Sokolska dramska pozorišta (Prvi deo)

Sokolski pokret nastao je pre Prvog svetskog rata u borbi za jačanje nacionalne svesti kod slovenskih naroda. Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod.

U svojim listovima i časopisima članovi sokola razmatrali su zadatke i značaj pozorišta za Savez Sokola.

„Samo jake mišice naše omladine neće pomoći u odsutnom trenutku, ako nije svesna dela svojih predaka, slave svoje otadžbine i žrtava koje se od nje traže. Zato je treba duhovno naoružati od najranijeg detinjstva pripremajući je za velika dela.“, istako je M.A. Vasić.

Dr. Sava K. Popović istakao je o značaju sokolskih diletantskih pozorišta: „Mi imamo danas u Jugoslaviji vrlo mali broj pozorišta i zato nam se nameće potreba da osnivamo što više diletantskih trupa. Svako sresko mesto trebalo bi da ima po jedno pozorišno udruženje, koje bi s vremena na vreme davalo komade naših domaćih pisaca. Za pozorišna udruženja treba zainteresovati obrazovanu omladinu toga mesta i prikazati roditeljima, da je cilj udruženja širenje literarne naobrazbe kod mladeži, a ne uzaludno gubljenje vremena, kako se to nažalost, kod nas još vrlo često misli.“ 

Jedno od najaktivnijih društava župe Veliki Bečkerek bilo je Sokolsko društvo u Vršcu. Godine 1926. održali su 31. januara javno selo sa predavanjem dr. Ilije Nikolajevića „Štetno delovanje alkohola” i pozorišnim komadom „Izdajem stan pod kiriju”. Na selu za građanstvo 28. aprila prikazan je pozorišni komad „U vlastitoj zamci”.

U „Spomenici 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku” iz 1929, pisano je o radu Sokolske Pozorišne Družine. Sokolsko društvo Dubrovnik je proslavilo 7. decembra 1924. „Savezni dan”, dan oslobođenja i ujedinjenja. Ujutro je bila svečana zakletva članova i članica. Uveče je održana svečana akademija. Drugi deo zabave „Balkanska carica” od kralja Nikole odigrana je vešto od B. Bubala, D. Radonića i M. Petričevića.

Na Sokolskoj akademiji priređenoj 2.2.1927. izvedena je predstava od P. Krstonošića „Traži zeta plemića”. Komediju u 1 činu, izveli su članovi Sokolske Pozorišne Družine : Rinka Jeričević, Branko Hope, Rafael Treven, Ivo Peko, Uroš Kovačić, Miro Ribičić, Dragutin Betner i Sveto Pejović.

Sokolska diletantska sekcija u Dubrovniku izvela je na sokolskoj akademiji 2. decembra 1928. Vojnovićev Prvi čin „Lazareva Vaskrsenja”.

Društvo je telegrafski zamolilo bolesnog Iva konta Vojnovića u Beogradu, da dozvoli prikazivanje komada. On je telegrafisao : „Dozvoljujem vrlo rado da se prikaže moje „Lazarevo Uskrsnuće” pod vrsnim vodstvom Boža Bubala, oslobodivši predstavu od svih tantiema. Sretni bili i sretno uspjeli. Želim mojim Sokolima i Dubrovniku – Ivo Vojnović”.

Po izvršenoj akademiji društvo je poslalo telegram Vojnoviću u Beograd : „Sa vrlo uspjele akademije razdragani „Lazarovim Vaskrsenjem” zanosno pozdravljamo auktora, želeći Vam svaku sreću i skori povratak u našu Dubravu. – Sokolsko društvo”.

Božidar Bubalo bio je pročelnik sokolske pozorišne sekcije u Dubrovniku a Aleksandar Tupalov režiser. Tri aktovke sekcija je odigrala 13. januara 1929. „Izborna tuberkuloza” od J. Devića; „Žena i lupež” od A. Averčenka u prevodu Bože Bubala i „Nos”. Igrali su Zlata Palčok, Nevenka Kovačić, Rinka Jeričević, Milka Matekalo, Nikica Taljeran, Branko Hope, Blagoje Samardžić, Miro Ribičić, Veljko Maričić, Aleksandar Tupalov, Vlado Katavić, Pero Bogdan i Ninko Matijević.

Sekcija je 17. februara 1929. odigrala aktovke : .„Zimski kaput” od P. Petrovića, „Provalnik” od Đ. Prejca,  „Analfabeta” od Branislava Nušića. Igrali su Mari Osmak, Rinka Jeričević, Nikica Taljeran, Božidar Bubalo, Branko Hope, Veljko Maričić, Miro Ribičić, Blagoje Samardžić, i Aleksandar Tupalov.

Sokolska Pozorišna sekcija je 13. oktobra 1929. nastupila na novoj pozornici izgrađenoj po nacrtima sokola inž. Vladimira Belajeva. Igrali su komediju u tri čina „Čvor” od Pecije Petrovića. Pre predstave, pročelnik sekcije Bubalo govorio je o životu i radu Pecije Petrovića. Pozorišna sekcija odigrala je 7. aprila 1929. „Ni časak mira” od I. Mjasnickog u prevodu pročelnika Božidara Bubala. Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je 26. 5. 1929. izlet u Trsteno. Sokoli sokolice priredili su javnu vežbu, a Pozorišna sekcija prikazala je aktovku „Nada Istre” od Klonimira Škalka.

Sokolsko društvo u Andrijevici osnovano je 19 januara 1931. Do januara 1932. prikazali su Njegošev „Gorski Vijenac” u celosti i sa velikim uspehom u Andrijevici, Beranama i Peći.  

Na rođendan prestolonaslednika Petra 6. septembra 1932. otvoren je u Risnu Narodni dom. Dom je bio dar risanskog dobrotvora Vasa L. Ćukovića. U okviru Narodnog doma nalazile su se prostorije sokola, ukrašene slikama Inkiostrija. Inkiostri je na slikama simboločki prikazao borbu Sokolstva sa austrijskom imperijom, tužnu granicu Istre i nade sokola za oslobođenjem.

Sokolska pozornica imala je 400 sedišta, a galerija je mogla da primi isto toliko. Posle podne sledila je sokolska javna vežba, a uveče je bila svečana akademija. Na akademiji diletanti su odigrali prvi čin iz “Dida”.

U Izveštajima za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935. sokoli su istakli da dok pozorišna sezona u državnim i banovinskim pozorištima traje 10 meseci, dotle u sokolskim pozorišnim odsecima je za polovinu kraća, jer počinje uglavnom u oktobru, a završava se, skoro redovno, krajem marta, a ređe tokom aprila. Pošto nisu sve župe i društva dostavljala svoje izveštaje o radu, sokolska statistika je bila nepotpuna.

Po statistici pozorišnih odseka u Savezu Sokola bilo je 1933. 272 sa 2.495 članova, a 1934. 268 sa 3.059 članova. Pozorišnih predstava 1933.godine bilo je 2.351 a već naredne godine 2.593. Najviše ih je bilo u župi Petograd 49 tokom 1934.godine a tokom 1933.godine bilo ih je 53. Počela se polako stvarati pozorišna tradicija u pojedinim sokolskim društvima i četama.

Savez Sokola je po podacima kojima su raspolagali u Izveštaju o radu uprave za 1938.godinu imao 197 pozorišnih odseka sa 1.969 članova, te godine prikazano je 1.240 pozorišnih predstava.

U velikoj dvorani Sokolskog doma u Kragujevcu 3 marta 1935.godine proslavljena je stogodišnjica osnivanja prvog srpskog pozorišta, koje je osnovao Joakim Vujić 1835.godine. Proslava je spojena sa proslavom 70-godišnjice Branislava Nušića, koji je prisustvovao svečanostima u Kragujevcu. Pre podne održana je svečana skupština, na kojoj su govorili Azanjac i Nušić. Nušić je zahvalio na srdačnom dočeku i podvukao značenje stogodišnjice prvog srpskog pozorišta. Posle podne priredila je pozorišna sekcija Soko Matice predstavu. Pre početka predstave govorili su Azanjac i profesor Miloje Pavlović. Prikazan je Nušićev „Običan čovek“. 

Među članovima sokola bilo je i glumaca. Glumac Ljubomir Stanojević bio je prednjak sokola u Beogradu. Momir Korunović upoznao ga je 1895. kad je stupio u sokolsko društvo. Njemu i mladim sokolima bio je uzor i primer kakav treba da bude istinski soko. Nikad se nije otimao da bude prvi, da bude član kakve uprave. Uvek pri vežbanju u vežbaonici ili na vežbalištu sokolskog društva podučavao je vežbače da soko i pravi čovek mora da bude iskren. Po svojoj želji sahranjen je u sokolskoj uniformi. 

Autor teksta: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije