Sokoli sa Korčule

Piše: Saša Nedeljković

Sokolska društva na Korčuli delovala su kao deo Sokolske župe Mostar. Na Korčuli je 14. i 15. avgusta 1927. održana prva župska javna vežba sa 756 članova i članica i sa po jednim odredom vojske i mornarice. (1)

Sokolska društva Korčula, Opuzen i Kotor držala su društvene tečajeve 1924. Društva Mostar, Dubrovnik i Korčula držala su tečajeve 1925. godine 1926. držala su tečajeve društva Metković, Nevesinje, Kotor, Đenović, Cetinje i Podgorica. Godine 1927. držala su tečajeve društva Nikšić, Dubrovnik, Korčula, Cetinje, Blato, Mostar, Nevesinje, Opuzen i Stolac. Godine 1928. držala su tečajeve društva Stolac, Vela Luka, Mostar i Dubrovnik. Godine 1929. držala su tečajeve društva
Čapljina, Blato, Korčula, Ljubuški i Imotski. (2)

Sokolsko društvo Korčula priredilo je 13. marta 1932. proslavu 100-godišnjice rođenja slovenskog preporoditelja i osnivača Sokolstva dr. Miroslava Tirša. Uprkos lošem vremenu, povorka svih sokolskih kategorija, sa društvenom
zastavom i muzikom, obišla je gradske ulice, iskićene zastavama. Starešina društva Bernardi J. Mato otvorio je u dvorani Jugoslavenskog doma svečanu matineju, kojoj su sudelovali predstavnici vlasti i udruženja, i brojna publika.

Nakon odsvirane čehoslovačke i jugoslovenske himne prosvetar dr. Juraj R. Arneri u dužem predavanju istakao je lik dr. M. Tirša, prikazao njegove
ideološke i organizatorske sposobnosti kao osnivača sokolskog pokreta. Istakao je njegove vrline kao čoveka, koji je ne samo pokazao cilj nego znao naći i pravi put cilju. Nakon predavanja izveli su braća Svoboda, Palčok sa gđicom Siviloti fantaziju iz Smetanine „Prodane neveste“. Matineja je bila završena pevanjem slovenske himne. (3)

Sokolsko društvo Blato na Korčuli priredilo je 15. 5. 1932. uz učešće svih mesnih društava, đurđevdanski uranak, na kojem su učestvovale sve društvene kategorije. Uranku su prisustvovala i okolna društva. Tajnik prosvetnog odbora
društva Vigna održao je predavanje o značenju tog istorijskog dana. Zatim je nastalo sviranje, pevanje i igra, a mladi naraštajci su se natjecali u igrama i
vežbama. Nakon veselja vratili su se sokoli svojim domovima, okićeni zelenilom i pevajući sokolske i nacionalne pesme. Uranak je doprineo bratskom zajedničkom
radu sokola sa ostalim društvima na ostrvu. (4)

Sokolsko društvo Velaluka proslavilo je svečano Vidovdan 1932. Posle obavljene mise i zadužnice, krenula je sokolska povorka zajedno sa školskom decom i rodoljubivim građanstvom pred školu, gde je stavljena slika kralja,
okićena zelenilom i državnom zastavom. Društveni prosvetar Stijepo Harlović govorio je o značenju Vidovdana. Zatim je član sokola Petar Farčić, opštinski načelnik, svečano otvorio sednicu opštinskog veća i predložio da se na školi postavi spomen-ploča kralju Petru Oslobodiocu, što je veće jednoglasno prihvatilo. Zatim je govorio starešina sokolskog društva Kuzma Andrijić.
Nakon iscrpljenog dnevnog reda opštinski načelnik Petar Farčić zaključio je svečanu sednicu uz oduševljene poklike svih prisutnih. Povorka je zatim krenula pred sokolski dom, gde se posle pozdrava zastavi razišla. (5)

Sokolsko društvo Blato je 29. 6. 1932. obavilo svečanu posvetu novosagrađenog letnjeg vežbališta na kojem je priredilo svoju XVI javnu vežbu. Svečanost je počela službom božjom na staroslovenskom jeziku. Potom je sledila povorka koju je predvodila opštinska Narodna glazba. Po dolasku na vežbalište starešina društva govorom je otvorio svečanost, a zatim je član sokola Don Frano Milat govorom ocrtao značaj telesnog vaspitanja u kulturnom razvoju čovečanstva. Po održanom govoru blagoslovio je vežbalište. Posle podne priređena je javna vežba sa 11
tačaka. Osobiti utisak na prisutne ostavio je nastup starije braće pod vođstvom društvenog podstarešine N. Bosnića. Po svršetku javne vežbe formirana je povorka. Uz muziku, pesmu i klicanje kralju, otadžbini i Sokolstvu povorka je
napravila krug oko varoši do sokolane. (6)

Zajedno sa sokolima na Korčuli je radila Jadranska straža. Prilikom održanja Oblasne skupštine Jadranske straže u Korčuli 1933. priređene su velike svečanosti. Iza svečanosti osnovana je u Korčuli muzika Jadranske straže.
Mjesni odbor Korčula priredio je sa muzikom izlet u Trpanj, Lumbardu i u Lovište, a učestvovao je na proslavi Jadranske Straže u Bitolju. (7)

Među prva osnovana sokolska društva u Dalmaciji bilo je Sokolsko društvo u Korčuli, osnovano 1905. Tri decenije sokolskog pregalačkog rada obeleženo je
sletom 1935. Sokolske svečanosti počele su na Vidovdan, kada je na groblju održana misa svim mrtvim članovima društva. Posle pomena herojima palim za
oslobođenje i ujedinjenje, kome su prisustvovali sokoli i muzika Jadranske straže, dr. Juraj Arnerić otvorio je u gradskoj većnici sokolsku izložbu. Otvaranju su prisustvovali predstavnici vlasti i oficiri sa usidrenih
podmornica.

U svom govoru dr. Juraj Arnerić naglasio je ulogu Sokolstva na Primorju, a specijalno na ostrvima. Sledećeg dana bila su župska i međudruštvena takmičenja. Osim uobičajenih disciplina došlo je do izražaja takmičenje na moru : plivanje, veslanje, skakanje i vaterpolo. Naročito su se
istakli članovi sokolske čete Smokvice sa ostrva Korčule. Uveče je priređena sokolska akademija matičnog društva Korčule. Glavni dan sleta započeo je dolaskom velikog broja sokola i gostiju. Korčula je osvanula iskićena zastavama
i slavolucima. Na obali je napravljeno vežbalište sa tribinama i velikim podijumom za „Morešku“. Rano ujutro stigli su Dubrovčani sa okolnim sokolskim društvima sa muzikom i muzikom Sokolske čete iz Orašca.

Iz Metkovića je stigao brod Bakar sa predstavnicima Sokolske župe Mostar i članovima okolnih društava. Kopnenim putem stigle su sokolske čete Pupnat i
Žrnovo sa brojnim članovima i prijateljima sokolstva. Zatim su svaka sa svojim brodom stizala Sokolska društva iz Blata, Veleluke i Smokvice-Čara. Najveću pažnju izazvali su Smokvićani, koji su došli u velikom broju, disciplinovani i samosvesni. Iz Veleluke stigla je i sokolska muzika. Iza njih su sledili sa posebnim brodovima Splićani i Makarani. Iz Hvara je stigla gradska muzika.
Orebićani su došli posebnim brodom. Svi su bili dočekani sa oduševljenjem.

Pucanjem prangija, klicanjem i sviranjem korčulanske sokolske muzike. Parobrodima, lađicama, motornim brodovima, autobusima i pešice stiglo je u Korčulu preko 3.000 sokola i gostiju. Pre početka povorke izvršena je predaja zastave matičnog društva Korčula Sokolskoj četi Pupnat. Jedna četa mornarice učestvovala je u proslavi. Napred je bilo dvadesetak sokolskih zastava uz pet
sokolskih muzika. Predstavnici rimokatoličke crkve odbili su obave posvetu sokolske zastave. Dr. Juraj Arnerić obavio je blagoslov zastave sa maslinovomgrančicom uzimajući vodicu iz kristalnog sokolskog crvenog srca.

Zastavi je kumovala sokolica Arnerić dr. R. Julka. Nakon blagoslova zastave preuzeo ju je starešina čete Pupnat Mato I. Poša. Uz prigodan govor zastavu je predao barjaktaru Poši Ivanu pokojnog Marina. Govorio je i dr. Mirko Buić, starosta župe Split i delegat Saveza SKJ. Razvila se povorka u kojoj je učestvovalo preko 1.500 sokola i sokolica. U povorci je učestvovala četa ratne mornarice i pet sokolskih muzika sa dvadeset sokolskih barjaka. Povorka je bila oduševljeno pozdravljena i zasuta cvećem.

Posle podne je održana javna vežba. Pre početka vežbe govorio je Marčić, zamenik starešine sokolske župe Mostar. Na vežbi se istakla Sokolska četa iz Smokvice. Uveče je održana tradicinalna viteška igra „Moreška“ sa novom muzikom od kompozitora Krste Odaka. Posle Moreške
održana je akademija vanjskih društava pri čemu se istaklo društvo Blato. Kasno u noć uz sviranje nacionalnih koračnica, klicanje, vatromet, pesmu razišli su se
učesnici svojim domovima. (8)

Društveni kino-odsek Sokolskog društva Korčula prikazao je 78 bioskopskih predstava 1933. Sokolski bioskop je jedini u Korčuli prikazivao zabavne filmove. (9)
Sokolsko društvo Korčula priredilo je 29 jula 1936. na obali večernju akademiju. Zbog akademije bio je podignut veliki podijum i dve tribine sa 400 sedišta. Prvo su vežbala ženska deca, naraštaj i članice. U listu „Sokolski
glasnik“ istaknuto je izvođenje ritmičke vežbe „Anitrina igra“. Odigrana je tradicionalna viteška korčulanska igra „Moreška“. Stranih i domaćih gostiju bilo je prisutno preko 2.000 gledalaca.

Akademiju su posetili splitski biskup dr. K. Benefačić, vršilac dužnosti opata grada Korčule don Pero Kalođera, predsednik senata dr. Tomašić, sreski načelnik, … . U listu „Sokolski glasnik“ istaknuto je da su sve tačke, a naročito kraj akademije bile popraćene oduševljenim dugotrajnim pljeskanjem i odobravanjem. (10)

Sokolsko društvo Blato proslavilo je 1936. svečano kraljev rođendan. Uoči 6. septembra 1936. bila je povorka sa bakljadom, predvođena muzikom. Na okolnim brdima gorele su vatre, a domovi meštana su bili osvetljeni. Povorka je obišla glavne ulice i završila na plokati, gde je naraštajac Ivan Petković kratkim govorom otvorio Sokolsku Petrovu petogodišnjicu. Posle govora svirana je
himna. Narod je klicao kralju i Jugoslaviji. Ujutro 6. septembra 1936. bila je budnica. Održano je blagodarenje, nakom koga je okupljenom narodu i sokolima održao govor predsednik opštine Prižnić. Povorka se svrstala i sa sa muzikom prošla mestom. Potom je održana svečana sokolska sednica.

Zbog jakog nevremena sokolska akademija je odložena za 8.septembra 1936. Akademija je završena narodnim kolom i plesom. (11) Sokolsko društvo Blato je sa velikim brojem
svojih članova učestvovalo na otvaranju Sokolske Petrove petogodišnjice u sedištu župe u Mostaru. Takođe su učestvovali na župskim takmičenjima. Na večernjoj akademiji u prostorijama Oficirskog doma ponovili su članovi
društva Blato svoju tačku „Dalmatinski šajkaš“, simboličku ritmičku vežbu, koju su pripremili za proslavu kraljevog rođendana. (12)

Društvo Blato je priredilo komemoraciju kralju Aleksandru. Posle pomena, kome su prisustvovali svi pripadnici sokolskog društva, opštinski predsednik govorio je na plokati pred crkvom, a zatim su sokoli krenuli u sokolanu, gde je starešina M. Batistić govorio o kralju i o zadacima Fonda Viteškog Kralja Aleksandra Ujedinitelja. U
veče održana je svečana komemoracija u počast kralja. Program se sastojao iz prigodnog govora, pevanja, deklamacija. Prosvetar Vigna održao je predavanje
„Veliki kralj“. Sledile su deklamacije „Kralju Aleksandru“ i „More mrtvom Kralju“. Starešina M. Batistić recitovao je „Pred odrom Velikog Kralja“. Na komemoraciji su bila prisutna domaća društva i građani. Komemoracija je bila
završena sokolskom himnom „Hej Sloveni“, koju je pevao hor „Glazbenog društva“ i svi prisutni. (13)

Društvo Vela Luka je 5. i 6. septembra 1936. proslavilo rođendan kralja Petra. Priređena je 5. septembra 1936. bakljada, rasveta, paljenje vatara po brdima i pred
školom proglašen ulazak u Sokolsku Petrovu petoljetku. Zbog nevremena je bila odgođena akademija. Održana je 8. septembra 1936. Društvo je sa barjakom, muzikom
i sa 54 člana učestvovalo na sokolskom slavlju u Mostaru 12. i 13. septembra 1936. Društvo je korporativno sa svim mesnim vlastima, ustanovama i rodoljubivim
građanima sudelovalo 9. oktobra 1936. pomenu za kralja Aleksandra. Posle pomena u sokolani je održana komemoracija. Antun V. Simatović recitovao je pesmu
„Plač Kraljice Marije“, koju je sam spevao. (14)

