Sokolska župa Cetinje

Piše: Saša Nedeljković 

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije 

Sokolstvo je izuzetno cenilo značaj Petra Petrovića Njegoša za srpski narod Hercegovine, Crne Gore i Primorja. Prilikom zvanične proslave prenosa Njegoševih ostataka 1925. sa Cetinja u grobnicu na Lovćenu, Sokolstvo nije bilo pozvano. Zato je cetinjski delegat na glavnoj skupštini župe Mostar predložio da sokolstvo ponovo samo za sebe priredi svečanost. Na skupštini župe odlučeno je da se održi svečana sednica u spomen Njegoša i da se položi venac na njegovom grobu na Lovćenu. U dogovoru sa starešinstvom saveza rešeno je da starešinstvo župe zastupa kod svih svečanosti starešinstvo saveza. U Crnu Goru su krenuli župsko starešinstvo na čelu sa starešinom Čedom Milićem, uzorna odeljenja mostarskog sokolskog društva pod vođstvom starešine Đorđe Perina, načelnika Petra Čolića i načelnice Lide Hauškove, sa delegatima, koji su došli do Mostara. Putovali su u noći od 30. aprila na 1. maja vozom iz Mostara za Herceg Novi, gde ih je na stanici dočekala uprava domaćeg sokolskog društva. Nastavili su brodom za Kotor, sabirajući delegate sokolskih društava iz Boke Kotorske i Primorja. Kad su se približili Đenoviću videli su sve kuće okićene zastavama, a gruvanjem prangija društvo u Đenoviću iskazivalo je počast župskoj zastavi, daru kralja i učesnicima ekspedicije. Na obali su se našli sa članovima uprave društva i nakon kratkog razgovora krenuli su dalje. Oko 11 sati stigli su u Kotor. Na obali je stajalo članstvo svih kategorija sokolskog društva sa upravom, a muzika je svirala narodne pesme. Po njih su došli starešina cetinjskog društva Gavro Milošević i tajnik N. Latković. Nakon kratkog odmora ušli su u pripravljene automobile i krenuli na Cetinje. Usput pridružili su im se delegati sokolskog društva iz Kotora, a delegati društava sa teritorija Crne Gore čekali su na Cetinju.

Sokoli su se zaustavili u Njegušima. Oko njih se okupilo građanstvo, a predsednik opštine Vaso Otašević pozdravio ih je. Odgovorio mu je Čedo Milić. Dogovorili su se sa Njegušanima da se sastanu na Voskresenije kod kapele na vrhu Lovćena. Na ulazu u Cetinje dočekalo ih je sokolsko društvo Cetinje sa vojnom muzikom. Starešina društva Gavro Milošević ih je pozdravio, a odgovorio mu je Čedo Milić. Čitavo Cetinje je bilo okićeno kao u vreme kraljevog dolaska. Povorka je krenula na čelu sa vojnom muzikom. Ovacijama nije bilo kraja. Iz publike se čula primedba o kršnom barjaktaru „Još da su mu brci Mandušića Vuka“. Prošavši glavnim ulicama sokoli su stigli pred gradsku opštinu gde ih je pozdravio predsednik opštine Tomo Milošević. Sve što je moglo da ide izašlo je na ulicu. Sledećeg dana hodočasnici za Lovćen krenuli su u 4 sata. U Ivanovim Koritima izašli su iz automobila i krenuli na Lovćen. Stigli su posle 9 sati na vrh Lovćena (Jezerski vrh). Njegušani su ih čekali.

Barjaktar je razvio župski barjak i ušao u kapelu. Za njim je ušao starešina župe sa lovorovim vencem. Za starešinom su ušli delegati sokolskih društava a od domaćih onoliko koliko je moglo da stane u kapelu. U ime Saveza i Župe govorio je Čedo Milić, za njim predsednik njeguške opštine, pa Ivo Kolbe iz Mostara i Mihajlo Zorić sa Cetinja. Posle polaganja venaca prisutni su pevali „Hristos voskrese“. Posle toga igralo se crnogorsko Oro i pevale pesme. Na Cetinje su se vratili oko podne.

U dvorani učiteljske škole održana je svečana sednica u spomen Njegoša. Bili su prisutni predstavnici državnih i vojnih vlasti, starešinstvo župe Mostar koje je zastupalo i starešinstvo saveza, delegati sokolskih društava župe, predstavnici prosvetnih i humanih društava i cetinjsko građanstvo. Sednicu je otvorio Čedo Milić prenevši pozdrave starešinstva Sokolskog saveza. Govorio je o Sokolstvu i uspomeni Njegoševoj. Posle njega govorio je veliki župan. Zatim su sledili govori drugog zamenika starešine župe dr. P. Cankia i starešine sokolskog društva u Podgorici dr. Škerovića posvećeni životu i radu Njegoševom. Govorio je i Gavro Milošević, starešina sokolskog društva Cetinje.

Na banjalučkom procesu 1916. Čedo Milić bio je osuđen na smrt. Na desetogodišnjicu smrtne presude 1926. hodočastio je sa svojom župom na Cetinje. Čedo Milić je bio burno pozdravljen od svih prisutnih na sednici.

U „Domu Slobode“ održana je u veče akademija uzornih odeljenja sokolskog društva Mostar. Pre početka izvođenja dr. P. Canki je morao da ponovi svoj govor sa svečane akademije. Govorom je oduševio publiku u velikoj dvorani doma. Posle vežbe bila je igranka. Delegati su otputovali u Podgoricu na okružni slet. Na ulasku u Podgoricu kod Vezirovog mosta pozdravio ih je dr. Škerović. Doček u Podgorici bio je sličan dočeku na Cetinju.

Svečana povorka na čelu sa župskom zastavom, zastavama kulturnih društava iz Podgorice, zatim društava iz Cetinja, Mostara, Podgorice, Danilovgrada i Nikšića uz mnogobrojno građanstvo krenula je glavnim, a zatim sporednim ulicama Podgorice pred opštinski dom gde ih je pozdravio predsednik N. Šćepović.(1)

Sokolski slet Zetskog okruga počeo je 3.5.1926. u 15 sati. Za uspeh sleta bio je zaslužan okružni načelnik Frano Žic, načelnik cetinjskog društva. U veče je održana akademija u bašći Oficirskog doma. Sledećeg dana sokoli su krenuli za Danilovgrad i Nikšić. Danilovgrad je bio okićen zastavama i zelenilom. Iza ručka vežbala su odeljenja mostarskog društva, a onda su sokoli krenuli za Nikšić. I ako je padala kiša, u Nikšiću su svi koji su mogli da idu došli na doček sokola. Pri dolasku pjevačko društvo „Zahumlje“ pevalo je „Hej trubaču“. Bile su zastupljene državne i vojne vlasti. Povorka je prošla glavnim nikšićkim ulicama pred zgradu opštine, gde ih je pozdravio kmet opštine Novaković. Odgovorio mu je Čedo Milić, koji je doživeo burne ovacije jer je bio stari poznanik Nikšićana iz vremena pre ujedinjenja. Akademija mostarskog društva održana je u radničkom domu.

Sokoli su krenuli natrag u Mostar. Prolazeći kroz Grahovo posetili su Marka Dakovića. On ih je zadržao. Pošto je bio pazarni dan bilo je dosta sveta. Sokole je pozdravio Marko Daković i meštanin Andrija Milović. Društvo Mostar izvelo je sokolske vežbe. Nastavili su za Perast. Sa njima su bili starešina sokolskog društva Cetinje Gavro Milošević i tajnik V. Latković. Oni su im rekli: mi smo vas primili s broda u Kotoru, pa ćemo vas na brod i ispratiti. Pre ulaska u brod mostarsko društvo se svrstalo, a starešina društva Đorđe Perin zahvalio se Miloševiću. Milošević se zahvalio Mostarcima što su sa svojim odličnim vežbama oduševili Crnogorce. (2)

Osnovana su nova sokolska društva, a u postojećim radilo se udvostručenom snagom. (Bar 1926, Perast 1927, Kolašin 1928). Došlo je do širenja sokolstva u Crnoj Gori, što je omogućilo stvaranje župe.

