Sonet ogledalu

Da se ne osudi kašnjenje kajanja,
i ne okrivi istina uslovna,
ti odražavaš Avelja i Kaina,
kao kad tumačiš pod maskom klovna.

Kao da svi smo – okasneli gosti,
popravljamo mašne na brzinu,
a k mestu istom nosimo kosti,
i svako gladan na svoju istinu.

No, svestan krhkosti sopstvene,
nove osmehe daćeš na procene,
sa šljokicā falš neizbežnost,

sa štita samoobmane – nežnost…
O, oseti cilj kroz sujetnu tečnost,
na ciferblatu običnom – večnost!

• Prepevao Radojica Nešović