Sokolsko društvo Korčula proslavilo je svečano dan ujedinjenja 1. decembar 1936. Prisustvovali su korporativno sa društvenom muzikom svečanom blagodarenju.
Nakon blagodarenja priređena je povorka na kojoj je bilo 653 učesnika i dve muzike. Pred crkvom govorio je Marko Baničević o značaju dana ujedinjenja. Posle je održana svečana sednica upravnog odbora u u sokolani. Posle podne bio je korporativni pohod mrtvoj brači i sestrama na groblje. Na svečanoj akademiji nastupile su sve kategorije, a istakle su se članice sa ritmičkom vežbom „Humoreska“ i naraštajke sa vežbom „Na polju“. Prikazana su i dva prigodna igrokaza. Sokolski zavet je položilo 14 braće i sestara.(15)

Sokolsko društvo Blato proslavilo je dan ujedinjenja. Nakon blagodarenja svrstala se povorka od sokola, predstavnika vlasti i udruženja. Na čelu sa muzikom povorka je obišla mesto i došla u novi još nedovršeni sokolski dom,
gde je u prisustvu svih pripadnika sokola kao i mase naroda održana svečana sednica, prema dnevnom redu propisanom od Saveza Sokola. Pošto je starešina otvorio sednicu čitanjem savezne poslanice, bila je deklamovana pesma
„Jedinstvo“ od Bl. Ristića, a nakon toga je Evica Batistić, učiteljica, održala predavanje „Značaj i veličina Dana Ujedinjenja“. Milj. Batistić recitovao je pesmu „Pjesma jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca“ od Al. Šantića.

Muzika je svirala koračnicu „Jadranski stražari“. Uz prigodno slovo izvršeno je prevođenje u naraštaj i članstvo, a nakon toga podeljene su diplome članovima takmičarima i uzornim vrstama, koje su dobijene na sokolskim utakmicama u Mostaru. Sednica je završena himnom „Hej Sloveni“. U veče u novom sokolskom domu priređena akademija sa biranim programom. Otvorio ju je govorom starešina Milj. Batistić. Članovi i članice su vežbali tačku „Što ćutiš, Srbine tužni“. Na kraju je izveden pozorišni komad „Hadži Loja“ od Nušića. Komad su izveli članovi „Glazbenog društva“. Na akademiji je učestvovalo „Glazbeno društvo“ sa svojim horom i orkestrom. Iz blagonaklonosti proslavi i akademiji sudelovala je gospođa Marija Niseteo, koja je pratila na klaviru izvedbe.akademija je završena
sa himnom „Hej Sloveni“. (16)

U mestu Blatu na Korčuli je 12. i 13. decembra 1936. održan II sokolski sabor svih jedinica sa ostrva Korčule. U veče 12. decembra 1936. pristigli su delegati svih sokolskih društava i četa sa ostrva, a i starešina župe Mostar Čeda Milić, sa profesorom Jovom Radulovićem i Radovanom Čarovićem, starešinom čete Stepen, prvakom u guslanju na utakmicama župe Mostar. U prostorijama Sokolskog
društva Blato održana je predkonferencija. Dana 13. decembra 1936. sabor je počeo u nedovršenoj sokolani u prisustvu predstavnika vlasti i kulturnih i nacionalnih društava. Sabor je otvoren sokolskom molitvom nakon čega je odana počast zastavama društava Korčule i Vela Luke, i čete Pupnat. Predsedavajući Miljenko Batistić, starešina društva Blato, otvorio je sabor.

Muzika sokolskog društva Vela Luka svirala je himnu. Radovan Čarović, župski izaslanik i guslar, odgudio je na guslama pozdrav kralju. Profesor Jovan Radulović objasnio je prisutnima značaj Petrove petoljetke. Posle sabora, kad je prestala kiša, prošla je mestom sokolska povorka predvođena sokolskom muzikom. Posle podne priređena je svečana akademija u dvorani novosagrađenog Sokolskog doma. Na akademiji je učestvovalo i društvo Vela Luka sa jednom tačkom i Glazbeno društvo sa svojim orkestrom. Na akademiji je izveden pozorišni komad Branislava Nušića „Knez Ivo od Semberije“. Posle akademije bilo je sokolsko veselje. (17)

