Сорош „мучи“ Украјину „циљајући“ Трампа: Пријети глађу и немирима, спрема смјену Зеленског

Пише: Свјатослав Књазјев

Трећег априла интернет-магазин „Апостроф“, који финансира Сорош, објавио је коментар најближих перспектива Украјине: „Након два мјесеца карантина, задесиће нас глад и борба за голи живот.“, уз додатак да се у Кијеву пуца сваког дана, а да тржиште црног оружја нуди робу за сваки укус.

Овакви закључци наравно нису усамљени. Скоро истовремено, у украјинском (извините, Сорошовском) Апострофу појавио се коментар економисте Алексеја Куша, који тврдио да послије три мјесеца карантина од украјинске економије неће остати ништа.

Чињеница је да Украјини не иде добро, али оштар заокрет у уређивачкој политици Сорошеве публикације дјелује чудно, ако не узмете у обзир да је у току информациона припрема за – смјену власти. У том контексту апострофира се и корупционашки скандал у који је умијешан брат шефа канцеларије предсједника Украјине, Дениса Јермака, који је за новац обећавао високе полжаје, укључујући и оне у руководству специјалних служби.

О овој теми се посебно расправља и у часопису „Лига“, која припада породици повезаној с Анатолијем Гриценком, кога је својевремено Сорош сматрао главним кандидатом за предсједника Украјине. Странка „Глас“ Свјатослава Вакарчука придружила се хајци на Зеленског. А, разапињу га и на сајту „Думскаја“, који је повезан са Порошенковим блиским људима, као ни Порошенков „5 Канал“, те ТВ „Еспресо“.

Мисао о неопходности оставке Владимира Зеленског провијава из свих тих јавних иступа, уз подсјећање да је и сам обећао да ће отићи ако се открије да је његова Влада умијешана у корупцију.

Стручњаци све ово виде као покушај да се друштво припреми за превремене изборе. И, лик старог шпекуланта Сороша лебди изнад свега овога. У новембру су амерички предсједнички избори, а Зеленски и Јермак више од шест мјесеци нагињу на страну Доналда Трампа, који за Сороша није само политички противник, већ и заклети непријатељ.

Међутим, ко би могао бити нови штићеник Трампових противника (та „екипа“ свакако надилази снаге окупљених у Демократској странци САД-а)?

На површину избија и могућа кандидатура Петра Порошенка. Његова „европска солидарност“ једина је политичка снага оријентисана према америчким демократама која може да уђе у Врховну Раду. Међутим, у САД морају да узму у обзир да Порошенко иритира 73% украјинских бирача који су гласали за Зеленског прошле године. Клађење на Порошенка је веома ризично.

У том контексту, значајан је сукоб који се недавно догодио унутар зидова украјинског кабинета. Наиме, 8. априла шеф Националне агенције за спречавање корупције (НАПК), Александар Новиков, представио је предлоге у вези са примањем стране техничке помоћи.

А онда се, право ниоткуда, „појавио“ министар унутрашњих послова, Арсен Аваков. Нису му се свидјели предлози у вези са иностраним финансирањем јавног савјета у оквиру НАПК-а. „Ми сада дозвољавамо страним тијелима да финансирају структуру која надгледа најважнију институцију – НАПК …“ – рекао је шеф Министарства унутрашњих послова. Премијер Денис Шмигаљ се сложио са Аваковом: „Подржавам став министра унутрашњих послова. Неопходно је правилно поставити ствари. НАПК се не може финансирати новцем међународних структура!“.

Међутим, сукоб личи на позоришну представу. Чињеница је да Аваков, као шеф Министарства унутрашњих послова, редовно примао логистичку помоћ од Сједињених Држава. И никада му то није засметало.

Није ни чудо што Авакова хвали и бивша америчка амбасадорка у Украјини, Мари Јовановић, коју Руди Џулијани назива Сорошовом кратуром.

Иступ Авакова уистину је трагикомичан, мада некоме његове и Шмигаљове изјаве могу изгледати као отпор владању Украјином са стране, како је то до сада радила Трампова администрација.

Неко из тандема Аваков – Шмигаљ биће и џокер Америчке демократске странке у новој „украјинској партији“, карта погодна за све ситуације. Највјероватније, Арсен Аваков.

Извор: ФОНДСК; Илустрације: Игор Јарошенок

Прочитајте још:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: