Соколски старешина Ђура Паунковић

Ђура Паунковић рођен је 8 августа 1877. Гимназије учио је у Београду, Крагујевцу и Крушевцу. Студирао је у Цириху и Берлину. Пошао је у Русију где је био једну годину наставник у војној гимназији у Орелу. Није хтео примити руско држављанство и вратио се у Београд. У соколске редове ушао је после службовања у Русији.

Паунковић је 1910. изабран за подстарешину, а затим за старешину Соколског друштва у Београду. Изабран је за подстарешину Српског соколског савеза  1911. На тој дужности био је до 1919. (1) Српски соколи из свих српских крајева су иступили на слету у Прагу 1912. под заставом Савеза соколских друштава  „Душан Силни”  и вежбали заједнички вежбу ослобођења и уједињења, која је симболично приказивала ропство под туђином, раскидање ланаца и ослобођење и уједињење са браћом из Србије и Црне Горе. (2)

Као делегат Савеза српских соколских друштава  „Душан Силни” учествовао је 18 јуна 1914. у Загребу на тајној конференцији, на којој је предложио оснивање Југословенског соколског савеза. Делегати Хрватског соколског савеза, Словенске соколске звезе и Српске соколске жупе крајишке прихватили су једногласно тај предлог. Хрвати су имали задатак да тај предлог саопште и Савезу бугарскиј јунака. На соколском слету на Видовдан 1914. у Љубљани требало је  то и саопштити. Први светски рат и прогони сокола спречили су одржање слета и било какав соколски рад. Заједно са осталим старешинама организовао је 1919. све припреме за I соколски сабор, који је одржан у Новом Саду. Био је председник сабора на коме је одлучено да се оснује Савез Сокола Срба, Хрвата и Словенаца. Изабран је за подстарешину Савеза СХС. Оснивањем Савеза Сокола Краљевине Југославије 5 децембра 1929. постао је други заменик старешине Савеза Сокола. После смрти Љубе Јовановића изабран је за старешину Соколске жупе Београд. Паунковић је од 1911. до 1935. био делегат прво Савеза српског Соколства, затим Југословенског соколског савеза, и Савеза словенског соколства на слетовима, скупштинама у прагу, Варшави, Софији…

Учествовао је при стварању Савеза словенског соколства у Варшави 1934. Радио је на зближењу са бугарским јунацима.  (3)У Вршцу је 28. и 29. маја 1927. одржан VI слет Банатске жупе. На слету је развијена застава вршачког соколског друштва. Слетске свечаности почеле су 28. маја утакмицом мушког и женског нараштаја. Истог дана после подне стигли су изасланик ЈСС Ђура Паунковић са Бранком Живковићем, подстарешином београдске жупе.  Дочекани су војном музиком, а у име слетског одбора поздравио их је Анте Тадић. После њих стигла су друштва из Горњег Баната са жупским старешинством. У 8 сати у вече приређена је серенада  куму заставе вршачког сокола  Ђури Паунковићу. У 9 сати почела је академија вршачког сокола у градском парку. У јутро 29. маја стигао је Соко из Велике Кикинде, а из Беле Цркве  Соко и Руски кадетски корпус. Одржана је свечана седница жупе  заједно са Ђуром Паунковићем. Поворка од 1.400 учесника кренула је у 10 сати.  Освећење заставе извео је вршачки владика Иларион Радоњић. Говорили су владика Иларион Радоњић, градски начелник Светолик Јовановић, Ђура Паунковић,  Бранко Живковић, старешина друштва Владимир Глишић и старешина жупе Никола Бешлић. Приређен је свечани банкет. После подне била је јавна вежба . У 11 тачака вежбало је 3.200 вежбача : сокола, војника, ђака гимназије, препарандије, грађанске и основне школе. Приредбама је присуствовало 8.000 гледалаца. (4)

Соколи су приредили дечји соколски слет у Новом Врбасу 3. 6. 1934. Учествовало је 4.000 учесника. Говорио је Ђура Паунковић, а присуствовао старешина жупе Нови Сад др. Игњат Павлас. Приређена је соколска изложба. (5)

Савез Сокола је 22 децембра 1935. прославио 25 година старешинског рада  рада Ђуре Паунковића у Народном позоришту у Београду. Када је подигнута завеса за дугим столом седело је  старешинство Београд Матице у соколским одорама. Међу делегатима били су сарадници  Ђуре Паунковића у српском соколству пре Првог светског рата, који су због соколског рада робијали у аустријским тамницама. Међу њима  др Лаза Поповић, др Воја Бесаровић, Стеван Жакула и Милан Теодоровић. У средини стола био је  Ђура Паунковић.  Свечану седницу отворио је др. Милан Главинић, старешина Соколског друштва Београд Матица. Поздраве које је Главинић упутио Ђури Паунковићу прихватила је цела дворана дугим клицањем „Живео!”. Затим је говорио др Милорад Драгић. У свом говору дао је кратки преглед 25-годишње историје српског соколства, истичући улогу и значај Паунковића. Изнео је моменте стварања Српског соколског савеза од 1910. Нарочито је истакао тајни састанак у Загребу јуна 1914.  Говорили су Отон Гавранчић, Рудолф Прохаска… У име Руског соколског савеза Паунковића је поздравио Дрељинг, старешина руских сокола, предајући му повељу. У име Руског покрајинског соколског савеза говорио је генерал Артамонов, предајући у знак захвалности Паунковићу сребрни пехар. Др Лаза Поповић поздравио је Паунковића  као предратни сарадник на стварању Српског соколског савеза и у име Соколске жупе Загреб. Др Воја Бесаровић, старешина Соколске жупе Сарајево, поздравио је Паунковића  у име сарајевских сокола, ецирајући успомене на соколске жртве, бацања у тамнице и осуђивања на смрт. У име Новосадске жупе говорио је Кнежевић, предајући  Паунковићу велики сребрни венац са посветом… Стево Жакула је у име предратних босанско-херцеговачких сокола, који су страдали због свог соколског рада и веза са Србијом, поздравио Паунковића. Војислав Илић-Млађи рецитовао је своју песму посвећену Паунковићу. Душан Пелеш поздравио је Паунковића у име Јадранске страже, подсећајући на успомене из 1911. о догађајима приликом слета српских сокола у Сремским Карловцима…

За своје заслуге Паунковић је одликован орденом Југословенске круне II степена. (6)

Савезна просветна школа прешла је у Београд. Течај одржан од 9 до 22 августа 1937. отворио је заменик старешине Савеза Сокола Ђура Паунковић предавањем „Шта треба да радимо”. Нагласио је потребу чувања свега сокоског а тиме и чување свега народног. Вођство школе настојало је да се код течајаца развије саморадња. Живот течајаца био је уређен на интернатској основи. Вођа течаја био је Станојевић. З. Војновић, Гаћић и Атанацковић старали су се датечајцима боравак у школи буде што пријатнији. У току течаја школу је посетио Буковски, старешина свесловенског соколства. Поздравио је течајце и позвао их на слет у Праг. У просторијама Савеза Сокола одржана је прослава 60-година старешине Ђуре Паунковића. На прослави течајци су певали неколико соколских песама. У име течајаца Паунковића је поздравио Селимовић. Течајци су били на излету у Панчеву и на Опленцу. На Опленцу су се поклонили пред гробом краља Александра. (7) На течају од 7 до 20. 8. 1938. Савезном просветном школом управљао је савезни просветар Милош Станојевић, а отворио је Ђура Паунковић. (8)Умро је 17. 8. 1938. (9)                                                                                                                                                                                 (Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије)

Напомене:

1. „Брату Ђури Паунковићу“, „Соколски Гласник”, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 2; „Велики примери жвога соколства”, „Братство”, Осијек, 15 септембра 1938, бр. 9, стр. 175,176;2. „Брат Ђури Паунковићу“, „Соколски Гласник”, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 2; 3. „Брату Ђури Паунковићу“, „Соколски Гласник”, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 2; „Велики примери жвога соколства”, „Братство”, Осијек, 15 септембра 1938, бр. 9, стр. 175,176;4. „Соколски слет у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 31. аугуста 1927, бр. 12-17, стр. 193, 194;5. „О успелом дечјем соколском слету у Н. Врбасу”, „Соколски весник”, Кула, септембар 1934 године, бр. 1;6. „Прослава соколског јубилеја старешине брата Ђ. Паунковића у Београду”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1 јануара 1936, бр. 1, стр. 2;7. М. Сел-ћ, „Савезна просветна школа“, „Соколска просвета”, Београд, Септембар 1937, бр. 7, стр. 285, 286;8. Емил Кавгић, Воћин, „Савезна просветна школа у Београду“, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1938, бр. 11, стр. 218-220;9. „Велики примери жвога соколства”, „Братство”, Осијек,  15 септембра 1938, бр. 9, стр. 175,176;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: