Sokolska proslava u Dubrovniku 1929. (III)

Na Badnji dan 1925. vojnici dubrovačkog garnizona sa svojom muzikom uz pratnju sokolskog društva sa muzikom i Orjune proneli su preko grada iskićene badnjake uz vijanje barjaka i radosno pucanje. Pred opštinskim domom komandant mesta pukovnik Piletić čestitao je okupljenoj vojsci božičnu svečanost i održao patritski govor. Nakon toga uhvatili su se oficiri, sokoli, omladina u kolo, te su igrali uz svirku muzike. (11)
Sokoli su učestvovali u akciji koju je organizovao Crveni Krst maja 1925. Inicijativom Glavnog Odbora Podmladka Crvenog Krsta u antituberkuloznoj propagandi učestvovali su dubrovačka društva : 1) Starateljstvo za plućne bolesnike, 2) podmladak društva Crvenog Krsta, 3) Lečničko udruženje, 4) izvidnici, 5) podmladak sokola. Preduzeto je : 28 maja a) Asaniranje tri najnezdravijih stanova dubrovačke sirotinje za spomen ovog dana, b) deljenje sapuna i četkica za čišćenje zuba siromašnoj deci Starateljstva, c) deljenje i lepljenje plakata po školama i u gradu pomoću skauta; 29 maja a) Predavanje po školama od mesnih lekara i nastavnika, b) izlet podmladka u prirodu i sađenje drveća ; 30 maja a) povorka sa agitacionim natpisima ( podmladak sokola, podmladak društva Crvenog Krsta, Pčelice, Skauti), b) u teatru predavanje „O tuberkulozi u Dubrovniku” (dr. Orlić), uz zdravstveni film „Ne pljuj na tle”. Deklamovanje i pevanje (pevao podmladak Crvenog Krsta Ženske Učiteljske škole); 31 maja deljenje znački, prodavanje cveća i radova Podmladka za osnivanje besplatnog kupatila za siromašnu decu. (12)

Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je 28.6.1925. Vidovdansku javnu vežbu. Prvi deo programa bio je : 1.Černe „Što čutiš, Srbine tužni”, simbolične proste vežbe, koje je izveo muški naraštaj; 2. Gruborova „Na osvećenom Kosovu”, žive slike; 3. Gruborova „Jugoslavenska alegorija”, izveo ženski podmladak; 4. Heruc-Hranilović „Povijest Hrvata”, simbolične vežbe, koje je izveo muški podmladak; 5. Gruborova I Ritmičke vježbe po narodnim melodijama, izveo ženski podmladak; 6. Kovač „Iz bratskog zagrljaja”, simbolične proste vežbe, koje su izveli članovi. Drugi deo : 7. Gruborova „Ritmičke vježbe po primorskim napjevima : a)„Vozila se po moru galija”, b) „Vrbniče nad morem”, izveo je ženski podmladak i ženski naraštaj; 8.Kovač Skupine, izveo je muški naraštaj; 9. Gruborova „Igra Amora”, tercet izveo je ženski podmladak; 10. Gruborova II Ritmičke vježbe po narodnim melodijama, izveo ženski podmladak. Društvo je priredilo izlete 1925. u Mostar na župni slet, na Korčulu i Trebinje. Prikom posete kralja Aleksandra i kraljice Marije Dubrovniku 27. septembra 1925. Sokoli su zajedno sa dubrovačkim korporacijama (Srpsko radničko društvo Bratimstvo, Jugoslavenska Matica, Orjuna, Narodna Radikalna Omladina, Srpsko pravoslavna škola, …) dočekali kralja i kraljicu. . Sokolska počasna četa od 51 člana, 14 članica, 6 naraštajaca, 30 naraštajki, 21 muškog deteta i 32 ženske dece, dočekala je kraljevski par pred gradskim vratima sa sokolskim barjakom i muzikom. Sokoli su pravili počasnu stražu ispred stolne crkve, pravoslavne crkve, po podne pred Dvorom i uveče pred hotelom Imperijalom i parobrodom „Karađorđem”. U ime Sokolskog društva Dubrovnik posetili su u Dvoru kralja starešina dr. Luko Dražić, tajnik Antonije Benusi i načelnica Milena Gruborova. Kralj se sa njima rukovao i interesovao za brojno stanje Sokola i njihovo sudelovanje na sletovima. Na sva pitanja odgovorio mu je starešina dr. Luko Dražić. (13)

Na Glavnoj godišnjoj skupštini sokolskog društva održanoj 24. januara 1926. izabrana je uprava. U Upravi bili su : Starosta dr. Luko Dražić, podstarosta Nino Šutić, načelnik Ante Korčulanin, načelnica Milena Gruborova, pročelnik kulturno prosvj. sekcije don Niko Đivanović, tajnik Vlaho Lučić, zapisničar Branko Hope, blagajnik Ljudevit Taišer, zam. blag. Nino Šutić, gospodar i oružar Ignac Horović. Odbornici Frano Vajda, dr.Artur Krekić, Novak Bukvić, Antonije Benusi i Voja Milišić. Revizori Krasovac i Andrić. (14)

Povodom smrti dr. Jovana Cvijića održan je pomen 30. 1. 1927. U ime Dubrovačkog učenog društva „Sv. Vlaho” Jorjo Tadić održao je predavanje u Sokolani o životu i radu dra Jovana Cvijića. Zatim je član sokola Miho Kusijanović govorio o Cvijićevu jugoslovenstvu. Na parastosu u pravoslavnoj crkvi sudelovali su predstavnici sokola. Sokolska akademija priređena je 2.2.1927. (na Kandeloru) Na programu su bili : 1.orkestar vojne muzike je svirao Sokolski koračnicu; 2. ženski naraštaj je izveo „Ritmičke igre po narodnim melodijama” od M. Gruborove; 3. Sokoli i pitomci Pomorske Vojne Akademije izveli su vežbe na prečki; 4. orkestar vojne muzike je svirao uvertiru op. „Oberon”; 5.muški naraštaj je izveo Skupine; 6. P. Krstonošić : „Traži zeta plemića”. Komediju u 1 činu, izveli su članovi Sokolske Pozorišne Družine : Rinka Jeričević, Branko Hope, Rafael Treven, Ivo Peko, Uroš Kovačić, Miro Ribičić, Dragutin Betner i Sveto Pejović; 7. orkestar vojne muzike je svirao Sinfoniju iz op. „Minjon”. Posle programa akademije bio je ples. Društvo je priredilo 13. februara 1927. akademiju sokolske dece. Glavna skupština delegata Sokolske župe „Aleksa Šantić” održana je u velikoj dvorani dubrovačkog sokola 6.marta 1927. Starosta župe Čeda Milić govorio je o zadacima Sokolstva u nacionalnoj državi i o radu za opše ciljeve Slavenstva. Prilikom skupštine održan je „Sokolski dan u Dubrovniku”. Povorka sokola sa sokolskom muzikom krenula je do Gundulićevog spomenika, a zatim do spomen ploče poginulim Dubrovčanima omladincima-dobrovoljcima, da položi lovor-vjence i „proslavi njihovu misao, koju je naše Sokolstvo prihvatilo i visoko istaklo.” Pred ovim spomenicima govorili su Čeda Milić, dr. Pavao Zanki, Gavro Milošević, Antun Bartulović i Čedomir M. Škekić. Poklicima „Slava pesniku Slavenstva” završena je manifestacija pred spomenikom Gunduliću. Pred spomen-pločom palim dubrovačkim dobrovoljcima potpukovnik Škekić istakao je da je Austrija streljala ljude, ali da ideje nije mogla ustreliti. U počast delegata župske skupštine u veče priređena je svečana akademija. Od 20 marta do 10. aprila 1927. društvo je držalo prednjački tečaj. Bartulović je 20. marta 1927. održao predavanje o značaju telovežbe u nacionalnom pogledu. Kod sela Čibače od neprijateljskih elemenata napadnuta je dubrovačka sokolska muzika. Sokoli iz Dubrovnika priredili su izlet i javni čas u Kuparima. Gosti iz Češke srdačno su dočekali sokole. (15)

Sokolsko društvo Dubrovnik otvorilo je od 1. aprila 1927. muzičku školu. Školom je upravljao član sokola Marko Radisavljević, kapelnik vojne muzike. (16)
Vidovdanskoj javnoj vežbi prisustvovao je komandant mornarice admiral Prica. Pažnju su privukli pitomci Pomorske Vojne Akademije, koji su nastupili pod vođstvom Srečka Sršena. Bile su zapažene ritmičke vežbe ženskih kategorija po melodijama narodnih pesama pod vođstvom načelnice dubrovačkog društva Milene Gruborove. (17)
U javnosti je vladalo uverenje da katoličko sveštenstvo osuđuje i proganja sokole. Nasuprot tom uverenju u časopisu „Sokolski Glasnik” su istakli na sokolskim priredbama 1927. primer opata Maša Bodulića koji je na sletu u Korčuli blagoslovio zastavu sokolskog društva i biskupa dr. Marčelića koji je uz asistenciju sveštenstva prisustvovao sletu u Prekom. Opat Mašo Bodulić je u svom govoru naglasio, da su sokoli uvek bili tumači narodnog jedinstva, pa takvima neka ostanu i sačuvaju potomstvu ono, što je izvojevano teškim žrtvama. Biskup dr. Marčelić je u svom govoru istakao da će narodna budućnost biti lepša i bolja po požrtvovnom sokolskom delu.(18)

Naraštajski slet župe održan je u Dubrovniku 2 i 3 juna 1928. Sletu su prisustvovali članovi župe „Vojvoda Hrvoje” (Split) i župe „Njeguš” (Cetinje). Bilo je oko 1.000 učesnika. Na sletu su učestvovali : 96 iz muške nastavne škole, 60 iz ženske nastavne škole, 296 iz građanske muške škole i niže gimnazije i 268 iz građanske ženske škole, preparandije i gimnazije. Sletska takmičenja bila su prvog dana sleta. Glavni sletski dan bio je 3. juna 1928. Sokolskoj povorci su se od Gruža priključile sve mesne škole sa svojim nastavnicima. Čete sokolske i školske mladosti stupale su uz pratnju vojne muzike i sokolskih muzika iz Dubrovnika i Metkovića. Bilo ih je u povorci preko 1.500. Prekrili su Placu Kralja Petra. Pred pločom omladincima-dobrovoljcima pukovnik Miroslav Piletić, podstarešina Sokolskog društva Dubrovnik i predsednik „Narodne Odbrane”, pozdravio je sokolsku mladost. Položen je venac pred spomen-pločom palim dobrovoljcima. Povorka je produžila do Gundulićeva spomenika, gde je takođe položen venac. Govorio je starješina župe, Čeda Milić i J. Jeras u ime Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. U svom govoru spomenuo je otrgnute sokole Zadra, Istre i Gorice, kojima se oduševljeno stalo klicati. Posle podne održana je javna vežba na prostranom stadionu na Lapadu. Pred preko 4.000 gledalaca izvedene su sokolske vežbe. Nastupilo je oko 1.000 vežbača. Nastupila su i čehoslovačka školska ženska i muška deca iz Državnog oporavilišta u Lapadu. Prilikom sleta Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je izložbu fotografija u Oficirskom Domu. U jednom odeljenju bile su fotografije istaknutih sokolskih radnika, prvih nastupa, uspomene na sokolske priredbe i sletove, sve u vezi sa sokolskim radom u Dubrovniku. U drugom odeljenju