статус.То је прави туристички рај, финансијски, спортски и културни центар, који се последњих деценија убрзано развија.

Западни медији су раније писали о Сочију као о најбољем граду за пословање у Руској Федерацији и то не чуди — због Зимских олимпијских игара 2014. године у граду је покренут низ великих пројеката, што је инфраструктуру Сочија учинило још модернијом, а повећало је и туристички потенцијал овог града.

Смештен је на истој географској ширини као што су Ница, Кан, Монте Карло и Сан Ремо. То је најсевернији град на свету са суптропском климом. С једне стране га опасују кавкаске планине, а с друге Црно море.

Свој изглед Сочи у великој мери дугује и српским грађевинарима, који су овде изградили капиталне објекте, па чак су зидали и резиденцију за руског председника.

Прочитајте ЈОШ:

Амерички медији: „Застрашујуће“ могућности Русије на Арктику

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: