Sokolska proslava u Dubrovniku 1929. (I)

Na Vidovdanskom sokolskom saboru održanom 1919. u Novom Sadu svi sokolski savezi ujedinili su se u Sokolski Savez S.H.S. Na Saboru u ime Srpskog sokolskog društva „Dušan Silni” iz Dubrovnika učestvovali su Aleksandar Kurtović, Ivo I. Matić i Vaso Piper. Dubrovačko društvo „Dušan Silni” održalo je glavnu skupštinu 26. oktobra 1919. na kojoj je zaključeno da se društvo ujedini sa Hrvatskim sokolom. Održana je izvanredna glavna skupšina na kojoj su bile uprave i 217 članova oba društva. Predsedavao je dr. Luko Dražić, starosta Hrvatskog sokola a zapisničar je bio Vaso Piper, vođa dušanovačkog društva. Predsedavajući saopšti zaključak Hrvatskog sokola, a Vaso Piper izvjesti o jednakom jednoglasnom zaključku Srpskog sokolskog društva „Dušan Silni” sa željom da tadašnja izvanredna skupština postavi temeljni kamen novom sokolskom društvu . Pošto su pročitana nova pravila izabran je upravni odbor ujedinjenog sokola. Izabrani su starosta dr. Luko Dražić, zamenik staroste Dušan Babić, blagajnik Herman Ercegović, tajnik Vaso Piper. Sokolska društva Srpske sokolske župe na Primorju iz Dubrovnika i Boke Kotorske ušla su u Sokolsku župu Mostar, osnovanu 1920.(1)

Župska konstituirajuća skupština održana je u Mostaru 28. marta 1920. Na skupštini je bilo 12 društava: Bileća, Čapljina, Dubrovnik, Gacko, Herceg Novi, Konjic, Mostar, Nevesinje, Opuzen, Risan, Stolac i Trebinje. Starešina župe bio je Čedo Milić, istaknuti nacionalni i sokolski pregalac. Posle skupštine pristupilo se oživljavanju društava koja su postojala pre rata. U Dubrovniku je održana 18.7.1920. prva skupština hercegovačkih i primorskih sokolskih društava. Osim delegata prisustvovali su sokoli Mostara, Trebinja, Herceg Novog, Tivta i ostalih gradova koji su pripadali sokolskoj župi, da svi pokažu svoj rad od oslobođenja do dana sastanka. Održana je javna vežba na Brsaljama, na kojoj su nastupali vežbači iz Dubrovnika i društava koja su učestvovala na skupštini. Posle vežbe sledila je zabava i koncerat hercegnovske i tivatske muzike. (2)

Sokolsko društvo priredilo je 12. marta 1920. u Sokolani akademiju sa plesom. Program je bio : 1) Marš; 2) Proste vežbe „Oslobođenja” koje izveo prednjački zbor; 3) Potpuri iz opere „Zrinjski” izvodio je tamburaški zbor; 4) Sopran solo, pevala članica P.O.K. uz pratnju klavira; 5) Filipi : Svečanost na polju, izvodio je tamburaški zbor; 6) Žive slike (Piramide); 7) Begović, „Pred ispitom zrelosti”, komedija u jednom činu. Proste vežbe su simbolički prikazivale „Oslobođenje”. Svaki pokret imao je svoje značenje, svaki stav je pesma za sebe. U vežbama je prikazana Golgota od Kosova do Oslobođenja. Vežbama je upravljao vođa prednjačkog odelenja Antun Korčulanin, koji je završio dvomesečni prednjački tečaj sokolskog saveza u Ljubljani. Vežbe su pripremane za svesokolski slet u Pragu. Uprava Sokolskog društva pozvala je inteligenciju da se pridruži sokolima. jer Soko nije bio samo društvo za radnice i radnike, seljanke i seljane, nego i za inteligenciju. Istakli su :„Kad su naši slavni borioci dali na bojnom polju sebe za nas, može i inteligencija dati par sati sedmično za prosvjetu i kulturni rad naroda. Svojim pokoljenima moramo pripraviti život lakši, bolji i srećniji, nego što je bio naših očeva i naš. Preporučamo svima, a osobito mlađoj inteligenciji, da ne stupa samo u podupirajuće, nego u izvršujuće članove, jer mi trebamo intenzivnog rada, a ne parade. U redovima prednjačkog odeljenja doći će u dodir najlakše s onom braćom, koja žeđa za prosvjetom, a nema je ko napojiti.” Povodom sleta u Mariboru 1920. u listu „Rad” istaknuto je : „Disciplinirana vojska jugoslovenskog sokolstva kao nosioc i zaštitnik naprednih ideja u našem narodu prestavlja jedan od jakih temelja demokratsko-liberalne Jugoslavije.” (3)

Sokolski pokret bio je pokret koji je od svojih članova tražio da budu dobrovoljci u borbi za oslobođenje i ujedinjenje. Dobrovoljci su u Dubrovniku bili sedam meseci. Dubrovnik se 23. februara 1920, u ime otadžbine, oprostio sa junacima na najsvečaniji način, uz puno učešće vojske, opštine i građanstva. Dobrovoljačka povorka okupila se ispred Sponze (Sokolskog doma). Pred polazak dobrovoljaca pred opštinom govorio je načelnik i poslanik dr. Melko Čingrija. Zahvalio im se u ime svih građana na njihovom držanju, koje je ostavilo najbolju uspomenu. Dobrovoljački zastavnici pristupili su načelniku Čingriji, a on im je predao dve zastave jugoslovensku i američku. Muzika je svirala jugoslovensku himnu, a okupljeni narod je klicao dobrovoljcima. Zatim su svi krenulu u grušku luku. Povorku su predvodile devojke sa velikim lovor vencem, za njima omladina svih škola pod državnim zastavama. Iza njih su išli dobrovoljački barjaktari, muzika, barjaktari svih dubrovačkih korporacija, pevački hor, sokoli, dobrovoljačka četa i masa naroda. Po pisanju lista „Rad” u povorci je bilo više hiljada ljudi u gustim redovima. U redovima je bilo 15 do 20 osoba. Masa se uz pevanje i sviranje muzike kretala prema Gružu. Povorka je prešla preko Gruža i dopratila dobrovoljce do parobroda. Opet je nastalo pozdravljanje i klicanje. Dok je muzika svirala, omladina je pevala. Gruška obala bila je puna naroda, koji je dolazio i pozdravljao dobrovoljce. Ispred parobroda pozdravio je dobrovoljce u ime omladine dr. Dane Knežević i jedan gimnazijalac. Odgovorili su im besedama dva dobrovoljca. Parobrod se otisnuo uz pevanje, vijanje barjaka i klicanje. Član sokola Niko Šutić sakupio je 2.918 kruna dobrovoljnih doprinosa za troškove (jugosl. i američke zastave, plakati, muzika …) i tom svotom podmirio sve račune. Katica Lujak je besplatno radila na izvezenim zastavama. (4)