Kraljica Marija je zajedno sa svojom sestrom rumunskom princezom Jelisavetom boravila na Korčuli 10. juna 1938. Kraljica je pregledala sve socijalne i kulturne
ustanove u mestu i primila njihove predstavnike. Sokoli sa ostrva, društva Korčula, Blato, Velaluka i Žrnovo kao i čete Račišće, Pupnat, Smokvica i Čara sačekali su i pozdravili kraljicu Mariju. Zatim su na  priredbi održali špalir. Bilo je 488 sokola sa muzikom društva Korčula. Uveče je u počast kraljici Sokolsko društvo Korčula priredilo vitešku igru „Moreška“. Kraljica je sa
živim interesom pratila svaki detalj igre. Posle priredbi „Moreške“ kraljica Marija je pozvala k sebi oba kralja, kraljicu i starešinu Sokolskog društva
Korčula i izjavila da je sretna što je mogla da vidi ovu starinsku igru. Građanstvo je pristupilo u velikom broju oduševljeno pozdravljajući kraljicu Mariju. (18)

Sokoli na Korčuli igrali su „Morešku“. Prilikom sleta na Vidovdan 1923. u Dubrovniku nastupilo je Sokolsko društvo iz Korčule sa „Moreškom“. Po oceni pisaca „Spomenice 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku” ta tačka bila je
jedna od najlepših. (19) Potporna zadruga beogradskih novinara priredila je za vreme Vazduhoplovne izložbe (1938) prvi narodni festival većih razmera, na
kojem su učestvovali igrači, pevači i svirači iz naroda u narodnoj nošnji. Festival je bio otvoren Rusalijama iz sela Mirovče kod Đevđelije. Zatim su sledile igre iz Lupoglav-Božjakovine, iz Blinskog Kuta, iz Lazaropolja kod
Galičnika. Nastupali su Srbi iz Bjelovara, Baranjci, Paori iz Banata, Ličani iz Babinog Potoka, Moreška sa Korčule (Kumpanija sa Blata na Korčuli). Publika je za 16 večeri folklora pokazala veliko interesovanje i oduševljenje. (20)

Sokolsko društvo Blato, iz župe Mostar, javljalo je M. Stojadinoviću o vrlo teškim političkim prilikama u kojima društvo radi i živi, ali pored toga rad nije u zastoju „jer smo podigli sokolski dom i obnovili sokolsku muziku“. (21)
Sokolska društva na Korčuli bila su u sastavu Sokolske župe Mostar. Zajedno sa sokolima na Korčuli je radila Jadranska straža. Muzika Jadranske straže učestvovala je na sokolskim slavljima. Sokoli na Korčuli igrali su „Morešku“. Nastupali su ne samo na Korčuli, nego i po Jugoslaviji.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :
1. „Župa Mostar“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1. jula 1929, br.13, str.12;

2. „Sokolska župa Mostar“, „Slavensko sokolstvo“, Beograd, 1930, str. 124, 125;

3. „Sokolsko društvo Korčula“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 31. marta 1932, br. 14, str. 5;

4. „Sokolsko društvo Blato (Korčula)“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 2. juna 1932, br. 23, str. 5;

5. „Sokolsko društvo Velaluka“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21. jula 1932, br. 29, str. 6;

6. „Sokolsko društvo Blato“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21. jula 1932, br. 29, str. 6;

7. „Izveštaj Glavnog odbora Jadranske straže za IV glavnu skupštinu Ljubljana, 6-8.9.1935“, str. 11-12;

8. „Sokolski slet korčulanskog okružja i proslava tridesetogodišnjice osnivanja Sokolskog društva na Korčuli“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 23. avgusta 1935, br. 31, str. 3;

9. „Rad Sokolske župe Mostar u godini 1933“, Sarajevo 1934, str. 105;

10. „Preuzvišeni dr. Bonefačić, biskup splitski, i g. dr. LJ. Tomašić, predsednik Senata, na sokolskoj akademiji“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 augusta 1936, br. 32, str. 3;

11. „Proslava Kraljevog rođendana“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 25. septembra 1936, br. 38, str. 4;

12. „Otvoraranje sokolske Petrove petoletke“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 25. septembra 1936, br. 38, str. 4;

13. „Komemoracija Viteškog Kralja Ujedinitelja“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 16. oktobra 1936, br. 41, str. 4;

14. „Rad u društvu“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 23. oktobra 1936, br. 42, str. 4;

15. „Proslava 1 decembra“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15. decembar 1936, br. 49, str. 5;

16. „Proslava 1 decembra“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15. decembar 1936, br. 49, str. 6;

17. „Sabor sokolskih jedinica s Korčule“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22. januar 1937, br. 1, str. 6,7;

18. „Sokolsko društvo Korčula“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 6. avgusta 1938, br. 30, str. 10;

19. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku“, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 62, 63;

20. Ljubica S. Janković, „Beogradski festival narodnih igara i pesama“, „Vardar XXVII Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1939 godinu“, Beograd, str. 65-69;

21. Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd, 1991, str. 127, 133, 169-171;