bile su slike snimljene od foto-sekcije Sokolskog društva u Dubrovniku. Dubrovački sokoli učestvovali su 13.11.1928. sa 139 članova i sokolskom muzikom na proslavi 10-godišnjice ulaska Srpske vojske u Dubrovnik, otkriću spomen-ploče u gradskim vratima i razvijanju nove dobrovoljačke zastave. Društvo je učestvovalo 28.11.1928. u crkvi Svetog Vlaha pri zadušnicama za Jovana Đaju. U veče je u Srpskom Pjevačkom Društvu „Sloga” održana komemoracija Jovanu Đaji, koji se iz Dubrovnika preselio u Srbiju, u političkom životu predratne Srbije igrao važnu ulogu kao ministar prosvete i unutrašnjih dela, i kao novinar. Na proslavi Dana Ujedinjenja 1. decembra 1928. učestvovalo je 149 članova svih kategorija sa muzikom. Sokoli su zajedno sa nacionalnim građanstvom i omladinom posetili grobove Tome Poljaka, dobrovoljca preminulog u Dubrovniku 7.2.1920. i sahranjenog na Vojnom groblju, i Miloša Maržana, streljanog 1914. sahranjenom u pravoslavnom groblju na Boninovu. Na grob Poljaka položio je Soko lovor-vijenac uz govor staroste Nika Šutića, a na grob Maržana sokoli su položili trnov-vijenac uz govor staroste. Na nadgrobnom spomeniku Maržanu, podignutom troškom Sokola, pisalo je : „Milošu Maržanu . Obješenom 24.9.1914. od krvoločne Austrije. Postavi. Sokolsko Društvo. 1928”. Društvo je osnovalo „Sokolski muzej”. U Upravnom odboru muzeja bili su Antonije Benusi i D. Nika Đivanovića. Muzeju su darovali eksponate Antonije Benusi, Kristo P. Dominković i Voja Milišić. Sokolska diletantska sekcija izvela je na sokolskoj akademiji 2. decembra 1928. Vojnovićev I čin „Lazareva Vaskrsenja”.

Društvo je telegrafski zamolilo bolesnog Iva konta Vojnovića u Beogradu, da dozvoli prikazivanje komada. On je telegrafisao : „Dozvoljujem vrlo rado da se prikaže moje „Lazarevo Uskrsnuće” pod vrsnim vodstvom Boža Bubala, oslobodivši predstavu od svih tantiema. Sretni bili i sretno uspjeli. Želim mojim Sokolima i Dubrovniku – Ivo Vojnović”. Po izvršenoj akademiji društvo je poslalo telegram Vojnoviću u Beograd : „Sa vrlo uspjele akademije razdragani „Lazarovim Vaskrsenjem” zanosno pozdravljamo auktora, želeći Vam svaku sreću i skori povratak u našu Dubravu. – Sokolsko društvo”. Božidar Bubalo bio je pročelnik sokolske pozorišne sekcije a Aleksandar Tupalov režiser. Tri aktovke sekcija je odigrala 13. januara 1929. : 1. „Izborna tuberkuloza” od J. Devića; 2. „Žena i lupež” od A. Averčenka u prevodu Bože Bubala; 3. „Nos”. Igrali su Zlata Palčok, Nevenka Kovačić, Rinka Jeričević, Milka Matekalo, Nikica Taljeran, Branko Hope, Blagoje Samardžić, Miro Ribičić, Veljko Maričić, Aleksandar Tupalov, Vlado Katavić, Pero Bogdan i Ninko Matijević. Sekcija je 17. februara 1929. odigrala aktovke : 1.„Zimski kaput” od P. Petrovića, 2. „Provalnik” od Đ. Prejca. 3. „Analfabeta” od Branislava Nušića. Igrali su Mari Osmak, Rinka Jeričević, Nikica Taljeran, Božidar Bubalo, Branko Hope, Veljko Maričić, Miro Ribičić, Blagoje Samardžić, i Aleksandar Tupalov. Sokolska Pozorišna sekcija je 13. oktobra 1929. nastupila na novoj pozornici izgrađenoj po nacrtima sokola inž. Vladimira Belajeva. Igrali su komediju u tri čina „Čvor” od Pecije Petrovića. Pre predstave, pročelnik sekcije Bubalo govorio je o životu i radu Pecije Petrovića. Dobrotvori su pomagali Sokolsko društvo Dubrovnik. Veliki župan dr. Antun Perković darovao je biblioteci društva „Ratni Album 1914-1918” i još nekoliko knjiga. Veliki župan Dušan Popović darovao je biblioteci još nekoliko knjiga. Ilija I. Nardeli, opštinski blagajnik, darovao je 500 knjiga, većinom pozorišnog sadržaja i mnogo pribora za Pozorišnu sekciju. Ostali darovatelji bili su Knjižara „Jadran” Dubrovnik 40 knjiga. Voja Milišić 40 knjiga. Čedo Tošović 3 knjige. Voja Milišić darovao je društvu sliku Gavrila Principa. Čedo Milić, župski starešina, sliku Banjalučkog procesa 1916. kada su osuđena 46 istaknutih nacionalnih radnika, većinom sokoli iz Bosne. Sam darodavatelj Čedo Milić bio je na procesu osuđen smrtnom kaznom na vešalima. Istaknuti nacionalni radnik Miguel Mihanović iz Buenos Airesa bio je doživotni član i dobrotvor društva. Od svog dolaska 1922. u Dubrovnik Mihanović je svake godine novčano pomagao društvo. Na Glavnoj godišnjoj skupštini održanoj 20. januara 1929. starosta Niko Šutić je pre prelaska na dnevni red govoreći o stanju u zemlji i uvođenju diktature : „ … Nama sokolima bila je namijenjena teška zadača, da ostanemo između dvije vatre i radi toga što smo ostali vjerni tradicijama sokolskog bratstva i jednakopravnosti, bili smo smatrani kao neka nesavremena sekta, koja služi nećemu što ne postoji. … Ovo mora da nam ulije još veću volju da ustrajemo i da nikad ne sustanemo na jedino ispravnom i spasonosnom putu, kojim smo se od našeg postanka zaputili.” (19)

Za Sokolsko društvo Dubrovnik 1929. je bila „Jubilarna godina”, tokom koje je održan niz priredbi počev od akademije na uskrsni ponedeljak 1 aprila 1929, a završen sa Decembarskom akademijom. Na Uskrs 31. marta 1929. u veče 11 topovskih hitaca najavilo je Dubrovniku i okolini da počinje Sokolska „Jubilarna godina”. Sponza je bila okićena trobojkama i mnoštvom sijalica, koje su u noći još više isticale lepotu Sokolane. Povorka od 198 članova svih sokolskih kategorija sa muzikom na čelu i lampionima krenula je iz sokolane niz Placu kralja Petra, do stana dr. Melka Čingrije. Dr. Luko Dražić istakao je njegove zasluge za Sokolstvo. Posle toga povorka je krenula do stana dr. Miće Mićića, gradonačelnika. Njega je pozdravio Niko Šutić. Povorka se zatim zaustavila na „Šetalištu Kralja Aleksandra” gde je komandant mesta pozdravio dr. Luku Dražića i Nika Šutića. Pred opštinom masa sveta očekivala je sokole. Tu je dr. Miće Mićić, u ime opštine pozdravio sokole oduševljenim govorom. Na Uskršnji ponedeljak sokolska je muzika priredila budnicu. Obišla je grad i predgrađe svirajući. Priredila je na Placi kralja Petra koncert slavenskih komada i marševa. U veče priređena je akademija sa igrankom u Sokolani. Starešina Niko Šutić u svom govoru istakao je zajednički rad Srpskog i Hrvatskog sokola, zajedničke patnje i stradanja. Setio se i umrlih sokola među kojima je istakao Vasa Milišića, Milana Srzentića, Boža Šišića, dr. Josipa Dimovića, Đilda Joba i ostale čija će imena vječno sjati u istoriji dubrovačkog Sokolstva. Svoj govor završio je : „Ponosni smo, što smo kroz cijelo ovo vrijeme od dva i pol decenija uvijek išli određenim smerom bratstva, jednakosti i bratske sloge. Kakvi smo bili u početku, jednakim mislima prožeti, ustrajali smo, kroz za Sokolstvo tešku predratnu i još težu ratnu periodu, i takvi smo i ostali danas. Prvi smo napustili plemensku tjesnogrudnost i čvrsto prigrlili idealno Jugoslovenstvo, koje nas vodi k širem Slovenstvu, sokolskom Sveslavenstvu”. Pozorišna sekcija odigrala je 7. aprila 1929. „Ni časak mira” od I. Mjasnickog u prevodu pročelnika Božidara Bubala. „Jubilarna Sokolska Večera” održana je 27.4.1929. na kojoj su uzeli učešća predstavnici vojske i mornarice, Veliki župan, gradonačelnik i drugi, i preko 200 uglednih sokola i sokolica, među kojima je bilo nekoliko osnivača i starih predratnih sokolskih radnika. U svom govoru Niko Šutić istakao je rad sokolskih radenika, naročito „Stare garde”. Veliki župan dr. Antun Perković zahvalio se Niki Šutiću. Govorili su Dušan M. Nedeljković, dr. Miće Mićić, Karlo Černi, Milena Gruborova, Jaša Miloslavić i Veljko Maričić. (20)

Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je 26. 5. 1929. izlet u Trsteno. Iz Dubrovnika je krenulo parobrodom 149 članova sokola svih kategorija, sa njima je išla sokolska muzika i dosta izletnika. Krenuli su uz svirku i pesmu Trstenomu. Meštani na čelu sa glavarem Nikolom Doljaninom i i učiteljem Lujom Mozara srdaćno su pozdravili izletnike. Mileva, kćerka Mozare srdačno je pozdravila sokolice i darovala kitu cveća Gruborovoj. Sokoli sokolice priredili su javnu vežbu, a Pozorišna sekcija prikazala je aktovku „Nada Istre” od Klonimira Škalka. Na polasku Trstenjani su izrazili želju da ih opet skoro posete. Prilikom izleta poglavaru Doljaninu poklonjena je uokvirena slika Trstenog, rad foto-sekcije. Sokoli su priredili izlet u Ston 2.6.1929. sa 161 članom svih društvenih kategorija i Sokolskom muzikom. Istog dana Sokolsko društvo Metković priredilo je izlet u Ston. Na obali sokole iz Dubrovnika dočekala je stonjska omladina i Sokolsko društvo iz Metkovića sa svojom muzikom, poklicima kralju, Sokolstvu i Jugoslaviji. Na obali ćerka apotekara Nada Matičević pozdravila je sokole govorom i predala kitu cveća starešini Niku Šutiću. Sa balkona opštine sokole je pozdravio načelnik Niko Buško, a u ime sokola odgovorio mu je dr. Mato Košćina iz Metkovića. Priređena je javna vežba, a nakon vežbe sokolske muzike iz Metkovića i Dubrovnika priredile su koncert narodnih komada. Rastanak je bio dirljiv. Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je u sklopu jubileja 25. godišnjice svog osnivanja 9. 6. 1929. „Naraštajski dan”. Sve su organizovali naraštajci pod nadzorom starijih. Održane su utakmice na Gruškom polju, naraštajska povorka obišla je Dubrovnik, u tri sata popodne bio je izlet dece i naraštaja na Lokrum. Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je sa 136 članova svih kategorija sa muzikom izlet na Lopud. Na dolasku i polasku društvo je sa muzikom na čelu pozdravilo opštinu i načelnika Nika Zeca. Javna vežba je pobudila pažnju Lopuđana i stranaca.

Vidovdan je proslavljen javnom vežbom na Gruškom polju 30.6.1929. uz sudelovanje vojske i mornarice. Učestvovao je 151 član svih kategorija sa muzikom. Proslava Prvog decembra bila je zaključna svečanost jubilarne proslave dvadesetpetogodišnjice rada Sokolskog društva Dubrovnik. Svečanost je počela 30. novembra 1929. Sokolski naraštajci i naraštajke pohodili su grobove preminulih sokola i nacionalnih radnika. Okitili su cvećem grobove Iva Vojnovića, Tome Poljaka, Miloša Maržana, Antuna Fabrisa, Milovana Glišića, Uroša Trojanovića, Đilda Joba i Paska Joba. Položili su cveće i na Gundulićev spomenik. U veče priređena je svečana akademija sa igrankom. Nastupile su sve kategorije sokola (132 člana) sa muzikom i pitomci Pomorske Vojne Akademije. Prvog decembra bila je svečana zakletva novih članova. Priređena je velika povorka gradom sa muzikom na čelu. U povorci je učestvovalo 185 članova svih kategorija. Povorka se zaustavila pred Gundulićevim spomenikom i pred pločom palim dobrovoljcima i položila vence. Ovim je završena proslava jubilarne 25-godišnjice opstanka Sokolskog društva u Dubrovniku. Građanstvo je na svim priredbama pokazalo osobito oduševljenje za Sokolsko društvo u Dubrovniku. (21)
Sokolsko društvo u Dubrovniku proslavilo je zajedno sa stanovnicima Dubrovnika 25 godišnjicu svog delovanja u Dubrovniku. Godišnjicu su obeležili manifestacijama i izdavanjem spomenice.
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomena :
1. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 52, 53;
2. „Župa Mostar“, „Sokolski glasnik“, br.13, God.XI, Ljubljana 1. jula 1929, str.12; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 54;
3. Uprava Sokola, „Sokolska akademija sa plesom”, „Rad”, Dubrovnik, 3. marta 1920, br. 20, str. 2, 3; „Smotra jugoslovenskog sokolstva”, „Rad”, Dubrovnik, 4.septembra 1920, br. 42, str. 1;
4. „Odlazak dobrovoljaca”, „Rad”, Dubrovnik, 28 februara 1920, br. 15, str. 3;„Pri polasku dobrovoljaca”, „Rad”, Dubrovnik, 13. marta 1920, br. 17, str. 4;
5. „Iz „Sokola”, „Rad”, Dubrovnik, 29. januara 1921, br. 3,str. 3; Gradske vijesti, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 7 juna 1921, br. 23, str. 3;„Sokolska javna vežba”, „Rad”, Dubrovnik, 15 oktobra 1921, br. 99, str. 2;
6. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 57, 58, 59, 60;
7. Upravni odbor, „Sokolski Slet Župe Mostar u Dubrovniku”, „Jugosloven”, Dubrovnik, 3. marta 1923, br. 42, str. 3;„Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 60, 61;
8. „Župa Mostar“, „Sokolski glasnik“, br.13, God.XI, Ljubljana 1. jula 1929, str.12; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 62, 63;
9. „Pomen Fabrisu”, „Sloga”, Dubrovnik, 20. Oktobra 1924, br. 20, str. 2; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 65;
10. „Proslava „ujedinjenja i oslobođenja” u Sokolu”, „Sloga”, Dubrovnik, 20. Decembra 1924, br. 25, str. 2; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 66, 67;
11. „Badnjak”, „Dubrovački list”, Dubrovnik, 10. januara 1925, br. 2, str. 3;
12. „Zdravstvena propaganda”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 26 maja 1925, br. 21, str. 7;
13. „Raspored korporacija pri dočeku”, „Narodna svijest”, Dubrovnik, 26. septembra 1925, br. 39, str. 3; ,,Darovi NJ. V. Kralja”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 1 oktobra 1925, br. 40, str. 2; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 67, 69;
14. „Glavna skupština sokola”, “Sloga”, Dubrovnik, 3 februara 1926, br. 4, str.3;
15. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 72, 73; V, „Sokolsko društvo u Dubrovniku”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 15. maja 1927, br. 9, str. 210; „Iz Sokolske župe Alekse Šantića-Mostar”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 15 aprila 1927, br. 7, str. 155; V.P. „Iz Sokolske župe Alekse Šantića-Mostar”,„Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 30. septembra 1927, br. 18-19, str. 308;
16. „Muzička škola”, „Dubrovački list”, Dubrovnik, 21. marta 1927, br. 5, str. 5;
17. V.P. „Iz Sokolske župe Alekse Šantića-Mostar”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 30. septembra 1927, br. 18-19, str. 306, 307;
18. „Katoličko sveštenstvo i Sokolstvo”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 30. septembra 1927, br. 18-19, str. 308;
19. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
20. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 88, 89;
21. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 90, 91;