Na Glavnoj godišnjoj skupštini održanoj 15. januara 1921. u upravu Sokolskog društva Dubrovnik izabrani su : starešina dr. Luko Dražić, podstarešina Novak Bukvić, blagajnik Ljudevit Taišer, tajnik Antonije Benusi. Odbornici : Panto Andrić, Ivo Banović, Obrad Berdović, Petar Pasarić, Branko Bubalo, Herman Ercegović, Niko Filičić, Risto Milišić, Ivica Nadramija, Dane Ćorović, Niko Šutić, Milan Kovačević. Zamenici Vilim Doršner, Miho Ercegović, Marko Đenero, Uroš Jokanović. Načelnik (vođa) Narciz Baldani, Antun Car, Antun Kukuljica. Sokolski sud : Stijepo Đivić, dr. Zvonko Stojković, dr. Ilija Sindik, prof. Vicko Lipanović, Đorđe Petrović Njeguš. Sokolsko društvo Dubrovnik učestvovalo je sa ostalim dubrovačkim društvima u zajedničkim akcijama. Za ,,Dječji dan” 12. juna 1921. u korist fonda za zaštitu dece i mladih, Narodna ženska zadruga priredila je veliku narodnu svečanost na Brsaljama uz sudelovanje sokola i Jugoslovenskog akademskog kluba. Veće uoči svečanosti priređen je koncert u Sokolani (Sponza). Sokolska javna vežba održana je oktobra 1921. na Brsaljama. Brsalje su bile prepune naroda koji je sa velikim zanimanjem pratio vežbe sokola. List „Rad” primetio je : „Od onih, koji sami sebe računaju u finiji svet, nije bilo gotovo nikoga.” (5)
Na Glavnoj godišnjoj skupštini održanoj 15. januara 1922. u upravu Sokolskog društva Dubrovnik izabrani su : starosta dr. Luko Dražić, podstarosta Novak Bukvić, načelnik Vlaho Lise, načelnica Anka Fošt, zamenica Anka Kolaj, predsednik prosvjetnog odelenja dr. Lujo Fuke, tajnik Antonije Benusi, pomoćnik Ivo Antonioli, blagajnik Herman Ercegović, pomoćnica Anka Kurtović, gospodar Ivo Nadramija, bibliotekar prof. Ivo Šoljan, orudar Vaso Piper, nadglednici sprava i zgrade Antun Tuta i Pero Pasarić. Odbornici : Niko Šutić i Milan Kovačević. Odborski zamenici Ivo Banović, Dušan Traživak, Špiro Dimitrović, Lujo Ilić. Revizori Ljudevit Taišer i Antun Car. Delegati Župe dr. Luko Dražić i Antonije Benusi. Zamenici prof. Novak Bukvić i Niko Šutić. Na skupštini odlučeno da se sa ostalim nacionalnim društvima izgradi Dom za sva društva. Na slet u Ljubljanu krenulo je 30 sokola i sokolica iz Dubrovnika 9 i 10 avgusta 1922. pračenih sviranjem vojne muzike. U Dubrovnik je 19. i 20. 8. 1922. došlo oko 2.000 čehoslovačkih sokola. Dubrovnik je bio okičen barjacima. Odeljenje od 300 sokola i sokolica posetilo je 20.8.1922. Dubrovnik, a dočekalo ih je Sokolsko društvo sa vojnom muzikom. Čehoslovački sokoli i sokolice priredili su javni čas na Brsaljama. Brojna publika pratila je vežbe sa odobravanjem. Za vreme vežbe svirala je čehoslovačka muzika i orkestar. Ovo odeljenje otputovalo je 21.8.1922. za Split, praćeno do Gruške luke Dubrovačkim sokolima i vojnom muzikom. Pri odlasku bili su ispraćeni od mase građana, koja je klicala čehoslovačko-jugoslovenskom bratstvu. Sokoli su učestvovali 1.10.1922. sa svim dubrovačkim društvima i omladinom prenosu praha Vlaha Bukovca u svečanom sprovodu iz Gruža u gradsku luku, a odatle brodom u Cavtat. Izaslanstvo sokola učestvovalo je 14.10.1922. otvorenju mauzoleja porodice Račić u Cavtatu i prenosu kovčega Marije, Iva i Edi Račić, i Marije Banac, rođene Račić. Kraljica Marija posetila je Dubrovnik 19. aprila 1923. Sokolsko društvo Dubrovnik pozdravilo je kraljicu korporativno 29. 4. 1923. u svečanoj povorci prilikom dana Zrinjsko-Frankopanovog i 6.5. 1923. u povorci sa Đurđevdanskog uranka. (6)

Starešinstvo Sokolske župe Mostar sastalo se 4. marta 1923. u Dubrovniku sa vojnim i civilnim vlastima i pozvanim građanima u Sokolani, zbog dogovora o sletu u Dubrovniku. Upravni odbor sleta je istakao da će slet biti ponos grada, naroda i domovine. Drugi slet Sokolske župe Mostar održan je u Dubrovniku prigodom 30-godišnjice otkrića Gundulićevog spomenika. Učestvovala su sokolska društva iz Avtovca, Gacka, Nevesinja, Mostara, Konjica, Čapljine, Ljubuškog, Stoca, Metkovića, Janjine, Potomlja, Korčule, Veleluke, Trebinja, Bileće, Cetinja, Podgorice, Kotora, Risna, Đenovića, Tivat-Lastve, Hercegnovog, Opuzena. Na sletu su sudelovali vojska i ratna mornarica iz Boke Kotorske. U pripremi sleta su iz starešinstva župe Mostar sudelovali Čeda Milić, dr. Pero Mandić, dr. Ivo Kolbe, Milivoj Jelačić i Nikola Miličević. Rad na organizaciji sleta bio je podeljen na odbore : Građevni, Finansijski, Stambeni i Zabavni odbor. U Finansijskom odboru pročelnik je bio dr. Frano Ohmučević-Bizaro. U Stambenom odboru između ostalih Milo Žile. U Prehrambenom odboru Vasa Piper, … . U Zabavnom odboru pročelnici prof. Novak Bukvić, don Niko Đivanović i dr.Đuro Orlić. Članovi Miše markiz Bona, prof. Jakov Carić, kapelnik Ivan Čižek, članice Uprave Narodne Ženske Zadruge prof. Marija Đadrov i Elsa Montana, … Anka Kurtović, Vlasov, dirigent Ruskog pevačkog zbora. Sokoli su smatrali da su na obali plavog Jadrana na braniku za kralja, Otadžbinu i veliku Majku Slaviju. Na sletu je razvijena zastava Sokolskog društva Dubrovnik. Kuma zastave bila je Ivanka Čingrija. Sve crteže za zastavu izveo je Atanasije Popović. Slova su sa jedne strane bila ispisana latinicom a sa druge ćirilicom. (7)