Спајић: Неопходан развој инфраструктуре и људских ресурса

Он је саопштио да је један од пројеката који се планира и трансформација црногорских аеродрома, који су, према његовим ријечима, уско грло црногорског туризма и генерално привреде.

Програм Европа сад је био пун погодак, али постоје структурни проблеми црногорске економије који се морају убрзано рјешавати, за шта је предуслов развој инфраструктуре и људских ресурса, саопштио је лидер истоименог покрета и бивши министар финансија, Милојко Спајић.

„Имамо План развоја инфраструктуре до 2030. године, који предвиђа да направимо четири ауто-пута и брзе цесте. То су Бар-Бољаре, као и завршетак ауто-пута који је већ дошао до Чапљине и иде до Истанбула. Конзорцијум Бехтел-Енка, који је градио ауто-путеве на Балкану, већ је изразио жељу да ради на том пројекту“, рекао је Спајић у интервјуу агенцији Мина-бусинесс.

Он је додао да је Планом развоја инфраструктуре предвиђена и брза цеста од Сарајева преко Пљеваља до Бијелог Поља, која би требало да допринесе развоју сјеверног дијела Црне Горе.

„Тај план је подржао и турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган, са којим смо о томе разговарали. Он је рекао да турске грађевинске фирме могу да воде тај пројекат, а да би га Катар финансирао. Међутим, све то је заустављено падом 42. Владе“, казао је Спајић.

Планом је, према његовим ријечима, предвиђена и градња брзе цесте са четири траке од Улциња до Херцег Новог, која би се наставила према Дубровнику и којом би се ријешио проблем гужви у сезони.

„Желимо да јадранску цесту потпуно преуредимо и да она постане функционална“, поручио је Спајић.

Он је саопштио да је један од пројеката који се планира и трансформација црногорских аеродрома, који су, према његовим ријечима, уско грло црногорског туризма и генерално привреде.

„Подгорички аеродром има простора за градњу карго терминал, што би било веома значајно. Невјероватно је да на њему не постоји транзитна зона“, додао је Спајић.

Он је навео и да ће Лука Бар морати да добије стратешког партнера и да се убрзано развија.

„Ту је и жељезница и отварање коридора од Пљеваља до Пријепоља, како би се Пљевља отворила за извоз у централну Европу. Морамо потпуно да промијенимо и жељезницу од Бара до Београда“, поручио је Спајић, преноси ДАН.

Он је додао да је реализација тих инфраструктурних пројеката предуслов промјене структуре црногорске економије, коју карактерише превелика зависност од туризма.

Спајић је навео и да је Црна Гора једина држава на свијету којој су Свјетска банка (СБ), Међународни монетарни фонд (ММФ) и Европска комисија (ЕК) поправиле изгледе економског раста за ову годину, што је искључиво резултат програма Европа сад.

„Програм Европа сад је био пун погодак“, поручио је Спајић.

Када је ријеч о дефициту насталом усљед укидања доприноса Фонда здравства, Спајић је рекао да он не постоји.

„Једини који постоји је дефицит централног буџета, који је на крају септембра, прије ребаланса, био нула“, казао је Спајић.

Он је додао да се то одавно није десило.

„Значи на крају септембра, уз једну велику реформу коју смо прошли, и даље имамо дефицит нула и једну екстремно повољну фискалну ситуацију. Имамо 150 милиона еура више прихода него што смо планирали, што показује да је програм Европа сад имао бољи перформанс него што смо очекивали“, саопштио је Спајић.

Он је казао да све критике падају у воду, а да је усвајање ребаланса било у предизборне сврхе.

„Међутим, грађани су то прозрели, па је сва та критизерска прича пала у воду“, рекао је Спајић.

Он је поручио да Европа сад дјелима показује да је за независну и јаку државу, која ће, у економском смислу, бити прва на Балкану.

„Убијеђен сам у визију такве државе, у визију развијене инфраструктуре, развоја ИТ индустрије и блокцхаина, као и диверзификације туризма“, саопштио је Спајић.

Он сматра да се без реформи не може напријед, као и да би то допринијело изласку из кризе, убрзало економски развој и подизање животног стандарда грађана.

Спајић је казао да се може очекивати да ће се Црна Гора развијати неких два до три одсто годишње, што је, према његовим ријечима, такозвани пужев раст.

„То нам не треба. Нама треба убрзан раст, онај који смо показали у посљедње двије године. Он може бити много бржи од просјечних 2,9 одсто годишње, али су за то потребни политичка стабилност, подршка великог броја грађана и „тешке“ реформе“, закључио је Спајић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: