Спајић: Десет разлога због којих посланици не смију подржати предлог Закона о буџету за 2023. годину
1 min read
Милојко Спајић
Предлаже се даље повећање зарада у јавном сектору, против чега Покрет Европа сад није, али сматрамо да то треба остварити на одржив начин, не занемарујући и приватни сектор. Оваквим приступом додатно се прави јаз између зарада запослених у јавној управи и привреди која пуни буџет, навео је лидер покрета Европа Сад Милојко Спајић, међу десет разлога због којих, како је казао, посланици не смију подржати предлог Закона о буџету за 2023. годину
1. Основа за буџет за 2023. је ребаланс за 2022. којим је планиран дефицит од 8% БДП-а и додатно задужење од 350 мил.€, што се неће десити будући да је тренутно дефицит на историјски најнижем нивоу од само 1% БДП-а, а задужење није потребно из разлога што ће у државној каси остати преко 200 мил.€ депозита;
2. Не садржи ниједну мјеру усмјерену на стварање услова за генерисање нових прихода буџета;
3. Расходи су значајно већи у односу на претходне буџете, што би поздравили да је у питању финансирање структурних реформи или великих инвестиционих пројеката. Међутим, ми у буџету за 2023. видимо дефицит текуће потрошње од просјечно 150 мил. годишње у периоду 2023-2025, што значи да ће се држава задуживати за финансирање вршења својих основних функција;
4. Буџетом је планиран дефицит текуће потрошње, не само у 2023 већ и у 2024 и 2025 као и укупни кумулативни дефицит на нивоу од око 6% у свакој години и преко 2,5 млрд.€ задужења у посматраном периоду – што указује да су прекршена сва правила планирања буџета прописана Законом о буџету и фискалној одговорност;
5. Предлаже се даље повећање зарада у јавном сектору, против чега Покрет Европа сад није, али сматрамо да то треба остварити на одржив начин, не занемарујући и приватни сектор. Оваквим приступом додатно се прави јаз између зарада запослених у јавној управи и привреди која пуни буџет;
6. Крши се члан 9 Закона о зарадама запослених у јавном сектору који каже: ,, Средства за зараде, у процесу планирања Буџета Црне Горе, могу се повећати када је буџет уравнотежен или је остварен суфицит, односно морају смањити кад буџет остварује дефицит текућег буџета преко нивоа од 2% бруто домаћег производа.“;
7. Нема ни говора о реформи здравственог система и зашто се наставља са експоненцијалним растом буџета Фонда за здравствено осигурање;
8. У буџету није поменута ни рационализација броја запослених у јавном сектору, што је управо ова Влада најављивала као једну од главних реформи;
9. У капиталном буџету нема ни један велики и значајан пројекат за Црну Гору;
10. Буџет којим се пројектује задужење за финансирање текуће потрошње, раст дефицита и раст јавног дуга, а да притом није понуђена ниједна конкретна реформа, мјера или велики инфраструктурни пројекат, није одржив и не би требао добити подршку посланика.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


ако планираш да будеш део „златне милијарде“ размисли које ћеш послове имат у тој милијарди.