Za novosnovano društvo Nikšić najviše je bilo zainteresovanih među omladinom i radnicima, dok inteligencija nije bila zainteresovana. Rad u društvu ležao je u istrajnim naporima načelnika Barbolića i nekoliko članova radnika. (3)

Cetinjsko sokolsko društvo je na glavnoj skupštini župe 6. marta 1927. u Dubrovniku podnelo predlog za formiranje župe. O predlogu za osnivanje župe Njegoš povela se duža debata. Sokolska društva u Herceg Novom, Đenoviću, Bijeloj, Zeleniki, Tivtu, Kotor-Lastvi i Budvi zagovarala su osnivanje župe Njegoš. O tome su trebala da se izjasne sva sokolska društva sa teritorije Zetske Oblasti. U Opštinskoj Vijećnici u Herceg Novom 3. marta 1928. delegati svih društava Zetske Oblasti, doneli su odluku, da predlože župskoj skupštini, osnivanje „Njegoševe“ župe. Na župskoj skupštini 4. marta 1928. uvažen je predlog. Krajem juna 1928. crnogorska društva su zajedno sa društvima iz Boke Kotorske, osnovala rešenjem župske skupštine svoju župu „Njegoš“. (4)

Sedište i okružja Župe Cetinje bilo je u Podgorici. Okružje je imalo 8 društava i 56 četa. U sastavu okružja bila su sokolska društva Podgorica, Cetinje, Danilovgrad, Nikšić, Šavnik, Ulcinj, Budva i Bar. Načelnik okruga bio je Ananije Žarić a načelnica Đorđina Škerović.

Sokolsko društvo u Podgorici je priredilo 1936. javni društveni čas i 5 akademija: 4 akademije u Podgorici i 1 u Nikšiću. Iz rasadnika u Nikšiću: 70 jabuka, 20 krušaka, 70 šljiva i 10 trešanja. Iz rasadnika u Danilovgradu: 55 jabuka, 80 krušaka, 30 šljiva, 30 trešanja, 10 višanja i 50 oraha. (5)

Dr. Ilija Mamuzić posetio je Berane i Pljevlja krajem oktobra 1938. Direktor gimnazije u Pljevljima Bruno Marčić radio je na širenju sokolstva. Mamuzić je istakao: „Kada smo se vratili u varoš, … skrenuli smo u Sokolsku čitaonicu. U njoj je bilo sokolskih listova, zatim nekoliko naših informativnih dnevnih listova iz Zagreba i Beograda. Čitaonica je bila lepo uređena, sa nizom stolova preko kojih će se baciti zelena čoja i stolicama dobavljenim iz bratske Slovenije. A ono što ju je najviše krasilo, to su bili čitaoci, svakoga dana tu, pa to što se tu nije točio alkohol. A kad je svanula nedelja, u čitaonici sam zapazio skup seljaka, sokola iz četa, koji su se spustili s okolnih planina da se obaveste, i da čuju na sednici i većanju reči koje teže za narodnim dobrom i napretkom …“ U Novoj Varoši upoznao se sa protom Jevstatijem Karamatijevićem. On je zbinjavao školsku omladinu u internatu kneginje Zorke, bavio se narodnim prosvećivanjem u Narodnom univerzitetu i radio na podizanju sokolskog doma. (6)

Napomene :

1. Dr. P. Mandić, „Iz Sokolske župe Alekse Šantića – Mostar“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 1. septembar 1926., br. 15-16, str. 157-160;

2. Dr. P. Mandić, „Iz Sokolske župe Alekse Šantića – Mostar“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 15. septembar 1926., br. 17, str. 175, 176;

3. „Kronika Jugoslovenskog sokolstva“, „Sokolski glasnik“, U Ljubljani, 15. januara 1927., br.1, str. 11;

4. „Župa Cetinje“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana 1. jula 1929, br.13, god. XI, str. 11; „Iz Sokolske župe Alekse Šantića-Mostar“, „Sokolski Glasnik“, u Ljubljani, 15. aprila 1927., br. 7, str. 154, 155;

5. „Glasnik Sokolske župe Cetinje“, Cetinje, 1. maja 1937., br. 5, str. 93, 101, 104, 111;

6. Dr. Ilija Mamuzić, „Tri nedelje u stobojnim pejsažima“, „Bratstvo“, Osijek, 15. novembra 1938., br. 11, str. 215, 216;