SPC je dom i majka svih u Crnoj Gori, Miljan Ćeranić u „Srpskom sv(ij)etu

„Ono što su nas litije naučile, to je da je u Crnoj Gori kao nigde na zemaljskom šaru pobednik onaj ko stane uz Hrista, i to  politički subjekti treba da znaju. To je poziv svim akterima da se ne igraju sa blagoslovom Božijim, a to je poziv i patrijarha Porfirija. To znači da ne treba da se pitamo da li crkva u Crnoj Gori treba da se zove pravoslavna mitropolija ili nešto šire od Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Ona je dom i majka svih naroda u Crnoj Gori“, rekao je Miljan Ćeranić iz Pravoslavnog sportskog društva „Sveta Srbija“ u emisiji „Srpski sv(ij)et“.

On se osvrnuo na trenutno stanje u Crnoj Gori:

„Crna Gora će morati da dođe na svoje. Mi u ovom stanju kompromisa, koji samo može biti truli kompromis, dozvoljavamo sebi da i dalje tražimo momenat kada ćemo da tražimo povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova*. Crna Gora mora da povrati blagodat Božiju, ne može da bude Hristova, a da se odrekla Hrista. Ne može da se odrekne Kosova, jer je to srpski zavet sa Bogom“.

Teolog Miljan Ćeranić je govorio o PSD „Sveta Srbija“ i njegovom osnivanju u prvom dijelu emisije:

„Moj prijatelj i školski drug, iguman manastira Jovanje, Mihailo Biković mi je rekao da treba da dođemo da položimo kozačku zakletvu. Pozvao sam veliku ekipu, da ne budem sam, inače je Gogolj moj omiljeni pisac, pa sam znao da je kozaštvo pravoslavna hrišćanska vojska. Nas desetak je došlo tog dana, nije bilo potrebno da se pripremamo, i pre desetak godina smo izvršili taj svečani čin. O. Mihailo je rekao da imaju problem u manastiru Ribnica i da bi neko trebalo da pripazi na monaha koji se tu nalazio. Prihvatio sam da četiri- pet meseci moja dvojica sportista budu pri ruci ocu, pa je na kraju vladika Milutin predložio da se nagradim činom esaula, odnosno činom u rangu majora, kad se se sve rešilo“.

„Zašto smo se mi oslonili na veru i tradiciju? Jer je to najizvesniji i najtačniji oslonac koji može da postoji u jednom delovanju, bilo da je to sport, medicina ili nešto treće. Primetili smo da pored svih agresivnih uticaja, koja sportiste čak uče da odvajaju dušu od tela, da je potrebno da se deca uče pravoslavnoj kulturi, tradiciji“, rekao je gost Nacionalne televizije o misiji Društva.

Interesantan je put Društva od osnivanja do danas, kada organizuju vidovdansku tribinu u Kolarcu:

„Registrovali smo Pravoslavno sportsko društvo ‘Sveta Srbija’ u Ministarstvu sporta, i ono je jedino takvo društvo. Vrlo je bitno da kada imate povišen telesni angažman da znate da vam i duša zahteva povišen angažman. Imali smo više tribina sa dekanima fakulteta za sport, sa episkopima, sa sportistima. Tadašnji vladika Porfirije, današnji patrijarh je prihvatio da 2013. postane počasni predsednik PSD“.

O djeci koja stasavaju u „Svetoj Srbiji“ je govorio opširno, istakavši da neki od njih ne pripadaju pravoslavlju, ali da vole tradiciju koaj se njeguje:

„Naša deca koja se bave sportom uče i besede i crkveno pojanje. Džudo, koje mi učimo decu je blagoslovio svetitelj Nikolaj Japanski. Mi smo se u kimonima pojavili u Raškoj u Đurđevim Stupovima pojavili ispred manastira i slikali se po prvi put sa skupljena tri prsta, što je naš pozdrav. Taj pozdrav, kao i rad sa decom je došao sasvim prirodno“.

Na pitanje voditeljke Gordane Janićijević, gost je govorio o jogi i praktikovanju meditacije:

„Mantre koje se koriste u jogi znače procedure koje vode ka onome što oni smatraju za svoje božanstvo i što njih vodi, a to je religijska kategorija koja može da dođe kroz te joge. A to znači da može da dovede, kao što sam rekao, do odvajanja duše od tela, što znači da ne vladate sobom i da izgubite slobodu koju vam je Hristos dao. Preporučujem ljudima da se malo zainteresuju da vide o čemu se radi“.

Veliku ulogu u njihovom radu ima manastir Miholjska Prevlaka, o kojem je govorio u drugom dijelu emisije:

„Na Miholjskoj prevlaci mi dobijamo informacije da su Srbi primili veru u vekovima pre Ćirila i Metodija, pa smo mi u Beogradu priređivali Dane Miholjske Prevlake, organizujući sabranja, kocerte za obnove i duhovne tribine na kojima učestvuje arhimandrit iguman o. Benedikt (Jovanović). Pored obnove, mi i direktno misionarima, tribine su bile u Domu omladine, nakon kojih su mnogi odlučivali da se krste“.

„Otac Gojko Perović je moj kolega sa fakulteta, čovek je koji u svemu što radi ima samo pozitivan uticaj, i pun je blagodati Božije, koja se izlila i na njegovu porodicu. Mislim da nije on birao Zdravka Krivokapića, ali ko god da je, nije bez dobre namere. A ako se nešto pokaže da nije bilo dobro rešenje, ako ne štima, ne treba da to gledamo kao sudbonosno. Postoje kasnije i druga rešenja. Mi posmatramo stvari kataklizmično. Potrebna su nam dela, po delima ćemo ih poznati. Ne možeš da uništavaš nacionalno biće, a da od mene tražiš da čekam“, odgovorio je na pitanje o rektoru Bogoslovije na Cetinju gost Srpskog svijeta.

Na kraju je pozvao na veliku vidovdansku proslavu u organizaciji Pravoslavnog sportskog društva „Sveta Srbija“ koja je organizovana sa blagoslovom patrijarha Porfirija, a čiji će učesnici biti i gosti iz Grčke i Rusije. Ulaz je slobodan, a početak je u 19 časova 28. juna, na Vidovdan u zgradi Kolarčevog Univerziteta.